Može li čovek biti bolestan od „izobilja“? I te kako! Prema izveštajima arheologa, najmoćnija egipatska kraljica – kraljica Hatšepsut, bila je obučena kao muškarac, oblačila je uniformu i imala lažnu bradu, svakako, proglasila je sebe faraonom, u stvari, preotela je presto svom pastorku. Međutim, uz pomoć moderne medicine, arheolozi su danas u stanju da otkriju i od čega je kraljica bolovala, kao i svi ostali faraoni, vlastela, i prost narod. Arheolozi su otkrili da je kraljica Hatšepsut imala problema sa zubima i dijabetesom, a umrla je u starosti od 50 godina zbog raka. Najpoznatiji egiptolog, Dr. Havas, je utvrdio da je kraljica bila ćelava na prednjoj strani glave i da je imala dugu kosu na temenu. Bila je pregojazna, lice joj je ogrubelo i imala je problema sa leđima. Drugim rečima, imala je puno zdravstvenih problema.
Brojne obdukcije, snimanja magnetnom rezonancom i kompjuterskom tomografijom mumificiranih ostataka drevnih Egipćana otkrivaju da su najčešće bolesti bile rak, dijabetes, bolesti arterija, zubni karijes i da je prosečna starost plemića bila između 50-60 godina. Običan narod je u proseku živeo svega tridesetak (30) godina, a patio je od osteoartritisa (degenerativno oboljenje zglobova), parazitskih infekcija, tuberkuloze i malih boginja. Zapazite razliku u bolestima između vlastele i običnog naroda. Bolesti od kojih su bolovali plemići se nazivaju „bolesti izobilja“ ili „bolesti životnog stila“.
U današnje vreme, posebno na Zapadu, sve su prisutnije bolesti „izobilja“: šlog, hronične bolesti jetre (ciroza), rak, dijabetes tipa 2, gojaznost, bolesti arterija i srca (ateroskleroza, hipertenzija, povišen holesterol), itd. Naravno, sve su one povezani sa našim načinom života. Danas je sve više prisutna „zapadna“ ili rafinisana ishrana, sedelački način života, kao i druge varijante života u „naprednom svetu“. Zbog toga su sve prisutnije bolesti koje smo u stanju da pronađemo i u drevnom Egiptu, među bogatom klasom.U zemljama u razvoju, ove bolesti su manje prisutne, upravo zbog njihovog ispravnijeg načina života. A koji je to „ispravniji“ način života?
U Egiptu je postojala demografska grupa koja je uveliko nadživela Egipćane. Biblijski tekst kaže: „I sinovi Izrailjevi narodiše se i umnožiše se, i napredovaše i osiliše veoma, da ih se zemlja napuni.“ 2.Mojsijeva 1:7. Činjenica je da su Jevreji bili toliko zdravi i živeli toliko dugo da ih je faraon stavio u ropstvo, čak je pokušao da kontroliše stanovništvo represivinim merama (ubijanje jevrejskih dečaka nakon rođenja). Pitanje je da li su ovi dodatni stresovi i faraonov ubilački plan izazvali pad dugovečnosti kod Jevreja u Egiptu? Ne! „A što ga (jevrejski narod) više mučahu to se više množaše i napredovaše, da se grožahu od sinova Izrailjevih.“ 2.Mojsijeva 1:12.
Među dugovečnim Izrailjcima u Egiptu, Biblija navodi Josifa (110 godina), Mojsija (120 godina), Isusa Navina (110 godina) i Haleva (oko 110 godina). U dobu od 85 godina, Halev daje značajnu izjavu: „I danas sam snažan kao što sam bio u danima kada me je Mojsije poslao da uhodim zemlju (45 godina), moja snaga sada je kao i moja snaga onda, za rat, i za put tamo i nazad.“ U nastavku teksta on zahteva da bude postavljen na najteže mesto u borbi za Hanan. Zamislite snagu četrdesetogodišnjaka u dobu od osamdeset godina! Fantastično, zar ne? Šta je bila tajna ove dugovečnosti i kvaliteta života koju je ovaj narod zajedno delio?
Evo saveta Svetog pisma: „I reče: ako dobro uzaslušaš glas Gospoda Boga svog, i učiniš šta je pravo u očima Njegovim, i ako prigneš uho k zapovestima Njegovim i sačuvaš sve uredbe Njegove, nijednu bolest koju sam pustio na Egipat neću pustiti na tebe; jer sam ja Gospod, lekar tvoj.“ 2.Mojsijeva 15:26.
Šta je to što nam može pomoći da živimo kvalitetniji, zdraviji i srećniji život? Dozvolite mi da nabrojim osam jednostavnih stvari koje su nam na dohvatu ruke da bismo živeli zdravije i srećnije.
Ishrana – Medicinska nauka je potvrdila biblijsku istinu, da što ste bliži vegetarijanskoj ishrani – hrani koja je data čoveku još u Edemskom vrtu – veće su vam šanse da izbegnete mnoge bolesti savremenog sveta i načina života. Voće, žitarice, orašasti plodovi i povrće, izvorna ishrana, sadrži hranjive sastojke potrebne za dobro zdravlje.
Fizičke vežbe – Prema Bibliji, trebalo je da Adam i Eva, čak i u raju Edemskog vrta rade! Trebalo je da vode brigu o vrtu. Zajedno sa ispravnom ishranom, fizičke vežbe ili fizički rad je najbolji način da zaštitimo i održimo dobro mentalno i fizičko zdravlje. Ne morate da budete vrhunski atletičar da biste imali potrebnu količinu fizičkih vežbi. Dovoljno je da hodate dnevno tridesetak minuta i to će imati izuzetan učinak na vaše telo i um.
Voda – Sigurno ste znali da je preko 60% našeg tela sačinjeno od vode. Ali, tužno je da većina ljudi ide naokolo dehidrirano (bez dovoljno vode) svo vreme. Nemati dovoljno vode u organizmu da bismo održavali optimalno zdravlje je veoma opasno. Ako bismo pili dovoljno vode u toku dana (6-8 čaša) naše zdravlje bi bilo mnogo bolje. Kada kažemo „voda“ onda ne podrazumevamo bilo koju tečnost (kafa, gazirana pića, sokovi), nego čistu i kvalitetnu vodu koja vam je na dohvatu ruke svakoga dana.
Sunčeva svetlost – Čuli smo mnogo o lošem uticaju preteranoj izloženosti sunčevoj svetlosti, ali činjenica je da nam je sunčeva svetlost neophodna za optimalno zdravlje. Jedna od mnogobrojnih koristi sunčeve svetlosti je vitamin D. Naše telo potrebuje UVB zračenje koje se nalazi u sunčevoj svetlosti da bi stvorilo ovaj veoma važan vitamin. Koliko sunca nam je potrebno – oko 30-ak minuta dnevno, tri dana u sedmici, je dovoljno za većinu ljudi svetle kože, što vam je koža tamnija, više sunca potrebujete.
Umerenost – Ovaj pojam se može objasniti kao potpuno izbegavanje onoga što je štetno i umereno korištenje onoga što je dobro. Bog je napunio zemlju svojim blagoslovima, ali se čak i Njegovi blagoslovi mogu zloupotrebiti. Npr, ako jedete previše zdrave hrane to vam može stvoriti zdravstvene probleme. Odviše je spominjati loš uticaj duvana, alkohola ili droga na naše telo koje je dar od Boga. Mi imamo moralnu obavezu da brinemo o svom telu a umerenost je najbolji način za to.
Vazduh – Možemo da živimo nekoliko sedmica bez hrane i nekoliko dana bez vode, ali bez vazduha bićete mrtvi za nekoliko minuta – toliko je vazduh važan za ljudski život. Opšte govoreći, najbolji vazduh je svež vazduh, onaj koji se nalazi napolju, a ne onaj u našim kancelarijama ili drugim zatvorenim prostorima. Trudite se da dobijete što više svežeg vazduha. Svaka vaša ćelija u organizmu zavisi od toga. Izađite već danas u šetnju do šume, parka ili jezera.
Odmor – Toliko je još uvek misterija o spavanju koje ostavljaju naučnike zbunjenima, ali činjenica je da se svi slažu kako je ono ključno za dobro zdravlje. Brojne studije pokazuju koliko je manjak sna loš za mentalno i fizičko zdravlje. U stvari, postoji i vrsta mučenja koja se naziva „lišavanje sna“, gde se zatvorenicima sistematski ne dozvoljava da spavaju što izaziva mentalnu i fizičku patnju. U današnjem užurbanom svetu mnogo je toga što bi trebalo uraditi tako da često „otkidamo“ od našeg spavanja, što uništava naše zdravlje na duge staze. Zavisno od osobe do osobe, svi potrebujemo najmanje 7-8 sati sna u toku noći.
Poverenje – Mnogi ljudi imaju veru u Boga i iz nje izvlače utehu koja im pomaže u mnogim teškim životnim situacijama. Medicina je dokazala da ljudi koji veruju u Boga žive srećnije, imaju pozitivniji stav prema životu, problemima i brže se oporavljaju u bolestima. Mi nismo samo fizička bića. Mi smo i duhovna bića, i ono što utiče na jedno utiče i na drugo. Nauka je dokazala da naš um utiče na naše telo i obrnuto. Otuda će, poverenje u Boga igrati veliku ulogu u našem celokupnom zdravlju.
Nakon smernica predstavljenih u ovom članku imate mogućnost da povećate svoj kvalitet života, da budete zdravija i srećnija osoba, da produžite svoj životni vek, a takođe i da se osnažite i da podelite svoj neprocenjivi dar zdravlja sa drugima.
Propovednik Milenko Tanurdžić
