Neko je rekao, “Život je putovanje. Svako putovanje ima svoje odredište. Svako završi negde u životu. Malo je onih koji završe negde sa svrhom. To su oni koji imaju viziju.”
„17. decembra 1903. godine u 10:35 časova. Orvil Rajt je je osigurao svoje mesto u istoriji izvodeći prvi motorni i kontinuirani let sa ravnog tla. Dvanaest sekundi je leteo 36 metara (120 stopa) duž brda Severne Karoline. U oblasti vazduhoplovstva, ovaj istorijski događaj predstavlja početak. Ali za Orvila i Vilberta Rajta, to je bio kraj dugog i zamornog putovanja. Putovanja pokrenutim snom zajedničkim za svakog dečaka – željom da leti. Ali ono što većina dece prepušta domenu fantazije, Orvil i Vilburt su shvatili kao potencijalnu stvarnost. Verovali su da mogu da lete. Više od toga, verovali su da treba da lete.”
Dakle „Vizija je jasna mentalna slika onoga što bi moglo biti, podstaknuta uverenjem da bi to trebalo da bude. To je slika onoga što Bog želi da ostvari u vašem životu i svetu u kome živite. To je slika odredišta – gde biste mogli i gde bi trebalo da idete.
Usmereni na budućnost
Viktor Emil Frankl, jedan od najznačajnijih neurologa i psihijatara posleratnog perioda, Jevrejin koji je preživeo strahote u čak četiri koncetraciona logora kaže: “Šansu da prežive imali su uglavnom oni koji su bili psihološki usmereni na budućnost, na neki zadatak koji treba da ispune u budućnosti, na smisao čije ostvarenje ih je u neku ruku očekivalo, ili na neku osobu koja ih je čekala s ljubavlju. Ne postoji ništa na svetu što bi moglo pomoći nekome da preživi najgore okolnosti života, kao što je to saznanje da njegov život ima smisla.” – zaključuje Frankl.
Bilo je to vreme kada kao mlad čovek nisam imao jasnu sliku šta je svrha mog života i gde idem. Ali jednoga dana mi je prijatelj pročitao tekst iz Biblije, koji kaže: „Jer ja znam misli koje mislim za vas, govori Gospod, misli dobre a ne zle, da vam dam pošljedak kakav čekate.“ Jeremija 29:11. Drugim rečima, Bog kaže, ja imam plan, svrhu za tvoj život i želim da ti dam budućnost kakvoj se nadaš. Ideja da Bog ima jasnu sliku onoga što bi moglo, što bi trebalo biti u mom životu, i da On želi da mi da ono što na neki način moje srce već želi, mi je dalo nadu, i podsticaj da krenem putem vere ka odredištu koje je počelo da se polako nazire u mojim mislima.
Cilj
Možda se pitate: Šta je konačno odredište našeg života? Svako od nas je različit, ima raznolike talente, i posebnosti. Pa ipak Sveto pismo nam govori o nekom zajedničkom identitetu, svrsi pa i odredištu. Apostol Jovan piše: „Dragi moji, sad smo deca Božija i još se ne pokaza šta ćemo biti. Znamo da ćemo – kad se on pokaže – biti Njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je.“ 1. Jov. 3:2 (Čarnić). Na osnovi ovih reči, Izgleda da je naše konačno odredište da vidimo Hrista licem k licu, i usput, da postanemo kao On. Dakle, krajnja svrha našeg životnog je da se postepeno preobrazimo u Njegovo obličje i da na kraju živimo u Njegovom prisustvu.
Apostl Pavle kaže: „Jer smo mi njegovo delo, sazdani u Isusu Hristu za dobra dela koja Bog unapred pripravi, da živimo u njima.“ Efescima 2:10 (Bakotić). Život u veri je poziv na put transformacije stopama Isus Hrista. Kada je bio na ovoj zemlji, Isus je živeo životom kojim bi svako ljudsko biće moglo i trebalo da živi. Hristos je išao pred nama da nam pripremi put, i sada On nas poziva da idemo njegovim stopama. Gledajući Njegov život možemo dobiti jasniju sliku šta nas očekujemo na našem životnom putu.
Sledbenici Isusa Hrista će se stalno suočavati sa odlukom na svom životnom putu. Gotovo svakog dana ćemo doći do raskrsnice i biti suočeni sa izborom. Ako izaberemo Isusov put, Njegovo prisustvo će nas polako menjati. Na kraju puta možemo očekivati da postanemo kao i naš saputnik. Baš kao što i Sveto Pismo kaže da ćemo, „…biti Njemu slični, jer ćemo ga gledati onakvog kakav je.“ Kakva predivna slika onoga šta bi moglo i šta bi trebalo da bude u našem životu.
Propovednik Pavle Korać
