Na Internetu možete naći svašta, verodostojne podatke, ali mnogo više onoga što nije istina, senzacije, novinarske “patke”, i sl. Ne znam u koju grupu bih svrstao dole prevedeni članak – vi odlučite sami. Ono što moram da priznam je da navedeni podaci i činjenice imaju smisla. Članak je napisao Dan Eden za ViewZone, a možete ga pronaći na engleskom jeziku zajedno sa fotografijama na veb stranici http://www.viewzone.com/noahx.html
PRONAĐENA NOJEVA BARKA – ZAŠTO NAS DRŽE U MRAKU?
Često sam zadivljen našim neznanjem iz istorije. Obični ljudi su gladni takvih informacija, dok organizacije odgovorne za širenje ovih činjenica, kako se čini, imaju plan da nas drže u mraku. Ovo je posebno istina kada je reč o našoj drevnoj ljudskoj istoriji.
Ne bih želeo da vas ovim člankom dugo držim u neizvesnosti: Nojev kovčeg je pronađen. To je stvarnost. Opisaću činjenice i neke detalje, a završiću sa istorijskim i religijskim implikacijama.
Kako je otkrivena?
1959, kapetan turske armije, Lihan Durupinar, otkrio je neobične oblike dok je ispitivao fotografije svoje zemlje načinjene iz vazduha. Glatkog oblika, veće od fudbalskog igrališta, stajalo je tamo na neravnom i stenovitom terenu, na nadmorskoj visini od 6,300 stopa, blizu turske granice sa Iranom.
Kapetanu Durupinaru je bila poznata biblijska priča o Barci i njena veza sa planinom Ararat u Turskoj, ali nije bio voljan da donosi prebrze zaključke. Region je bio veoma udaljen, iako je bio naseljen manjim selima. Nije bilo nikakvih prethodnih izveštaja o objektu ovako čudnog oblika. Poslao je negative čuvenom fotografu Dr. Brandenburgeru, sa Univerziteta Ohajo Države, stručnjaku za fotografije iz vazduha.
Brandenburger je bio zaslužan za otkrivanje baze sa projektilima na Kubi tokom Kenedijeve ere sa izviđačkih fotografija, a nakon pažljivog proučavanja fotografije, zaključio je: “Nemam nikakve sumnje da je ovaj objekat brod. U svojoj karijeri, nikada nisam video neki objekat kao što je ovaj na stereo slici.”
1960, gore pomenuta slika, objavljena je u magazinu LIFE pod naslovom “Nojeva Barka?” Te iste godine, grupa Amerikanaca, kojoj se pridružio i kapetan Durupinar, provela je na lokaciji dan i po. Očekivali su da će pronaći artefakte na površini ili nešto što će bez sumnje povezati lokaciju sa brodom neke vrste. Obavili su neka iskopavanja na području, ali nisu pronašli ništa što bi ih navelo na pozitivan zaključak, pa su objavili svetu koji je nestrpljivo čekao da se radi o prirodnoj formaciji. Većina svetskih medija je okrenula leđa otkriću i priča je pala u zaborav.
1977, Ron Vajat je posetio lokaciju. Nakon što je dobio zvaničnu dozvolu, Ron i drugi, sproveli su detaljna istraživanja u periodu od nekoliko godina. Koristili su metode za istraživanje metala. Radarske skenere za istraživanja ispod površine, i hemijske analize – dakle prave naučne metode – i njihova otkrića su bila zapanjujuća. Dokazi su bili nepobitni. Ovo je bila Nojeva Barka.
Vidljivi dokazi
Prvi deo istraživanja je bio istražiti sam objekat i uzeti mu mere. Oblik je izgledao kao trup broda. Jedan kraj je bio istaknut, kao što biste očekivali da izgleda pramac, suprotni kraj je bio tup, poput krme. Udaljenost od pramca do krme je 515 stopa, ili tačno 300 egipatskih lakata. Prosečna širina je 50 lakata.To su bile tačne mere koje se pominju u Bibliji.
Na desnoj strani u blizini krme, pronađena su četiri vertikalna ispupčenja isturena iz blata, u redovnim intervalima, što nepobitno podseća na “rebra” trupa. Nasuprot njih, na levoj strani, jedno rebro viri iz blata. Vrlo jasno možete da vidite njegov zakrivljeni oblik. Okolo se nalazi još “rebara”, još uvek zakopanih u blatu, ali vidljivih pod pažljivom istragom.
Upamtite da je ovaj objekat, ako je to Barka, neverovatno star. Drvo je okamenjeno. Organska materija je zamenjena mineralima iz zemlje. Jedino su ostali oblici i tragovi originalnog drveta. Možda je to razlog razočaranja ekspedicije iz 1960 godine. Oni su pretpostavili da će pronaći i izvaditi uzorke drveta, koje je odavno erodiralo.
Na osnovu položaja objekta i toka blata, očigledno je da je objekat skliznuo više od jednog kilometra od originalne lokacije. Geolozi veruju da je prvobitna lokacija objekta bila preko 1000 metara višlje u planini i da je kasnije obložen ljuskom stvrdnutog blata. Oni smatraju da je zemljotres iz 1948. napukao blatnu ljušturu i otkrio strukturu. Ovo je potvrđeno pričama seljana iz okoline koji su ispričali o “iznenadnom pojavljivanju” objekta otprilike u to vreme.
Biblijski izveštaj o Barci opisuje da je imala čak šest nivoa. Pretpostavljeni oblik Barke izgleda dosledno izbočini na sredini objekta. U stvari, radarski skenirana struktura ukazuje na to da je ovo ispupčenje sastavljeno od urušenih delova ovih nivoa.
Iako većina ljudi smatra da je oblik Barke bio pravougaon, to se odnosilo samo na vrh paluba. Elegantan oblik trupa je bio neophodan da bi omogućio velikom brodu da ostane stabilan u vodi i preživi ogromne talase.
Dubinski radar
Ljudsko oko potrebuje reflektirajuće svetlo da bi prepoznalo objekte. Da bi načinili vidljivim ono što se nalazi ispod zemljine površine, naučnici upotrebljavaju mikrotalase koji prodiru u zemlju i vraćaju se natrag kada udare u nešto čvrsto. Ova tehnika se obično upotrebljava da bi se locirala nafta i drugi minerali. Po imenu Ground Penetrating Radar (GPR), aparat je načinjen od antene koja emituje talase, a zatim sluša “eho” koji prima i štampa rezultat na papiru. Kašnjenje i snaga ovog eha govori geolozima koliko je čvrst i na kojoj dubini se nalazi objekat pod zemljom.
Geološki tim nije skenirao čitav objekat. Umesto toga, oni su obeležili linije koje prelaze preko objekta žutom trakom. Zatim su vukli antenu (koja je veličine kosilice za travu) preko linija i posmatrali rezultate na štampanom papiru. Kada bi dobili jak “udarac” – što bi značilo da su naišli na nešto čvrsto ispod površine – snimali bi poziciju na traku. Kasnije, kada su napravili mapu objekta, na osnovu traka i “udaraca”, shvatili su da ispod blata zaista postoji struktura.
“Ovi podaci ne predstavljaju prirodnu geološku formaciju. Ovo su strukture načinjene ljudskom rukom. Ove refleksije se pojavljuju periodično… suviše periodično da bi bili slučajni u ovoj vrsti prirodne ravni.” Ron Vajat (SIR Imaging Team). Radar je otkrio strukturu ispod blata. Simetrije i logičan raspored ovih objekata pokazuje da je ovo nesumnjivo struktura koju je napravio čovek, najverovatnije Novej kovčeg.
Artefakti izvučeni iz Barke
Upotrebljavajući GPR, Ron Vajat je otkrio otvor na desnoj strani. On je koristio improvizovanu burgiju da bi uzeo uzorak jezgra unutar ove šupljine i dobio nekoliko zanimljivih objekata. Ispod možete videti eksponate koji su poslati na laboratorijsku analizu. Sa leve strane je izbušena rupa, ispostavilo se da se radi o uzorcima okamenjene životinjske balege, zatim o okamenjenom životinjskom rogu, i na kraju komadu mačje dlake.
Možda je najznačajniji nalaz iz same barke, komad okamenjenog drveta. Kada je prvi put pronađen izgledao je poput velike grede. Međutim, bližim ispitivanjem zaključeno je da to zapravo daska iz tri komada koji su zalepljeni nekom vrstom organskog lepila. To je ista tehnologija koja se koristi u pravljenju savremene iverice. Spajanje više slojeva drveta, ukupnu snagu drveta čini mnogo većom nego samo drvo iz jednog komada. Ovo otkriće sugeriše da je znanje o izgradnji bilo daleko iznad svega onoga što smo znali da je postojalo u antičkom svetu. Ispitivanja su otkrila da je lepak curio između slojeva. Vanjski sloj drveta bio je obložen bitumenom. Još više iznenađuje da su laboratorijske analize pokazale da, ne samo da je okamenjeno drvo sadržavalo ugljenik (što dokazuje da se radilo o drvetu), nego da su u drvetu bili ukucani i gvozdeni ekseri!
Mi volimo da mislimo kako je čovečanstvo evoluiralo u uredno složenom redosledu epoha, svaka nazvana po tehnologiji koja je otkrivana. Tako imamo Kameno doba (gde je čovek razvio strele i kamene alatke), Bronzano doba (gde su kombinovali metale i zagrevan da bi se pravili alati i pokućstvo, i na kraju Gvozdeno doba (gde su predmeti od gvožđa i čelika bili pravljeni topljenjem rude gvožđa i dodavanjem drugih materijala – ugalj npr. – da bi ga ojačalo). Gvozdeno doba se obično procenjuje oko 1200-1000 Pr. Hr. ipak, mi pronalazimo gvozdene eksere korištene u izgradnji ovog veoma starog objekta.
Čekajte… Ima još!
Najveće iznenađenje je otkriveno veoma osetljivim detektorom metala. Tim je locirao nekoliko jakih “udaraca” koji, kada su ih iskopali, izneo na svetlo dana veliki disk u obliku zakovice. Jednostavnim posmatranjem bilo je moguće uočiti gde je zakovica bila prikovana nakon što je ubačena u rupu. Ako vas korišćenje zakovice u drevnoj izgradnji ne impresionira, ovo sigurno hoće.
Analizom metala upotrebljenog u izradi zakovica, otkrilo se da je korištena kombinacija gvožđa (8.38%), aluminijuma (8.35%), i titanijuma (1.59%). Upamtite da su ovi tragovi metala preživeli proces okamenjavanja (petrifikacije) i ne ukazuju na tačan sadržaj originalnog materijala. (vidi Report from Galbraith Labs)
Poznato je da je aluminijum registrovan u metalnoj smeši jer ne postoji u prirodnom obliku u prirodi. To podrazumeva izuzetno napredno poznavanje metalurgije i inženjerstva. Karakteristike legure gvožđa-aluminijuma ispitivane su u ruskom Hemijskom biltenu (2005.) i otkrivaju da ova legura obrazuje tanak sloj aluminijum oksida koji štiti materijal od rđe i korozije. Dodavanjem titanijuma obezbeđuje dodatnu snagu. Izgleda da je ovo bilo funkcionalno. Zakovice su preživele do današnjih dana.
Okolina
Nekoliko milja od lokacije na kojoj se nalazi Kovčeg, otkriveni su ogromni kamenovi, neki uspravljeni dok su ostali ležali na zemlji. Ovo kamenje, teško i po više tona, imalo je izdubljene rupe. Naučnici su utvrdili da su to bila sidra, a rupe u njima su služile da bi bila pričvršćena konopcem za brod.
Na mnogo ovih kamenova prepoznati su izrezbareni krstovi, stari više vekova, kada su hodočasnici dolazili da bi posetili barku. Da, Kovčeg je bio dobro poznat u Srednjem veku, pa čak i pre. I njegova lokacija je zabeležena u mnogim istorijskim dokumentima.
“Te se ustavi kovčeg sedmoga meseca dana sedamnaestoga na planini Araratu. I voda opadaše sve većma do desetoga meseca; a prvoga dana desetoga meseca pokazaše se vrhovi brda.” 1. Mojsijeva 8:4.5
Ep o Gilgamešu (650 pr. Hr.) navodi planinu Nisir kao mesto gde je Kovčeg pristao. Lokalno ime gradića gde je Kovčeg pronađen je Nasar. Anali Asurnasurpala II iz Asirije (833-859. pr. Hr) smeštaju Barku južno od reke Zab. Teofil Antiohijski (115-185. posle Hr.) je kazao da se Barka može videti i danas u Arapskim planinama. Kasnije crkveni oci takođe pominju Barku tek sredinom 7 veka.U XIII veku, Vilijam, putnik, izjavio je prvi put da je planina Masis lokacija Barke (današnja planina Ararat). Ptolomejeva “Geografija” (1548) spominje planine u Jermeniji kao mesto pristajanja Barke. Isto kao i putnik Nikola de Nikolaj (1558). Hodočasnici su se okupljali na lokaciji sakupljajući okamenjene komade drveta, koje bi koristili kao amajlije kojima bi terali zlo. Kada su naišli na sidra, nisu imali nikakve sumnje o njihovoj vezi sa Barkom. Često bi na njima urezivali po jedan veliki krst kojim bi predstavili Noja, i nekoliko manjih krstova koji predstavljaju njegovu porodicu.
Ogromna sidra bi visila sa kobilice broda. To je bila uobičajena praksa među drevnim pomorcima da bi stabilizovali težak brod i obezbedili pramcu da se lako suoči sa nadolazećim talasima. Veoma teški brodovi, kao što je bila Barka, mogli su se lako prevrnuti pod naletima talasa sa strane broda. To je još jedan dokaz da je Nojeva barka realnost i da je zaista pronađena u Turskoj.
Propovednik MilenkoTanurdžić
