Dodir majstorske ruke

Izgrebana i slupana bila je sva;
prodavac pomisli: da li se isplati
gubiti vreme na staru violinu?
S osmehom diže je i poče vikati:
„Sa kojom cenom da počnem, narode moj?
Ko će za nju prvi cenu ponuditi?
Jedan dolar,dolar-sada dva, samo dva-
dva dolara; daje li neko možda tri?“
„Tri dolara jednom, tri dolara drugi put,
prodato za tri.“ – Al’ tu se nije stalo.

Iz dna dvorane sedokosi starac usta,
polako dođe napred i uze gudalo.
Obrisa prašinu sa stare violine,
zateže zatim na njoj redom sve žice
i odsvira melodiju čistu i slatku,
da bi se ozarilo i anđeosko lice.

Muzika presta, prodavac ustade tada
i glasom svečanim, tihim, reče svima:
„Kol’ko da tražim za staru violinu?“
Podiže je visoko pred svim prisutnima.
„Hiljadu dolara-il’ tri možda nudite vi?
Tri hiljade jednom, tri hiljade drugi put-
poslednji put pitam-prodata je za tri.“

Ljudi uskliknuše, a neko upita:
„Kako iz nje da čujemo takve zvuke?
Šta promeni njenu vrednost?“ Čovek reče:
„Nju promeni dodir majstorske ruke.“

Mnogih je ljudi život raštimovan,
rastrgan grehom i prepun prašina,
prodaje se u bescenje nemarnom mnoštvu,
baš kao nekada stara violina.
Činija čorbe i uz nju čaša vina,
pokatkad kocka i put se nastavlja tako;
ponuđen jednom, ponuđen drugi put;
kad jednom krene, prodaja ide lako.
Ali Majstor ustaje i dolazi
i bezbrižno mnoštvo da shvati ima muke
šta od jadne duše može da učini
ta promena dodirom majstorske ruke.

Majra Bruks Velč