Pripadnici Islama, kao najnovije od velikih svetskih religija, Bibliju ne priznaju u ovom današnjem obliku. Neki idu toliko daleko sa tvrdnjom kako su u Starom i Novom Zavetu pomešani istina i laž, te za krajnje poređenje koriste isključivo Kur'an.
No, kao vrhunac svojih tvrdnji navode da je Hristos (Isus a.s.) bio musliman, Božji poslanik, a nikako Njegov Sin i Spasitelj, koji još uvek nije umro, te da je uzdignut na Allahov kat i da će se ponovo vratiti na Zemlju.
Za muslimane, Biblija je praktično bezvredna, kada se govori o autentičnosti njenog božanskog otkrivenja. Oni veruju da je ona bila potpuno “iskvarena” i stoga nedostojna poverenja. Ali, ako ispitamo biblijske dokumente, koristeći iste standarde koje bi koristio bilo koji istoričar, mi otkrivamo da je njena pouzdanost potpuna.
Na primer, kada sakupimo bilo kojih deset drevnih dokumenata zajedno, njihov autoritet je mnogo manji od autoriteta novozavetnih dokumenata. Kao što je ranije spomenuto, imamo preko 24.000 kopija manuskripata sa delovima Novoga zaveta datiranih ranije od 350. godine pre nove ere. Radi poređenja, druga po redu od svih drevnih knjiga je “Ilijada” sa 643 manuskripata.
Dr. John Warwick Montgomery, dekan pravnog fakulteta “Simon Greenleaf School of Law” i zapaženi teolog, komentariše ovo na sledeći način: “Biti skeptičan prema savremenim spisima Novoga zaveta, znači dozvoliti svim klasičnim drevnim dokumentima da skliznu u mrak, jer nijedan od dokumenata drevnog perioda nije tako dobro proveren, što se tiče bibliografije, kao Novi zavet.”
Kada pogledamo šta nam sam tekst Novog zaveta govori, videćemo da pisci novozavetnih knjiga kažu za sebe da su oni očevici, odnosno bliski saradnici očevidaca, događaja o kojima pišu. Mi takođe imamo izvanredan spoljašnji dokaz koji ovo potvrđuje. Papias, sledbenik apostola Jovana, potvrđuje činjenicu da je Marko zaista napisao Jevanđelje koje mu se pripisuje, dobivši svoje informacije od apostola Petra. Polikarp, takođe sledbenik apostola Jovana, učio je svoga učenika Irineja da su ljudi, kojima se pripisuju četiri Jevanđelja, zaista oni koji su ih napisali.
U prilog ovim dokazima, možemo takođe dodati rezultate savremene arheologije. Ona je postupno potvrđivala biblijske izveštaje koji su ranije bili izvrgnuti ruglu kao veoma nepouzdani. Imajući ovo u vidu, Nelson Glueck, jevrejski arheolog svetskoga glasa, otišao je tako daleko da je kazao: “može se kategorički izjaviti da nijedno arheološko otkriće nije nikada osporilo biblijske činjenice.”
U svakom ozbiljnom istraživanju biblijskih tekstova dokazi za njihovu pouzdanost su više nego pozitivni. Čak i sekularni istoričari svetskog glasa prihvataju biblijske izveštaje kao istorijski pouzdane. A.N. Sherwin-White, koji po svom verskom ubeđenju nije hrišćanin, prihvata bez ikakve sumnje esencijalnu pouzdanost Jevanđelja i Dela Apostolskih: „Za Dela istorijska tačnost je neoboriva… svaki pokušaj da se odbace njeni istorijski podaci, danas je apsurd. Rimski istoričari su ih već odavno uzeli kao istinite.“
Vrlo je zanimljivo zapaziti da Yusuf Ali, u svom široko upotrebljavanom engleskom prevodu Kur'ana, dva puta citira Sir Frederick Kenyona kao renomirani autoritet. Kenyon, bivši upravnik Britanskog muzeja, bio je jedan od najvećih svetskih autoriteta po pitanju tekstualne kritike drevnih spisa. Baveći se tekstualnom pouzdanošću Biblije, zaključio je da: “Hrišćanin može da uzme celu Bibliju u ruke i da kaže bez straha i sumnje da drži istinitu Reč Božju.”
Isusova smrt i vaskrsenje
Muslimani, poričući da je Isus umro na krstu, takođe tvrde da se ni vaskrsenje nije dogodilo. Oni to čine ne bazirajući se na istorijskim dokazima, već zato što Kur'an jednostavno poriče da je Isus vaskrsao. Kako god, njihova verovanja još jednom su u suprotnosti svim dokazima.
Sledeći citati su lista samo nekih starozavetnih proročanstava koja se odnose na patnje Mesije i njihovog ispunjenja u Isusu. Rečeno nam je da će Mesija doći u poniznosti (Zaharija 9:9; Matej 21:6-9), da će biti prodan za 30 srebrnika (Zaharija 11:12; Matej 26:15), da će Njegove patnje biti ogromne (Isaija 50:6; Matej 26:67), da će biti proboden i šiban (Isaija 53:5; Matej; Jovan 19:34), da neće ništa reći u svoju odbranu (Isaija 53:7; Matej 27:12-14), da će biti ubijen (Isaija 53:8; Luka 23:46), da će mu biti ukradena dolama i da će posredovati za prestupnike (Isaija 53:12; Matej 27:38; Luka 23:34), da će biti ismejan (Psalam 22:7-8; Matej 27:31.39-40), da će Njegove ruke i stopala biti probodena (Psalam 22:16; Jovan 20:25-28), da će se bacati ždreb za Njegovu dolamu (Psalam 22:18; Jovan 19:23-24) i da Njegove kosti neće biti polomljene (Psalam 34:20; Jovan 19:33).
U Novom zavetu Isus je tvrdio za sebe da je Bog (Jovan 8:58). Oni koji su bili Njemu najbliži takođe su to tvrdili (1. Jovanova 5:20; 2. Petrova 1:1). Isus je rekao da će konačan dokaz koji će potvrditi Njegove izjave biti Njegovo vaskrsenje iz mrtvih (Matej 16:21; 17:9; Jovan 2:18-21).
Da se ovi događaji nisu odigrali (Isusova smrt i vaskrsenje) bili bismo suočeni sa veoma teškim pitanjima. Kako objasniti promenu koja se odigrala u Petru? On je bio kukavica tako da se u jednom trenutku odrekao da je uopšte i poznavao Isusa, a kasnije je umro mučeničkom smrću zbog Isusa. Kako objasniti promenu koja se odigrala u Savlu, najvećem progonitelju rane crkve, koji je postao apostol Pavle, najveći misionar rane crkve (koji je takođe umro mučeničkom smrću)? Kako uopšte objasniti nastanak same hrišćanske crkve? Na hrišćanstvo se vršio veliki pritisak. Prvi hrišćani nisu imali podršku sveta za propovedanje Isusove smrti i vaskrsenja. Naprotiv, sve što su mogli očekivati bile su psovke, progonstvo i mučenička smrt. Jedini zadovoljavajući odgovor na ova pitanja bio bi taj da je Isus zaista vaskrsao iz mrtvih, kao što je obećao.
Pred kraj osamnaestog veka La Revelliere-Lepeaux, odlučni protivnik hrišćanstva, nameravao je da promeni religiju u Francskoj od hrišćanstva u teofilantropiju (određena forma deizma). Kada je rekao Talleyrandu za svoje planove “cinični političar je odgovorio”: “Sve što treba da uradiš jeste da dozvoliš da te obese i da trećeg dana vaskrsneš.”
I zaista, Talleyrand je vrlo jasno pokazao glavnu razliku između hrišćanstva i bilo koje druge religije na svetu. Isus Hristos je vaskrsao iz mrtvih i time je potvrdio svoju božansku ličnost. Muhammad i svi ostali osnivači raznih drugih religija su još uvek u grobu.
Jedino Isus ima silu života koja pobeđuje smrt, kao što je to i rekao u Jovanu 11:25-26: „Ja sam vaskrsenije i život: koji vjeruje mene ako i umre življeće. I nijedan koji živi i vjeruje mene neće umrijeti vavijek.“
Izvor: Delovi knjige: “Svetsko probuđenje Islama”
4 Responses
Najveći problem i dilema o Isus Hristu je u tome što mnoge religiozne organizacije imaju svoj set dogme po čemu se razlikuju jednu od druge, a to nije u duhovnom interesu jednog grešnika koji je zarobljen u paloj grešnoj prirodi iz koje se ne može sam spasiti, kao neko koji je pao u živi pesak (quick send) u kojem još više tone, ako sam nastavlja da se bori da izađe, sve duble, polako ali sigurno tone u smrt. To je ta grešna priroda, radi koje je Hristos došao da “usudi greh u telu, da raskopa dela đavolska” Rimlanima 8: 4; 1 Jovanaova. 3:8. “Koji tvori greh od đavola je, jer đavo greši od početka. Zato se javi Sin Božji da raskopa dela đavolja.” Kad bi teolozi to shvatili, takođe bi razumeli da značenje reči “Svrši se,” (Jovan 19: 30) koje je Isus izgovorio, pre nego što je izdahnuo. Nakon smrti na rimskom krstu, kroz koju je ponovo uspostavio vezu između Boga i čoveka, koji je radi greha bio odvojen od Boga, sledilo je vaskrsenje i kao prvina iz vaskrsenja jamči svakom gešniku koji se pokaje, (1 Jovanova 1: 9.)da će imati udela u prvom vaskrsenju i druga smrt neće imati vlast na njima. Otkrivenje 20: 6; Otkrivenje 21:8.
Ako Hristois nije ustao iz mrtvih, naše vera je uzalud i nada za život posle vaskrsenja, je mrtva i propovedanje Jevanđelja je laž, mi smo još u svojim gresima i oni koji su zaspali u Hristu, su izgubljeni. 1.Korinćanima. 15. 12 -22 .
Takvu dobru vest spasenja nema u islamu i kuranu. Da li igde piše u kuranu da alah je ljubav kao što nam Biblija otkriva da Bog je Ljubav i da Bogu tako omilje svet da je dao Sina svojega jedinca da nijedan koji ga veruje ne pogine (u drugu smrt) nego da ima život večni. Jovan 3: 16, s ubeđenjem se može reći da nema.
Kuran je napisan u sedmom veku nove ere i većina tekstova su plagijirani iz Biblje. Pisac kurana je največi plagijator, koji je ikada postojao. Interesantno kako sotona inspiriše ljude i osuđuju E.G.White da je plagijator, a niko ne kaže da je Muhamed ili pisac kurana, najveći plagiajotor. Većina je uzeto iz Biblije, kao na primer zabrana da se jede svinjsko meso, obrezanje ili prihvatanje starozavetnih proroka kao alahovih poslanika, a koji je među njima Muhamed je bio zadnji prorok. To treba da nas podseti na Hristove reči da proroci su do Jovana krstitelja i da će izaći razni lažni proroci i lažne mesije koji će da varaju ako je moguće i izabrane. Kuran i islam je jedna od nsjvećih zabluda posle katoličke doktrine u žrtvovanju mise.
Jevreji su nastavili sa žrtvovalnim sistemom životinje posle krsta sve dok Bog nije doveo rimljane da razore Jerusalim i hram i sav žrtveni sistem koji je završen Hristovom žrtvom. Takvo huljenje na Hristovu žrtvu je Bog morao da okonča na drastičan našin, ali sotona je to nastavio u katoličku misu, koja će se okončati Hristovom prvosvešteničkom posredničkom službom u nebeskoj svetinji nad svetinjama, gde posreduje za svoj narod da ga udostoji da bi živeo u društvu bezgrešnih anđela i njegovom carstvu, na novoj bezgrešnoj zemlji. “Ištite najpre carstvo nebesko i pravdu njegovu i ostalo će vam se sve dodati,” glasi pouzdano obećenje. Prihvatiti verom Božja obećanja, je dokaz da će pravednik po veri svojoj živ biti (Avakum 2:4.) i da bez vere nije moguće ugoditi Bogu, (Jevrejima 11: 6) je dokaz da svaki grešnik ima pomirenje s Bogom kroz Isusa Hrista.
Islam i kuran ne pruža takva obećanja čoveku jer jedini način da se čovek vrati nazad k Bogu je kroz Hrista, koji je put, istina u život. koji je došao iz naručja Očevog da objavi Božji karakter i ljubav u životu, kao čovek, uzevši našu ljudsku prirodu i bi kušan u svemu kao i mi osim greha, ponizio se do smrti na krstu da bi zaslužio spasenje i izbavljenje za nas, da se možemo nazvati decom božjom ako ga verom primamo i ono što je on učinio za nas. Jer ko je u Hristu Isus nova je tvar, jer je rekao svrši se kad je ponovo stvorio čoveka po Božjem obličju, vaskrsao u nepropadljivom besmrtnom telu, kao što će svi dobiti o prvom vaskrsenju ili preobraženju živih o njegovon drugom i slavnom dolasku, blessed hope.
“Sve je moguće onom koji veruje.”
Luka ističe činjenicu da ne postoji Jevanđelje koje su apostoli lično napisali i da je on, kazavši, “Kako su nam ih predali oni koji su od početka bili očevici i sluge Riječi,” u stanju da napravi razliku između pisara Jevanđelja i onih koji su to svojim očima vidjeli.
On ne tvrdi da je on učenik jednog od apostola. Jer u njegovo vrijeme je bilo bezbroj publikacija, članaka, i poslanica koje su bile pripisivane svakom apostolu. On se nije nadao da će jedna takva dokumentacija, to jest tvrdnja da je on učenik jednog od apostola, izazvati da drugi povjeruju u njegovu knjigu. http://www.bibladhekurani.com/everteta/readarticle.php?article_id=23
Ja sam pravoslavaca. Zanima me koja je razlika između pravoslavnog vjerovanja i adventističkog u osnovnim dogmama? Ako je pravoslavna crkva na krivom putu kada je u istoriji crkve skrenula sa pravog puta? Zašto bi ja trebao povjerovati u adventističke put? Hvala.
Ja osobno pripadam Katoličkoj crkvi ali kao svi koji pripadaju drugim crkvama nazivam se kršćaninom.E ovako između crkva nema razlike svaka crkva vjeruje u Krista i da se kroz Krista samo spašava.A to kako se sluzi liturgija i kako se to štuje to nije bitno.To je stvar naroda i običaja znači svi smo mi kršćani(mislim na pripadnike kršćanstva)i da KRŠĆANSTVO je jedina religija koja stoljećima djeluje u slavi Sina i Svetoga duha.U islamu nikad nisu bila čudesna ozdravljenja a u kršćanstvu stalno možemo naći članak da je Bog po Isusu ozdravio nekog ili istjerao zlog duha.A mi kršćani ne obazirimo se na drugo svi će već vidjeti slavu našeg Kristosa uz zvukove trublje.Amin Izmilite Oče naš-daje snagu vjerujte mi