Ulazite sa zahvalnošću

Jedan od najlepših psalama zahvalnosti je Psalam 100.

„Raduj se Gospodu, sva zemljo! Služite Gospodu veselo; idite pred lice njegovo pevajući! Poznajmo Gospod da je Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje njegovo, narod njegov i ovce paše njegove. Ulazite na vrata njegova sa slavom, u dvore njegove s hvalom.  Slavite ga, i blagosiljajte ime njegovo. Jer je dobar Gospod; milost je njegova uvek, i istina njegova od kolena na koleno.“

Celim srcem verujem da pojedinci, ali i čitavi narodi koji daju hvalu Bogu, i zahvalnost za sve u životu, bivaju blagosloveni među svim ostalima.

Amerikanci veruju da se nalaze na vrhu liste blagoslovenih naroda. I zaista je tako bilo do nedavno.Amerika je zemlja koja je prva otvorila svoja vrata za religijsku slobodu i čiji su temelji vladavine utvrđeni na Biblijskim i hrišćanskim principima.  Međutim, američko društvo je počelo da napušta te vrednosti.Boga su izbacili iz škola i javnih ustanova. Praznici kao što su Dan zahvalnosti i Božić, izgubili su kod većine ljudi smisao i suštinu.

Dan zahvalnosti je porodična večera, druženje, ali retko ćete u javnosti čuti zahvalnost upućenu Bogu za blagoslove i darove koje je podario tokom godine. Kada je prvi put ustanovljen ovaj praznik, izdat je proglas od strane prvog predsednika Amerike, Džordža Vašingtona, 1789: „Od strane Predsednika Sjedinjenih Američkih Država, proglas: „Dužnost je svih nacija da priznaju promisao Svemogućeg Boga, da poštuju njegovu volju, da budu zahvalni za njegova dobra, i ponizno mu se mole za zaštitu i dobrobit, i s toga su oba doma Kongresa svojim zajedničkim odborom zatražili od mene da preporučim narodu Sjedinjenih Američkih Država dan javne zahvalnosti i molitve, da bude ispoštovan priznavanjem sa zahvalnim srcima mnogih u znak dobra koja nam Svemogući čini. Sada dakle, ja preporučujem i potpisujem da Četvrtak 26 novembar bude posvećen od strane Naroda ove države za službu velikog i slavnog Boga, koji je blagodaran Tvorac svih dobra koja su bila, koja jesu i koja će biti…“

Ovih dana, stanovnici Sjedinjenih Država će napraviti pauzu da bi ponovo proslavili Dan Zahvalnosti. Ali je pitanje ko će od njih odati Bogu zahvalnost? Na žalost, iskustvo je pokazalo da ljudi što više imaju, sve su manje zahvalni. Sve manje misle o Bogu, i sve više traže i žele.

Da li je takav slučaj i sa nama? Da li propuštamo priliku da se zahvalimo Bogu svakoga dana za dobro koje nam čini? Da li imamo listu zahvalnosti, ili možda samo listu zahteva? Možda su vam vaša deca nekada prišla sa listom želja za Božić ili rođendan. Možda ste i vi sami pravili neke liste, možda novih odluka koje ćete doneti i stvari koje ćete promeniti u svom životu od Nove godine… Ali trebalo bi da imamo i listu zahvalnosti Bogu.

Evo šta su neke domaćice i majke napisale, za šta su posebno zahvalne:
„Za mašinu za pranje sudova, jer na taj način mogu da izađem iz kuhinje ranije, pre nego što se moja porodica vrati za večeru. “Za muževe koji se prihvataju malih popravki po kući, jer obično naprave od njih velike kvarove da bi pozvali profesionalce. Za decu koja sklanjaju svoje stvari i čiste iza sebe. Oni su takva radost, da mrzite što morate da ih pošaljete nazad kod njihovih roditelja. Za tinejdžere, zato što daju svojim roditeljima mogućnost da nauče drugi jezik. Za protivpožarni alarm jer vas obavesti kada je ćurka pečena.“

Svakako naša zahvalnost ne bi trebalo da se ograniči samo na materijalne blagoslove. Siguran sam da i vaša lista baš kao i moja lista uključuje najglavniju stvar, život, zdravlje, porodicu, prijatelje, ali iznad svega spasenje, crkvenu porodicu, milost koju nam Bog svakoga dana pokazuje. Sa Isusom svaki dan je Dan zahvalnosti.

Da pogledamo, na osnovu 100 Psalma, šta je osnova zahvalnosti. Ovaj psalam je napisan Izrailjcima. Bog im je kazao: „Kada uđeš u Obećanu zemlju, i sagradiš sebi kuće, i budeš imao obilje hrane, nemoj me zaboraviti. Ja sam te vodio kroz pustinju i doveo u zemlju gde teče mleko i med.“ Ali nije dugo prošlo kada je postalo jasno da Izrailjcima treba podsetnik, a plašim se da to i nama nekad treba.

Da li ste zapazili šta kaže prvi stih: „Raduje se Gospodu SVA zemljo!“ A poslednji stih kaže: „od kolena do kolena“ ili svi naraštaji, generacije. Ovo znači da je 100 Psalam napisan za celu zemlju i za sve generacije, da ih podseti da je Bog zaslužan za svako dobro u našem životu.

Tužno je što samo Amerika, Kanada i Filipini imaju nacionalni dan zahvalnosti. Lepo bi bilo kada bi svaka država na svetu imala ovakav praznik. Veliki deo ljudi bi to podsetilo da treba da zastanu i zahvale se Bogu za sve.

Nemojmo pasti u opasnost da posmatramo svoje blagostanje samo kroz materijalne stvari: novac, kuće, kola, odeća, nakit, itd. Psalmista kaže da sve ove stvari propadaju vremenom, bivaju ukradene, spaljenje, itd. Jedina stvar u koju možemo da budemo sigurni je naš odnos sa Gospodom. I zato Psalam 100 naglašava tu činjenicu. Pogledajte, 1 stih – Gospod, 2 stih – Gospod, 3 stih – Gospod Bog, 4 stih – Njegova vrata i Njegovi dvori, 5 stih – Gospod. U svakom stihu je Gospod – glavni i odgovorni za naše dobro. Osnova naše zahvalnosti je Gospod. Sve je od njega i bez njega ne bismo mogli ništa.

Aleks Hejli, pisac knjige „Koreni“, imao je u svojoj kancelariji neobičnu sliku. Na slici je bila kornjača na vrhu ograde. Kada su ga upitali zašto je ta slika tu, pisac je odgovorio: „Svaki put kada napišem nešto značajno, svaki put kada pročitam svoje reči i pomislim kako su divne i kada počnem da se ponosim na samoga sebe, pogledam u tu kornjaču na vrhu ograde i setim se da nije mogla sama da se tamo popne. Trebala je nečiju pomoć.“ To je osnova zahvalnosti, setiti se da smo dobili pomoć od Boga i da je On taj koji obezbeđuje svaki blagoslov koji imamo.

Želeo bih da naglasim 5 zapovesti zahvalnosti.
Prva zapovest je „Raduj se Gospodu, sva zemljo.“ To znači: raduj se da svi znaju zašto se raduješ. Možda je on rešio neki tvoj problem.  Možda ti je pokazao put kojim da ideš. Možda te je blagoslovio na način da si konačno razumeo da je On živi Bog. I zato iz dubine svoga bića objavi svoju radost.  Shvatio si šta je Bog uradio za tebe i ne možeš to da zadržiš samo za sebe, to moraju i drugi da vide.

Druga zapovest je „Služite Gospodu veselo.“ Tekst ne kaže služite crkvi, ili služite pastoru, ili služite starešinama ili organizaciji. Kaže: „Služite Gospodu.“ Biblija nas uči da ako svedočimo u ime Gospodnje, ako hranimo gladne, ako oblačimo gole, ako radimo Božji posao, šta god da je to, mi služimo Gospodu. U Mateju 25:40 Isus je kazao: „Ako učinite jednom od ove moje najmanje braće, meni učiniste.“ Možda neko od nas služi zbog osećaja obaveze, ili straha ili krivice, ili možda da privučemo pažnju na sebe. Ali psalmista kaže: „Služite Gospodu veselo.“

Treća zapovest kaže:„Idite pred lice njegovo pevajući“. Psalam 98:4 kaže: „Raduj se Gospodu sva zemljo, pevajte, poklikujete i popevajte!“ Da li ste primetili. U ove prve tri zapovesti o zahvalnosti Bog nam kaže: „Želim da budeš srećan.  Radujte se, služite veselo i dođite sa radosnim pesmama.“ Okrenite se oko sebe, i pogledajte ljudima u lice.  Da li izgledaju srećno i radosno, ili idu kroz život bez izraza na licu? Psalmista nas poziva: „Dođite pred Njega, služite mu, pevajte mu pesme sa radošću u svojim srcima.“

Jedna poučna priča govori o starom indijancu iz plemena Čiroki koji je ispričao priču svom unuku o bici koja se vodi unutar ljudi. Kazao mu je: „Sinko, ta bitka je između dva vuka koji žive unutar nas. Jedan je Zlo – to je bes, zavist, ljubomora, tuga, žaljenje, pohlepa, arogancija, samosažaljenje, krivica, ogorčenje, ravnodušnost, laži, lažni ponos, superiornost i ego. Drugi je Dobro – to je radost, mir, ljubav, nada, vedrina, poniznost, ljubaznost, dobrodušnost, empatija, darežljivost, istina, saosećanje i vera. Dečak je za trenutak promislio o ovome što mu je deda ispričao a onda je upitao: „Koji vuk pobeđuje?“ Stari Čiroki je jednostavno odgovorio: „Onaj koga hraniš!“ Pouka je jasna.  Ako neguješ stav zahvalnosti imaćeš zahvalnost, i tako je sa svim dobrim stvarima.

Četvrta zapovest kaže: „Poznajte da je Gospod Bog. On nas je stvorio, i mi smo dostojanje njegovo,narod njegov i ovce paše njegove.“ Bog je naš stvoritelj, on je imao u svom umu tvoje postojanje i kad je došlo vreme, podario ti je život, i ako mu dozvoliš On te vodi kroz život. I šta više, Njegovo stvaranje ne staje sa tvojim rođenjem, jer On nije zadovoljan nedovršenim delom. On u tebi stvara karakter, vrednosti po kojima ćeš živeti. On nije zadovoljan tvojim slabostima koje pokazuješ u iskušenjima, i zbog toga i dalje radi na svima nama i stvara od nas ljude koji će biti potpuni u skladu sa njegovom voljom. Zatim tekst kaže da smo njegov narod i ovce paše njegove.  Mnogi od nas bi radije bili pastiri a ne ovce. Nije baš zabavno biti ovca, zar ne – kažemo mi? Ali je problem u tome što mi ne znamo gde je voda, gde je pašnjak. I svaki put kada želimo da ga nađemo mi zalutamo… Zato prepustimo Bogu vođstvo i dozvolimo mu da bude naš pastir.

I konačno, 5 zapovest glasi: „Ulazite na vrata njegova za slavom, u dvore njegove za zahvalnošću. Slavite ga, i blagosiljajte ime njegovo. Jer je dobar Gospod; milost je njegova uvek i istina njegova od kolena na koleno.“ U Starom zavetu hram predstavlja Božje prisustvo. I zato kad god je narod ulazio u hram ili dvorište hrama znao je da stupa u Božju prisutnost. Hram više ne postoji. Postoje crkve, ali i ideja da Bogu možete da služite gde god da se nađete jer je On svugde, sveprisutan, ali je iznad svega obećao da će biti sa svima onima koji prizovu njegovo ime. On je sa nama ako tražimo njegovu prisutnost, u dobru i u zlu, čak i onda kada nam se čini da je daleko od nas, on je tu bliže nego što zamišljamo.

On brine za tebe dok spavaš, dok radiš, dok voziš.  On brine za tvoju decu.  On je u svakom trenutku tvog života. Zamislite kada ne bismo videli više ni jedan cvet jer prigovaramo kada Bog pošalje kišu? Šta ako bi Bog prestao da nas voli i da se brine za nas, jer nismo pokazali ljubav i brigu za druge? Šta ako bi nam Bog oduzeo svoju poruku o Jevanđelju zato što nismo slušali Njegovog glasonošu?

Šta ako nas ne bi blagoslovio danas, jer mu nismo bili zahvalni juče? Šta ako bi Bog odgovorio na naše molitve onako kako mi odgovaramo na Njegov poziv da mu služimo? Šta ako bi Bog odlučio da prestane da nas vodi sutra, jer smo odbili da ga sledimo danas?

O Gospode, pomozi nam da budemo zahvalni za ono što nam činiš i daješ, što ne postupaš s nama po gresima našim, niti nam vraćaš po nepravdama našim.

Evo jedne poučna priče za kraj: grupa bivših studenata, sada već uspešnih poslovnih ljudi, okupila se i posetila jednog starog profesora s fakulteta. Razgovor je ubrzo prerastao u pritužbe o umoru, iscrpljenosti, stresu na poslu, u porodici i na svakom životnom koraku. Profesor ih je slušao s punom pažnjom i saosećanjem. “Čini mi se da vam treba šoljica dobre kafe”, rekao je i povukao se u kuhinju. Vratio s loncem iz kojeg se pušila kafa i celim asortimanom šoljica. Svaka je bila drugačija. Bilo je tu porcelanskih, plastičnih, staklenih, papirnih, kristalnih, keramičkih… Neke su izgledale skupoceno, kao da su stigle s dvora poslednjeg kineskog cara, druge su izgledale sasvim obično, treće su bile okrnjene i polupane… “Poslužite se.” Kad su svi bivši studenti imali šoljicu u ruci, profesor je primetio: “Lepe i skupocene začas su planule. Na stolu su ostale, nedirnute, ružne, obične i jeftine šoljice. Za sebe želite samo najbolje, što vam je ujedno i izvor stresa. A ipak, izgled šoljice ne doprinosi ukusu. Lepša posuda obično je samo skuplja, a katkad i zamagljuje ono što ispijamo. Svima vam je u stvari trebala dobra kafa, a ne šoljica. Ipak ste posegnuli za najboljom. A onda ste nastavili merkajući tuđe šoljice.

Kad se uhvatite u vrtlog stresa i nezadovoljstva, setite se da je ono što pijete iz šoljice poput života. A posao, novac i položaj u društvu… – poput šoljice. Šoljica ne definiše, niti menja kvalitet života koji živimo. Ponekad, koncentrišući se samo na šoljicu, propustimo uživanje u kafi. Pijete napitak, a ne šoljicu.Najsrećniji ljudi nemaju sve najbolje, oni izvuku najbolje od svega. Žive jednostavno. Govore ljubazno. Vole velikodušno.”

Negujmo stav zahvalnosti prema Bogu, prema životu, prema ljudima. Moja je molitva danas da ova poruka i predstojeći praznik budu smisaoni za vas i vašu porodicu. Čitajte 100 psalam i podsećajte se onoga što je Gospod učinio za vas. Ako se pridržavamo načela iz ovog psalma, naše srce, um i duša biće preplavljeni zahvalnošću prema Bogu.

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*