„Isus uskoro dolazi!” – to je poruka stara koliko i Hrišćanska crkva. Apostoli su verovali u to, rana crkva, mnogi kroz vekove, pioniri Adventističke crkve, naše bake i dedovi, ali i mi danas. Da li to znači da Isus kasni ili da smo mi možda požurili sa ovakvom tvrdnjom. Niti jedno, niti drugo.
Od Isusovog vaznesenja na zemlji je poslednje vreme, ili vreme pred drugi Hristov dolazak. Ali mi danas, nesumnjivo, živimo na kraju poslednjeg vremena. Znači koje su prorekli starozavetni proroci, znači koje su nam ostavili zapisane novozavetni pisci, i na kraju sam Isus, ispunjavaju se ili su se već ispunili. Ostalo je još veoma malo toga.
Nešto što nismo mogli ni da zamislimo da će se dogoditi, okrenulo se preko noći i postalo stvarnost. Globalna ekonomska kriza, sve jači uticaj papstva u sekularnom svetu, dominacija grupice bogatih ljudi na svetska kretanja, prirodne nepogode i katastrofe u razarajućim oblicima, globalno zagrevanje, ratovi, neizlečive bolesti, sebičnost, nemoral, i još mnogo toga, svedoči da svet nezaustavljivo srlja ka vlastitom kraju.
Mnogo je razloga za strah, neizvesnost, pitanja, zebnju. Da li ćemo se prepustiti pesimizmu, ili ćemo se radovati?! Da ne bih ispao ludak u vašim očima, citiraću ono što Biblija kaže: “A kad se počne ovo zbivati, gledajte i podignite glave svoje; jer se približuje izbavljenje vaše.” (Luka 21:28).
Isus uskoro dolazi. On dolazi po svoje. On dolazi po one koji su ga verom prihvatili, koji imaju iskustvo sa Njim, koji se oslanjaju na Njegova obećanja, po one koji znaju kome veruju.
Znači su važni, kao i proročanstva, pokreti u svetu i poznavanje određenog sleda događaja, ali najvažnije je poznavati Isusa, imati iskustvo sa Njim i oslanjati se na Njegova obećanja. To je ono što će nam jedino dati snagu i hrabrost kada dođe vreme neizvesnosti.
“Mir vam ostavljam, mir svoj dajem vam: ne dajem vam ga kao što svet daje, da se ne plaši srce vaše, i da se ne boji.” (Jovan 14:27).
Milenko Tanurdžić
