No comments yet

Što poseješ to ćeš i požnjeti

Što poseješ to ćeš i požnjetiStaro zlatno pravilo koje je zapisano u Svetom Pismu: “Što poseješ – to ćeš i požnjeti”, događa nam se ispred očiju, a da je malo ko u stanju da to javno prizna, prokomentariše, ili, kamo sreće, nađe rešenje jer je problem ogroman i ugrožava celu naciju. O čemu se radi?

Već godinama, možemo slobodno kazati i decenijama, Srbijom se širi šund, malograđanština, nemoral, đubre! Medijske kuće neprestano snimaju i plasiraju narodu rijaliti programe u kojima se veličaju upravo gore navedene stvari. Starlete, kriminalci, polupismeni, veoma prosti i nekulturni pojedinci, kao i do krajnosti nemoralne estradne ličnosti, dominiraju eterom, i na direktan način utiču na odrastanje čitave jedne generacije.

Ono na šta bi se svaka normalna i patrijarhalno vaspitana osoba zgražavala, uporno se promoviše putem TV emisija, novina, i ostalih javnih glasila. Crne hronike su pune, a loše vesti zauzimaju gotovo 80% prostora. Skoro da niko više ne hvali i uzdiže, a kamo li uzima za primer ljude koji su uradili neko humano delo, koji veruju i podržavaju uzvišene duhovne vrednosti kao što su praštanje, milosrđe, poverenje u Boga, molitva, itd.

Video-snimak na kojem tri srednjoškolke, učenice prvog razreda Hemijske škole tuku svoju školsku drugaricu, šokirala je Kruševljane, u čijem se gradu dogodio incident, ali i građane širom Srbije koji su imali prilike da pogledaju ili pročitaju vest. Nesretnoj devojci niko nije priskočio u pomoć, šta više, gomila je ohrabrivala napadače i davala savete da je ne čupaju nego “da je nabodu pesnicom” i išutiraju nogama. Incident se dogodio u po bela dana ispred Hale sportova, na očigled mnogih koji su se tu našli.

Na žalost ovakvih incidenata među mladima je sve više i više. U mnogim gradovima, pa i manjim sredinama, svakodnevno možete čuti o nasilju među mladima i decom. Deca se iz škole vraćaju krvava i prebijena, a neki roditelji su odlučili da decu ne šalju u školu zbog stalnih tuča ili maltretiranja koja im deca doživljavaju ili posmatraju. Istraživanje koje je sproveo UNICEF pokazalo je da oko 65% dece u toku školovanja barem jednom doživi neki vid nasilja. Drugo jedno istraživanje je došlo do neverovatnih rezultata da je 79% srednjoškolaca prisustvovalo tučama, 57% zastrašivanju, 25% pucnjavi, 19% pljačkama, 9.5% seksualnom zlostavljanju, itd. Većina njih iz straha od osvete ne želi da prijavi ni jedan incident. Tužno je što je slična situacija u skoro svim zemljama bivše Jugoslavije.

Većina stručnjaka, sociologa i psihologa, smatra da je glavni problem u porodičnom vaspitanju i društvenom okruženju u kojem deca uče obrasce ponašanja. ecu vaspitava ulica, televizija, a roditelji ih ohrabruju na nasilničko ponašanje, direktno ili indirektno. U porodici, u emisijama, potencira se agresivnost, nasilje, govor mržnje, itd. Roditelji najčešće nemaju uvida u to šta im rade deca, kuda se kreću, s kim se druže, itd.

Apostol Pavle je pisao Galatima poslanicu dajući praktična uputstva hrišćanima u ranoj crkvi, a jedan od njih je napisana u obliku poslovice: “Ne varajte se, Bog se ne da ismejavati. Jer šta čovek seje, ono će i žnjeti” Galatima 6:7. Ljudi mogu varati druge, pa i same sebe, ali Boga niko ne može da prevari. Bog ispituje ljudska srca i zna naše “pomisli još izdaleka”. Ne možete očekivati drugačiji plod od semena kojeg ste posejali. Ako je dobro, dobro ćete žnjeti; ako je zlo, zlo ćete žnjeti. To je pravilo prirode i do sada ga niko nije promenio. U 2. Korinćanima 9:6, Pavle piše: “A ovo znajte: ko škrto seje škrto će i žnjeti, a ko u blagoslovu seje u blagoslovu će i žnjeti.”

Ono što sejemo u našu decu, to ćemo i dobiti kada počnu sama da donose odluke. Ako budemo usađivali u njih ispravne vrednosti, budimo sigurni da će kada porastu ispoljavati te vrednosti; ukoliko sejemo ono što ne valja, i ako dozvolimo medijima da oblikuju našu decu, ako pokažemo nepoštovanje prema svom supružniku, prema društvu u kojem živimo, prema autoritetima bilo koje vrste, budite uvereni da će nam deca vrlo brzo pokazati da su oni gospodari situacije, samoživi egoisti kojima niko neće moći da stane na kraj.

Na žalost u našem društvu sve više se vidi ovo drugo, baš kao što smo i opisali na početku ovog članka. Možda se u popuštanju otišlo predaleko da je kasno vratiti se nazad sa ovom generacijom. Međutim, oni koji još uvek imaju malu decu, ili tek planiraju da osnuju svoju porodicu, još ima nade ako shvate na vreme opasnosti koje se kriju u prepuštanju dece ulici, televiziji, ili lošem primeru koji im, kao roditelji, možemo pružiti.

Propovednik Milenko Tanurdžić

Post a comment

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.