Veliki zemljotres

Cunami - Zemljotres26 Decembra 2004, snažan zemljotres pogodio je ostrvo Sumatra u Indoneziji.  Registrovan kao 9.2 stepena Rihterove skale, bio je to drugi po jačini zemljotres koji je ikada zabeležen na seizmografu. Ovaj zemljotres pokrenuo je cunami sa talasima visokim preko 30 metara, koji je ubio više od 230,000 ljudi u 11 zemalja oko Indijskog Okeana. Za njim je usledio zemljotres magnitude 8.7, na dalekom jugu u Nias-u (ostrvo na zapadnoj obali Sumatre), 28 Marta 2005. 6 Marta 2007, dva zemljotresa pogodila su u razmaku od samo dva sata druge obale Sumatre. 29 Septembra 2009, snažni zemljotres pogodio je Južni Pacifik. Najmanje 190 ljudi je poginulo u Samoi, Zapadnoj Samoi, i Tongi kada je cunami pokrenut zemljotresom prekrio obalu. Već sledećeg dana, 30 Septembra 2009, zemljotres magnitude 7.6 pogodio je Padang na ostrvu Sumatra u Indoneziji. Grad je sravnjen sa zemljom.  Skoro 280,000 domova je uništeno ili oštećeno, a broj poginulih je približno 1,300 ljudi, sa još 1,200 ozbiljno povređenih.

Otkud ovoliki zemljotresi u zapadnom regionu Pacifika? Seizmolozi kažu da pritisak između Indo-Australijske i Evroazijske ploče raste u poslednjih 200 godina, i da je nedavno još više porastao. Istraživanje kaže da onaj „veliki“ tek treba da dođe, a kada on bude pogodio, verovatno će biti praćen velikim cunamijem koji će biti još pogubniji nego onaj koji je ostavio pustoš za sobom u zemljama koje izlaze na Indijski Okean 26 Decembra, 2004.

Šta se to dešava?

Da li učestalost zemljotresa raste? Ili ih mi primećujemo mnogo više zbog boljih instrumenata za njihovo merenje? Da li oni izgledaju ozbiljnije zbog velikog broja mrtvih koje ostavljaju iza sebe? Ili je to samo zbog povećanja i raširene urbanizovane populacije, koji žive u okolnostima gde će se uticaj zemljotresa još strašnije osetiti?

Veoma je otrežnjujuće kada shvatimo koliko je ljudskih života izgubljeno u prošlom veku. Ali da li se povećava broj poginulih u zemljotresima? Ponovo, odgovor zavisi od količine informacija koje su nam dostupne. U skladu sa beleškama u poslednjih 300 godina, oko 18,000 do 20,000 ljudi pogine godišnje u zemljotresima. Brojevi rastu kao i masovno povećanje populacije, zauzimajući sve veći prostor u zemljotresnim urbanim sredinama kao što su Indonezija, Meksiko i zapadna obala Sjedinjenih Američkih Država.

Očigledno je da zemljotresi nisu fenomen samo dvadestog i dvadeset prvog veka.  Ono što liste potresa ne otkrivaju je da se ove prirodne katastrofe dešavaju iz mesta u mesto, oko celog sveta, i da ranjavaju i ubijaju više ljudi zbog rastuće globalne populacije. Ovo nas podseća na razgovor koji se dogodio pre 2,000 godina između Isusa i Njegovih učenika. Oni su upitali: „Kakav će biti znak tvojega dolaska i kraja veka?“ (Matej 24:3)

Isus im je odgovorio: „Biće gladi i pomori, i zemlja će se tresti po svetu.“ (stih 7) Isus je zaključio upozoravajući ih da će ovi i slični znaci obeležiti početak kraja sveta (stih 8 ).

Najmoćniji zemljotres tokom dvadesetog veka registrovao je magnitudu 9.5 kada je pogodio Čile 22 Maja 1960. Drugi veliki zemljotres – i najveći u Severnoj Americi – pogodio je Aljasku 27 Marta 1964, koji je imao magnitudu 9.2.

Šta nam Biblija kaže?

Za one koji proučavaju Bibliju, interesantno je spomenuti šta Pismo govori o zemljotresima. Kada se spominju, oni su obično u vezi sa manifestacijom božanske sile. Na primer, starozavetni prorok Isaija upozorio je neposlušni Izrailj: „Gospod nad vojskama pohodiće ga gromom i trusom (zemljotresom) i hukom velikom, vihorom i burom i plamenom ognjenim koji proždire“ Isaija 29:6. Prorok predstavlja ono što bismo mi nazvali prirodnim nesrećama, kao Božanske sudove nad Izrailjem.

U skladu sa knjigom Otkrivenje, zemljotres će prethoditi zvuku sedam truba, nagoveštavajući božanski sud nad celom ljudskom rasom: „I uze anđeo kadionicu, i napuni je ognja s oltara, i baci je na zemlju, i postaše glasovi i gromovi i sevanje munja i tresenje zemlje.“ Otkrivenje 8:5.

Konačno, veliki zemljotres, kao ni jedan do tada koji je čovečanstvo iskusilo, označiće drugi Hristov dolazak, rezultirajući sudom nad onima koji su odbacili Boga.

Ovde nam se ne kaže da svaki zemljotres koji iskusimo predstavlja neki oblik božanske kazne za naše grešne puteve. Mada nas neki od njih mogu navesti na razmišljanje o putevima kojima idemo i kako živimo. To je karakteristika našeg ljudskog razmišljanja da manje obraćamo pažnju na naš životni stil kada su dobra vremena. Mi ne brinemo o svom zdravlju sve dok nas ne pogodi neka ozbiljna bolest.  Ne obraćamo pažnju na naš rasipnički život sve dok nas nevolja ne pogodi i uništi veći deo onoga što smo posedovali. A tada je, najčešće, već suviše kasno da bi išta učinili po pitanju toga.

Katastrofe kao što su cikloni, vulkanske erupcije, i zemljotresi u stanju su da nas zaustave i nateraju na razmišljanje. Ovakve katastrofe stavljaju izazov pred osobu koja je zadovoljna sobom i koja je okrenuta samo ka sebi, koja se nikada nije dovoljno posvetila Bogu. Takve nesreće, otkrivaju ljudsku beznadežnost i smrtnost.  Džon Vesli jednom je napisao svom prijatelju da „nema božanske kazne koja ima toliko veliki uticaj na grešnike kao zemljotres.“

Isus nam je kazao da će zemljotresi biti znak početka poslednjih dana ovoga sveta.  Kada budemo videli da se dešavaju „po celom svetu“, trebalo bi da nas podsete na najvažniju stvar u našem životu – na naše spasenje. Isus je razumeo da će mnogi težiti da zaborave i ignorišu Njegovu poruku o budućnosti. Možda nam zvuči čudno, ali zato što nas voli, On će dozvoliti nesrećama da dođu na nas da bi skrenuo našu pažnju na stvari od večne važnosti.

Izvor: Sings of the Times 11/2009

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*