Hristos je bio alternativa sistemu

Hristos je bio alternativa sistemuObredno hrišćanstvo u Srbiji pokazuje izvesnu dozu nezrelosti, jer je religijska suština mnogo dublja. Vidimo da Sveto pismo, kroz pouke Isusa Hrista, govori o zajednici ljubavi, o istini koja oslobađa, o poštovanju ili nepoštovanju verskih zakona, i gledamo koliko je Hristos bio alternativa prethodnom sistemu, sistemu fariseja i judaističkog poimanja religioznosti, u kom ste znali šta se sme raditi u subotu na Šabat, a šta ne sme. Onda dolazi Hristos, koji vrši neku vrstu alternative – on isceljuje tada kada se to ne sme, radi one radnje koje nisu dozvoljene jevrejskim zakonom i pokazuje kako nastupa sa dubljom suštinom, nastupa sa delima ljubavi, u zajednici sa bližnjima, izjavio je filosof religije Miroslav Keveždi.

Keveždi je, gostujući u emisiji “Jedan na jedan” Radio-televizije Vojvodine, naveo da sociološka istraživanja pokazuju da je broj deklarativnih vernika u Srbiji velik, što je u saglasju sa oživljavanjem religije na istoku Evrope, gde je sa padom Berlinskog zida iščezla matrica koja je davala identitet, gde se ste znali šta je levo, a šta desno.

“Posle pada komunizma stvoren je vakum ispražnjen od identitifikatora, kada se postavilo pitanje ‘ko smo’. Mi smo danas Srbi pravoslavci, Božnjaci muslimani ili Hrvati katolici, a pre toga smo bili komunisti ili smo imali drugačiji identitetski okvir. Vernička populacija u Srbiji je veoma mlada, ljudi su dugo vremena potiskivali veru, Crkva je bila skrajnuta, a pojava novog verništva je tek u fazi ‘micanja’ i zahteva određenu vrstu sazrevanja”, objašnjava on.

Govoreći o pozitivnoj i negativnoj ulozi vere i verskih zajednica u sukobima između civilizacija i naroda, Keveždi napominje da broj vernika u svetu raste zajedno sa porastom broja stanovnika, te da uz 2,2 milijarde hrišćana i 1,5 milijardi muslimana, značajan broj predstavlja i 1,5 milijardi deklarisanih agnostika, ljudi indiferentnih po pitanju religije.

“Evropa baš i nije toliko verna, uglavnom je sekularizovana, i veliki broj građana ne mari za verska pitanja. Međutim, na istoku Evrope vera igra određenu ulogu, pa tako gledamo taj rat između pravoslavnih Rusa i Ukrajinaca, u kom verske zajednice mogu da odigraju i pozitivnu i negativnu ulogu”, objašnjava on i dodaje da verske zajednice mogu da rade na pomirenju, pozivanjem na poruke iz Svetog pisma, da nema više ni Grka, ni Jevreja, već da smo svi sada hrišćani.

Sa druge strane, navodi Keveždi, negativna uloga verskih zajednica ogleda se u njihovom identitetu kao nepresušnom vrelu identifikatora, kada nekome nije svejedno da li će krst biti katolički ili vizantijski, što ojačava zajednice u njihovim sukobima.

Keveždi kaže da je Srbija karakteristična po tome što ima tri zaveta – Stari zavet, Novi zavet i Kosovski zavet, pri čemu je pitanje Kosova velika priča čije elemente imamo ocrtane i u Novom zavetu.

“Na ovim prostorima postoji autentično tumačenje Hrišćanstva, što je neka karakteristika Srbije. Kosovo je sveto mesto Srpske pravoslavne crkve i srpskog naroda, ali vidimo i njegovu svetovnu dimenziju – dimenziju sukoba, etničkih zajednica, granica i interesa velikih sila”, navodi on.

Keveždi smatra da je prostor nekadašnje SFRJ bio jedna od inspiracija američkom geopolitičaru Semjuelu Hantingtonu, koji je govorio da posle pada Berlinskog zida sledi podela sveta na civilizacije, koje će biti određene kulturom, a da će ove biti fundirane kroz religiju.

“Tako, Hantington govori da postoji slovensko-pravoslavna civilizacija, koja obuhvata Rusiju i Grčku, pa islamska civilizacija, zapadna protestantsko-katolička civilizacija, hinduistička civilizacija, i tako dalje. Njegova teza je da se na granicama civilizacija događaju sukobi, a da se unutar civilizacije sukobi ne događaju, tako da države Zapada neće ratovati između sebe”, ističe on.

Keveždi dodaje da su se te linije civilizacija prelamale preko SFRJ, gde smo imali zapadnu civilizaciju, oličenu u Sloveniji i Hrvatskoj, pravoslavno-slovensku civilizaciju, kao i deo koji je pripadao islamskoj civilizaciji.

“I dan danas prostor Kosova i Metohije i Bosne i Hercegovine predstavlja rased, koji može da potencira sukobima, tako da verske zajednice moraju da odigraju vrlo taktičnu ulogu, da podgreju ili da smire sukob”, ističe on.

Govoreći o Zakonu o verskim zajednicama i ulozi veronauke u društvu, Keveždi kaže da izdvajanje sedam tradicionalnih verskih zajednica iz korpusa više od 180 verskih zajednica  u Srbiji predstavlja više nego jasan pokazatelj da zakon treba menjati, kao i da nema ništa protiv veronauke u školama, ali da smatra da bi nam više odgovarao britanski model i izučavanje religija jer, kako kaže, “podiže nivo znanja o našem komšiji”.

Izvor: Radio Televizija Vojvodine



Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.