Kad je skromne pastire, dok su te noći čuvali svoja stada na vitlejemskim brežuljcima, iznenadila blještava Gospodnja slava koja ih je okružila, njihove strahove umirio je glas Gospodnjeg anđela, koji je rekao: „Ali im anđeo reče: Ne bojte se. Jer vam javljam dobru vijest, koja će biti velika radost cijelome narodu; jer vam se danas u gradu Davidovu rodi Spasitelj, koji je Hristos, Gospod“ (Luka 2,10.11 – Bakotić)
Reči „dobra vijest“ čine na grčkom jednu reč koja je na drugim mestima prevedena kao „jevanđelje“. Zato bi poruka anđela mogla da glasi i ovako: „Gle, javljam vam jevanđelje koje će biti velika radost celome narodu.“ Iz te objave pastirima učimo nekoliko važnih stvari.
- Jevanđelje je vest (poruka) koja donosi radost. „Jer Božje carstvo [je] … pravednost, mir i radost u Svetom Duhu“ (Rim. 14,17 – Srpski savremeni prevod). Hristos je pomazan „uljem radosti“ (Psalam 45,7) i On daje „ulje radosti umesto žalosti“. (Isa. 61,3)
- Ono je vest spasenja od greha. Pre toga isti anđeli su Josifu prorekli rođenje ovog deteta, i kazali: „I nadeni Mu ime Isus; jer će On izbaviti svoj narod od greha njihovih“. (Mat. 1,21)
- Ono je nešto što se tiče svakoga – „koja će biti celome narodu“. „Jer Bog je tako zavoleo svet da je svog jedinorodnog Sina dao, da svaki ko veruje u njega ne propadne, nego da ima večni život.“ (Jovan 3,16 – Čarnić)
Ovo je dovoljno da uveri svakog. Međutim, ono kao da je želelo da naglasi činjenicu da siromasi imaju jednaka prava u jevanđelju kao i bogati; prvo objavljivanje Hristovog rođenja bilo je namenjeno ljudima najskromnijeg položaja. Radosna vest nije bila objavljena svešteničkim poglavarima i tumačima Zakona, ni plemićima, već prvo pastirima. Tako ni neobrazovanima nije uskraćeno da razumeju jevanđelje. Sam Hristos se rodio i odrastao u velikom siromaštvu. On je propovedao jevanđelje siromasima „i mnogi narod slušaše Ga s radošću“ (Marko 12,37). Pošto je bilo izneseno običnim ljudima, a oni čine najveći deo sveta, nema sumnje da je to bila poruka za ceo svet.
No, iako je jevanđelje namenjeno pre svega siromasima, ono nije nešto prosečno i obično. Hristos je postao siromašan da bismo mi postali bogati. Veliki apostol, koji je bio izabran da tu poruku objavi carevima i velikanima na zemlji, rekao je u pogledu posete koju se nadao da učini glavnom gradu sveta: „Jer se ne stidim jevanđelja Hristovog; jer je sila Božja na spasenje svakome koji veruje“ (Rim. 1,16). Moć je ono za čim ceo svet teži. Neki to traže pomoću bogatstva, neki pomoću politike, neki pomoću učenosti, a neki opet na razne druge načine. Međutim, u kakav god se poduhvat ljudi upustili, cilj je ististicanje nekakve moći. U srcu svakog čoveka je nemir, neka nezadovoljena težnja, koju je sam Bog tamo stavio. Suluda ambicioznost koja tera neke da gaze preko desetina svojih bližnjih, u neprestanoj borbi za sticanjem bogatstva i bezobzirno ređanje raznih zadovoljstava u koja mnogi uranjaju, sve su to zaludna nastojanja da zadovolje tu težnju.
Bog u ljudsko srce nije stavio čežnju ni za jednom od tih stvari. Međutim, potraga za njima je izopačavanje one čežnje koju je On usadio u ljude. On želi da čovek ima Njegovu silu (moć), ali ništa od onoga što ljudi obično traže ne daje Božju silu. Ljudi postavljaju granice za količinu bogatstva koje nameravaju da prikupe, jer misle da će biti zadovoljni kad dostignu tu granicu. Ali, kad je određena količina stečena, oni su i dalje nezadovoljni, pa nastavljaju da traže zadovoljstvo gomilanjem još bogatstva. Pri tom nisu svesni da na taj način nikad ne mogu da zadovolje čežnju srca. Jer samo Onaj koji je stvorio tu čežnju jedini može i da je zadovolji. Bog se ispoljio u Hristu, a Hristos je svakako „čežnja svih naroda“ (Agej 2,7), iako je tako malo onih koji će poverovati da je samo u Njemu njihov savršeni odmor i zadovoljstvo. Svakom nezadovoljnom smrtniku upućen je poziv: „Ispitajte i vidite kako je dobar Gospod; blago čoveku koji se uzda u Njega. Bojte se Gospoda, sveti Njegovi; jer koji se Njega boje, njima nema oskudice“ (Psa. 34,8.9). „Kako je dragocena milost Tvoja, Bože! Sinovi ljudski u senu krila Tvojih ne boje se. Hrane se od izobila doma Tvog, i iz potoka sladosti svojih Ti ih napajaš.“ (Psa. 36,7.8)
Ljudi na ovom svetu teže za silom (moći), i Gospod želi da je imaju. Ali, moć koju oni traže, upropastila bi ih, a sila koju On želi da imaju, jeste sila koja će ih spasiti. Jevanđelje tu silu donosi svim ljudima, i ono nije ništa manje nego (sama) Božja sila. Isus Hristos je „Božja sila“, i samo u Njemu čežnje srca mogu da budu zadovoljene. Proučimo prirodu ove sile koju nam On daje, jer kada budemo otkrili šta je ona u stvari, imaćemo pred sobom celo jevanđelje.
(Večni Savez – E. Dž. Vagoner)
