Svet u kome živimo i okolnosti u kojima se nađemo, mogu često izazvati stres i teskobu. Stres koji prerasta u brigu, koja se razvija u teskobu ili depresiju pošast je modernog doba. Gotovo da nema nikoga ko ovo nije iskusio. Nije to začuđujuće. Dovoljno je da upalimo televizor ili pročitamo vesti na nekom od mnogih internet magazina, i da nas muka spopadne od onog što gledamo, čujemo ili čitamo. Ako tome dodamo tegobne okolnosti i situacije sa kojima se suočavamo u našem svakodnevnom životu, a nad kojima nemamo nikakvu kontrolu, čini se da brizi i stresu nema kraja.
Psihofizičko opterećenje
Svi smo doživeli momente ili periode stresa i brige. To je prirodno ako smo naprasno suočeni sa opasnošću, te korisno kao odbrambeni mehanizam. U momentima stresa, naš puls se povećava, disanje produbljuje i ubrzava, i organizam se optimalno priprema da reaguje brzo i odlučno. Na primer, ako vas pas juri, stres te situacije, i naš fiziološki odgovor, pomaže da se suprotstavimo situaciji ili da brže pobegnemo. Stres je koristan u tom trenutku. Ali ako se taj nivo stresa i brige, kao kod navedenog primera produži, pa potraje danima, mesecima i godinama, onda posledice mogu biti ozbiljne po naše zdravlje. Nauka je odavno utvrdila vezu između produženog stresa i brige kao lošeg psihičkog stanja, ali i čovekovog fizičkog zdravlja. Oboljenja koja nastaju su grupisana i zovu se psihosomatska oboljenja. Postoji veza između onog što se odvija u našim mislima, emocijama i našeg fizičkog blagostanja. Neravnoteža u jednom, dovodi do problema u drugom. Tako učestala i produžena strepnja ili stres proizvodi i fizičke simptome. Dokazano je da takav stres dovodi do pojave čira na želucu ili dvanaestopalačnom crevu. Istraživanja pokazuju da česta briga i fiziološki stres koji je prati, povezan je sa kardiovaskularnim oboljenjima poput slabosti srca i moždanog udara. Migrene, nesanica, astma, problemi sa očima i kičmom, samo su neka oboljenja koja mogu biti posledica ne ublaženog, produženog stresa.
Isus daje odmor
Ellen G. White kaže da je briga slepa [jer] ne može da razazna budućnost (Čežnja Vekova, str. 330). Briga je kratkovida, uzanog horizonta, ograničena. Pod tim “jarmom” naše fizičko telo, ali i duhovno biće se savija i lomi, jer briga ne vidi izlaz. Na istoj stranici “Čežnje Vekova” kaže da “Neprestana briga iscrpljuje životne sile.” Koliko je teško živeti iz dana u dan pod teretom konstantnog stresa i brige. Ako smo podložni tome, to iscrpljuje životnu snagu i energiju, ostavljajući nas bezvoljne i beznadne.
Šta Biblija kaže na temu brige i teskobe? U Jevanđelju po Mateju u šestom poglavlju, Isus kaže da se ne brinemo za svoj život, šta ćemo jesti, piti ili obući. Pa dalje; „A ko od vas brinući se može primaknuti rastu svojemu lakat jedan?” Mat:6:27, a u originalu da briga neće dodati ni jedan sat našem životu. Poglavlje završava pozivom da se ne brinemo šta donosi sutra, jer sutra će se brinuti za sebe, jer “dosta je svakom danu zla svojega.” (stih 34). Briga je problem ovog trenutka, momenta u kojem se nalazimo, i kao što ovaj stih kaže, ne treba se prenositi dalje, niti dozvoliti da ona kontroliše naše sutra, našu budućnost. Savet iz Psalma 55:22 kaže: “Stavi na Gospoda breme svoje, i on će te potkrijepiti. Neće dati dovijeka pravedniku da posrne”. Kakvo obećanje! Kakav savet za otklanjanje štetnog stresa i briga našeg života. Isusov poziv kada smo umorni i natovareni brigama i stresom glasi: „Hodite k meni svi koji ste umorni i natovareni, i ja ću vas odmoriti. Uzmite jaram moj na sebe, i naučite se od mene; jer sam ja krotak i smjeran u srcu, i naći ćete pokoj dušama svojijem.” Matej 11:28,29. Dakle potrebno je da predamo svoj teret (jaram), svoje brige i probleme Hristu. Kroz molitvu te okove predajemo našem Isusu. Tada će naše iskustvo biti svedok za Onog koji nudi i Sam jeste jedino rešenje za sve naše probleme.
Tatjana Korać, medicinska sestra
