Zemlja mleka i meda

Nedavno sam imao priliku da posetim Svetu zemlju sa grupom pastora iz moje Konferencije. Na putu smo posetili Egipat, Izrael i Jordan. Pored piramida u Egiptu i Petre (grad u steni) u Jordanu, najveći utisak na mene je, naravno, ostavila sama zemlja Izrael.

Od trenutka kada smo prešli granicu između Egipta i Izraela, i kasnije u Jordanu, zapazio sam detalj koji je na mene ostavio dubok utisak. Bila je to geografija same zemlje. Bog je tu zemlju nazvao Obećana Zemlja, dobra zemlja, zemlja u kojoj „teče mleko i med“. „I siđoh… da ga izvedem iz one zemlje u zemlju dobru i prostranu, u zemlju gde mleko i med teče, na mesto gde su Hananeji i Heteji i Amoreji i Ferezeji i Jeveji i Jevuseji.“ 2.Mojsijeva 3:8.

Od Elata, najjužnijeg grada u Izraelu, počinje pustinja Negev, a na nju se naslanja Judejska pustinja. Kamen, pesak, buseni suve trave, poneki žbun ili drvo akacije… Središnji deo zemlje je sastavljen od judejskih brda, za koje ne možete kazati da su najzelenija brda, naprotiv… Na zapadu je velika dolina prema Mediteranskoj obali, na krajnjem severu Galileja i severoistočno Golanska visoravan, jedino što bismo od cele zemlje mogli nazvati brdima pokrivenim travom, plantažama banana, poljima sa usevima. I naravno, plodna dolina Jezrael, vekovni prolaz vojski sa severa ili sa juga, za čiju kontrolu su se uvek otimale sve sile u regionu. Sve drugo, liči na sve, ali samo ne na zemlju u kojoj „teku mleko i med“!

Zbog velike plodnosti nazvana je i „dobrom zemljom“, kao i zbog „veličine“ ako je uporedite za provincijom Gesem, gde su Izrailjci živeli pre nego što su napustili Egipat.  Zemljište u Palestini je zaista bogato mineralima, i ukoliko ima dovoljno vode, u stanju je da proizvodi velike prinose tokom cele godine. Iz današnje perspektive, Izrael je mala zemlja, po površini ne veća od Belgije, ili američke države Vermont. Međutim, u Mojsijevo vreme, bila je to značajna teritorija, posebno za vreme Davida i Solomuna, kada je teritorija proširena na Siriju.

Današnja država Izrael je okružena sa svih strana Arapskim zemljama, sa severa Libanom i Sirijom, sa istoka Jordanom, sa juga Saudijskom Arabijom, i sa jugo-zapada Egiptom. Pored toga pocepana je na nekoliko mesta teritorijama pod upravom Palestinaca. Međutim, i pored svih tih napetosti i pritisaka, Izrael je daleko napredniji od svih ovih država zajedno. Njihov standard je sličan standardu neke od zapadnoevropskih zemalja (i cene su slične, da vam se zavrti u glavi).

Naravno, opisni naziv za zemlju u kojoj „teče mleko i med“ upotrebljen je jer su mleko i med proizvod bogatih pašnjaka za stoku i cveća za pčele, a u Palestini ih ima u izobilju, ali samo ako ima dovoljno vode, tj. kiše. Bog je jasno upozorio svoj narod da će količina „mleka i meda“, tj. plodnost zemlje, zavisiti isključivo od njihove vernosti i ljubavi prema Bogu! „Ljubi dakle Gospoda Boga svojega, i izvršuj jednako što je zapovedio da izvršuješ…  Jer zemlja u koju ideš da je naslediš nije kao zemlja Misirska…nego je zemlja u kojoj su brda i doline, i natapa je dažd nebeski; zemlja kojom se stara Gospod Bog tvoj i na koju su jednako obraćene oči Gospoda Boga tvojega od početka godine do kraja.  Zato ako dobro uzaslušate zapovesti, koje vam ja zapovedam danas, … tada ću davati dažd zemlji vašoj na vreme, i rani i pozni, i sabiraćeš žito svoje i vino svoje i ulje svoje.“ 5.Mojs. 11:1.10-14.

Ljubav je načelo na kojem bi trebalo da se temelji svako poštovanje i služba Bogu. Bog voli svoj narod i obezbeđuje mu dobru zemlju, ali „dobrota“ te zemlje zavisi od njihove dobrote i ljubavi prema Bogu. Bog je to definisao veoma jasno. „Čuvajte se da se ne prevari srce vaše da se odmetnete i služite tuđim bogovima, da se ne bi razgnjevio Gospod na vas i zatvorio nebo da ne bude dažda, i zemlja da ne da roda svojega, te biste brzo izginuli u dobroj zemlji koju vam Gospod daje.“ 5. Mojs. 11:16.17.

Na žalost, poznato nam je iz biblijskog izveštaja da je u više navrata bilo velikih suša u Palestini. Jedna od njih je troipogodišnja suša za vreme cara Ahava a koju je prorekao Ilija. Suša je bila uzrokovana neposlušnošću cara i naroda zbog službe idolima. Sa druge strane, za vreme Solomuna, carstvo je napredovalo, bili su nadaleko poznati, svi su želeli da se sprijatelje sa njima, Etiopska carica je lično došla da se upozna sa Solomunom, itd.  Da su ostali verni, napredovali bi i ne bi im bilo ravna. Iako mali, spram carstava koja su ih okružavala, Izrael je mogao da bude ono što je za njega napisano u knjizi proroka Isaije (60:1-5.18-22; 61 gl.; 65:17-25).

Izrailjski narod nije bio veliki narod ako ga uporedimo sa narodima tog vremena i silnim carstvima (Egipat, Asirija, Vavilon, Medopersija, itd), ali imali su sve uslove da budu napredni, zaštićeni i blagosloveni. Bog je želeo da kroz njihov primer pokaže celom svetu da je On Bog koji od malog i beznačajnog može da načini veliko i značajno, od slaboga silno, od siromašnog bogato.

Bog je tako mudro uredio sa svojim narodom – blaga klima zemlje uzrokovana Mediteranskim morem, tlo bogato mineralima, brežuljci sa kojih se slivala kiša u doline, snegovi sa planine Hermon topili su se natapali zemlju i stvarali reku Jordan. Svi uslovi su bili idealni. Na žalost, Izrailjci su izneverili Boga, i posle mnogih opomena, posle vavilonskog ropstva, i propusta da prepoznaju Isusa kao Mesiju, konačno, u velikoj i krvavoj pobuni protiv Rimljana, Jerusalim je razrušen, hram uništen, a narod rasejan skoro 2000 godina.

Današnja država Izrael je stvorena oružjem u borbama između Jevreja doseljenika nakon Drugog svetskog rata i lokalnog stanovništva, Palestinaca, u nekoliko teških sukoba, koji se nastavljaju i danas kroz terorističke napade Palestinaca. Pored svega toga, narod Izraela je blagosloven spretnošću, znanjem, inovativnošću, Jevrejima iz dijaspore koji finansijski pomažu državu Izrael, i naravno, zemljom koja rađa izuzetne plodove ukoliko je zalivate. Naša ljubav i poslušnost prema Bogu su od presudne važnosti. Istinski i obilni blagoslovi dolaze kao posledica naše predanosti Bogu. Verujem da možemo izvući pouku za nas iz istorije Izrailjskog naroda, i kao pojedinci i kao crkva.

„Nego što je ludo pred svetom ono izabra Bog da posrami premudre; i što je slabo pred svetom ono izabra Bog da posrami jako; I što je neplemenito pred svetom i uništeno izabra Bog, i što nije, da uništi ono što jest, da se ne pohvali ni jedno telo pred Bogom… Ko se hvali, Gospodom da se hvali.“ 1.Kor. 1:27-31.

pastor Milenko Tanurdžić

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*