Fantomski bol ili bol koji se javlja nakon amputacije ekstremiteta, dugo je godina za doktore bio samo psihološka pojava. Stručnjaci na ovom području, danas, prepoznaju da kod osoba, kod kojih je izvršena amputacija, uzrok bola nije samo psihološki, nego i fizički. Zašto? Zato što stvarni uzrok bola izaziva mozak.
U jednom trenutku svog života, car David nam je ostavio model kako da se borimo protiv „fantom-bola“ koji toliko može da zaokupi naš život, da prestanemo da živimo sadašnjost i budućnost, i da dobar deo života provedemo živeći u prošlosti, boreći se s ljudima i događajima koji su odavno izgubili svoju važnost, ali ne i u našim umovima.
Bitka s Filistejima je prošla, car Saul je bio mrtav kao i njegov sin Jonatan. Posle nekoliko bitki, car David se potpuno učvrstio na prestolu. Da ne znate danas ništa o događaju zapisanom u 2. Samuilovoj u 9. poglavlju, šta li biste pomislili kada je car David upitao: „Ima li ko još od doma Saulova?“ Koliko god dugo bili hrišćani, ne biste li pomislili: „E, pa vreme je da završi s domom Saulovim jednom zauvek i da zatre sve, pa i ono što mokri uza zid,“ jer to je bio David, ako se sećate, kada je krenuo na Nabala. Ali David radi nešto što je van ljudskih mogućnosti shvatanja, za sve one koji ne rešavaju svoje borbe i probleme s Bogom. David je naučio šta znači živeti u strahu zato ne želi da Mefivostej živi u strahu. David zna šta znači bežati i potucati se po Judejskim vrletima, zato ne želi da to isto radi hromi Mefivostej. David zna šta znači biti gladan, zato stavlja Mefivosteja za svoj sto s carskom hranom da bude siguran da je sit.
David je osetio u svom životu toliku količinu Božje blagodati da on ni ne pomišlja da bi trebalo da bude drugačije. On nije održao lekciju Mefivosteju o tome koliko treba da bude zahvalan. On nije podmitio i ucenio druge podanike da naude Mefivosteju. Nije ga stavio u neku drugu, zabačenu prostoriju da jede i živi, a da ga on nikada ne vidi. Jer svaki put kad ga vidi setiće se Saula, ne, David nema fantom-bol. Za njega je sukob jednom zauvek završen. David neće dati priliku nikome, pa ni sebi da kaže ili uradi bilo šta loše. Mefivostej će biti za carskim stolom zahvaljujući Davidu. Ne znam šta bih ja uradila, a ni ti? Ali pitajte se? I ja se pitam?
Danas je možda dobro vreme da preispitaš svoj život. Možda još uvek živiš s nekim fantomskim bolom koji je star 3, 5, 10, 15, 20, 30 godina, pa i više. Boriš se i žališ se na nešto što je već odavno amputirano. Držiš se nečeg što uopšte ne postoji. Neko je rekao: “Ako ne možeš da oprostiš, onda nikad nisi doživio oproštenje, a ako nisi doživio oproštenje propustio si blagodat, a bez blagodati nema spasenja.“
Bog te poziva danas, preispitaj sebe, ne druge oko sebe, nego sebe. Osvrni se oko sebe tu gde si, možda u tvom domu, školi, poslu, ili u crkvi ima onih koje ne bi mogao da zamisliš za svojim stolom.
Gde god da si i kakvi god da su ljudi oko tebe, ne zaboravi, nebo ima samo jedan sto za koji treba da sednemo svi zajedno. Novi Jerusalim ima dvanaest vrata, ali ćemo samo na jedna svi ući.
Aleksandra Tanurdžić
