Više nije neophodno pozivati se na brojna istraživanja, kliničke studije i dokaze da bi se pušači podsetili i upozorili da svakodnevno narušavaju zdravlje i koriste otrov. Ipak, dužnost nauke i profesije nalaže da se istaknu dokazane činjenice o štetnosti cigareta.
Zvanično, pušenje je bolest zavisnosti i leči se. Pušači poštuju zabrane, ali teško je zabraniti bolest. U prilog patologiji govori dokazana činjenica da samo 0,5 odsto pušača može spontano da prestane sa ovom navikom. Hemijski dodaci duvanu takođe su odgovorni za ovu činjenicu. Naučno je potvrđeno – pušači su zavisni od nikotina, koji deluje direktno na centralni nervni sistem. Nikotin ulazi u mozak za sedam sekundi. Šta ćemo sa još 4.000 štetnih materija i 43 kancerogene koje su do sada pronađene u duvanskom dimu…
„Volim da pušim“ – najčešće je objašnjenje pušača, ali naučnici tvrde da su pušači u zabludi da uživaju, jer je naučno potvrđeno da je nikotin droga koja stvara jaku zavisnost. Kažu da ne postoji korelacija između jačine cigarete i procenta nikotina, već da je u pitanju alkalna sredina u kojoj oporost dolazi do izražaja… Hemičari kažu da je nikotin baza koja se rastvara u vodi, a kada je hemijski izolovan, proglašen je otrovom. U čistom stanju, nikotin je otrov koji se koristio kao insekticid. Ove informacije mogu da budu dovoljne za onih 0,5 odsto pušača koji snagom svoje volje i odlukom mogu da promene život nabolje.
Organska zavisnost od nikotina
Za sve druge, dobro je znati da je u pitanju organska zavisnost od nikotina, ali da rešenje svakako postoji.
U Specijalnoj bolnici za bolesti zavisnosti u Drajzerovoj, potvrđuju nam da iako prekid pušenja mnogo zavisi od motivisanosti osobe, najčešće to nije dovoljno da se uspostavi i održi apstinencija od duvana. Naučno preporučen pristup bolesti zavisnosti od duvana i program odvikavanja bazirani su na kombinovanju različitih tehnika – medicinskih, psiholoških, socioloških…
Prvo je važno zaista imati motiv. Deluje jednostavno, ali nije. Psihološkim tehnikama svaki pušač bi trebalo da prepozna i usvoji sopstveni motiv koji je dovoljno jak da izdrži apstinenciju.
Savremeni programi odvikavanja nalažu higijensko-dijetetski režim, psihoterapijsku podršku, bihevioralne tehnike… U zavisnosti od stepena zavisnosti, postoje indikacije i za medikamentoznu podršku.
Motiv je često jači ako je strah od posledica neposredan ili ako je nagrada realna.
Izvor: RTS
