U Evropi se predlažu neradne nedelje

Jedna nova alijansa zagovara uravnotežene radne uslove u Evropi, tražeći od Ekonomskog i društvenog odbora Evropske unije da proglasi nedelju kao “danom slobodnim od posla” kao novo radno pravilo za sve zemlje članice.

Evropska nedeljna alijansa je mreža koja se sastoji od 65 civilnih društvenih organizacija, trgovinskih unija i crkava koje smatraju da bi neradne nedelje i pošteni radni sati stvarali zdravije porodice i ojačali društvenu koheziju među zemljama članicama EU.

Predlog alijanse iznet je tokom konferencije o uticaju rada nedeljom na zdravlje, bezbednost i društvenu integraciju evropskih radnika, koja je 20. juna privukla u Brisel psihologe, društvene naučnike i druge stručnjake.

“Neradna nedelja i prikladni radni sati su zasluženo pravo svih građana Evrope,” navodi se u osnivačkoj povelji alijanse. Definicija povelje o “prikladnim radnim satima” isključuje rad “kasno uveče, noću, tokom javnih praznika i nedeljom.”

Predstavnici za versku slobodu Crkve adventista sedmog dana upozoravaju da bi predloženi zakon mogao da naruši slobodno izražavanje religije, bez obzira na njegove dobronamerne ciljeve za smanjivanje stresa i preteranog rada.

“Podržavamo izjavu da je ljudima potreban dan odmora kako bi se postigla ravnoteža u radu i životu, što doprinosi zdravlju i bezbednosti radnika,” rekao je Rafat Kamal, sekretar za odnose s javnošću i versku slobodu Crkve adventista sedmog dana u Severnoj Evropi, dodajući da je tu ideju najpre izneo sam Bog, koji je odmarao nakon biblijske sedmice stvaranja.

“Istovremeno, želimo da budemo sigurni da će oni, kojima nedelja nije verski dan odmora, biti poštovali i tolerisani,” rekao je Kamal.

Evropski jevrejski kongres još nije komentarisao o predloženoj neradnoj nedelji. Evropa je takođe i dom za oko 13 miliona Muslimana, koji svetkuju petak.

“Nadam se da će partneri u Evropskoj nedeljnoj alijansi ceniti mnogostruke dimenzije zemalja Evropske unije i važnost poštovanja onih koji imaju drugačije verske poglede i običaje,” rekao je Kamal.

Katolici u Evropi sa dobrodošlicom dočekuju predlog. Maksimilijan Ajhern, rimokatolički biskup Linca u penziji, nazvao je neradnu nedelju “najstarijim društvenim zakonom hrišćansko-jevrejske civilizacije.” “Uobičajeni dan odmora, društveni značaj koji ide zajedno s njim i proslavljanje Gospoda su najvažnije hrišćanske vrednosti i nezamenjive su za ljudsko dostojanstvo,” kaže on.

Alijansa podstiče EU i njene zemlje članice da “preduzmu sve zakonske i političke mere”, kako bi se postiglo “bolja ravnoteža između privatnog i profesionalnog života,” beleži izjava za javnost od 20. juna.

Izvor: ADIC/APD/ANN

Posted in Vesti
2 comments on “U Evropi se predlažu neradne nedelje
  1. Milenko says:

    Car Konstantin je 7 Marta 321. godine, izdao svoj čuveni zakon o svetkovanju nedelje, “časnog dana sunca” koji glasi: “U časni dan sunca neka se stanovnici gradova odmaraju i sve trgovine treba da su zatvorene. Samo oni koji se bave zemljoradnjom mogu slobodno obavljati svoje obične poslove, jer se dešava da drugi koji dan nije povoljan za sejanje ili obrađivanje vinograda; ne iskoristivši pogodno vreme, mogli bi nam propasti dragoceni darovi koje nam nebo pruža.” Codex Justinianus, 3.12.
    “Želeći da uspostavi jedinstvo u svom uznemirenom carstvu, Konstantin je očito video u svetkovanju nedelje ustanovu koju bi mogao uzdići kao vezu jedinstva. Neki hrišćani su već svetkovali nedelju. Nju su svetkovali i mitraisti. Konstantin je učinio nedelju vezom obeju velikih religija.” F.H. Jost, Separation of Church and State, p. 219.
    Ovaj zakon o svetkovanju nedelje je bio kasnije pooštren u više navrata i to: 368, 386, 429, i 469. Teodosijevi edikti 423, i 428, bili su čak upereni protiv hrišćana koji su svetkovali subotu. Crkveni sabori su takođe radili na učvršćivanju nedelje. U tom su bili izdati zakoni u Arlu (314), u Nikeji (325), u Laodikeji (364), u Kartagi (401), u Orleanu (538), itd.

  2. Od pada u greh ljudi su skloni da gaze Božje zaposvesti. Neki ne smeju da se eksponiraju u grehu zbog drugih ljudi, dok neki postaju pravi predvodnici pobune protiv Gospoda. Biblija nas obaveštava da će pre završetka ljudske istorije ljudi pogaziti Božji zakon. Od deset Božjih zapovesti je zemaljsko zakonodavstvo već suspendovalo osam. (Predavanja Prof. Waltera Fajta na temu “Obesnažili su zakon tvoj” objavljena na

    126).
    Ljudi koji sprovode ovu pobunu protiv Boga i predlažu ovakve zakone misle da će izbeći Božju kaznu. Njihova filozofija uopšte nije nova. “Zato slušajte riječ Gospodnju, ljudi potsmijevači, koji vladate narodom što je u Jerusalimu. Što rekoste: uhvatismo vjeru sa smrću, i ugovorismo s grobom; kad zađe bič kao povodanj, neće nas dohvatiti, jer od laži načinismo sebi utočište, i za prijevaru zaklonismo se (Isaija 28:15-16).
    Ipak niko još nije pobegao od pravde, pa neće ni oni. To im je Bog obećao. “I izvršiću sud po pravilu i pravdu po mjerilima; i grad će potrti lažno utočište i voda će potopiti zaklon. I vjera vaša sa smrću uništiće se, i ugovor vaš s grobom neće ostati, a kad zađe bič kao povodanj, potlačiće vas, čim zađe, odnijeće vas, jer će zalaziti svako jutro, danju i noću, i kad se čuje vika, biće sam strah.” (Isaija 28:16-19). Svako će morati da položi račune Gospodu za gaženje zakona. Božji sud je jedini sud gde ni pojedinci ni razne alijanse neće izbeći pravdu.
    Nedeljni zakon će biti usvojen vrlo brzo, i to je fakat. Posle njega dolazi i anti subotni zakon i to je fakat. Ostaje samo jedna pitanje. Da li sam ja spreman za taj dan?
    Ti ljudi koji predvode gaženje Božjeg zakona su naši bližnji. Da li mi u njima vidimo naše bližnje, koji su zaslepljeni grehom, ili neprijatelje, zbog kojih uskoro neće biti moguće slobodno svetkovati subotu? Ako u njima vidimo naše bližnje, da li postupamo sa njima kao “milosrdni Samarjanin” sa ranjenim i prebijenim čovekom? “A Samarjanin nekakav prolazeći dođe nad njega, i vidjevši ga sažali mu se; I pristupivši zavi mu rane…” (Luka 10:33-34).

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*