Pravedni Jov najveći čovjek na Istoku
January 26th, 2009
Pravda je vjerovatno jedna od riječi koja najviše pogađa svakog čovjeka. Premda je često ne koristimo, ipak, se svakog od nas tiče, jer smo prema poslovici najosjetljiviji na pravdu odnosno na njezinu suprotnost nepravdu. Oko pravde se vrti sva politika, ona je ključ razumijevanja političkih odluka i interesa pojedinca. Pravdu smatramo našim vlastitim i neotuđivim pravom, pa stoga i nepovredivim. Zato i jesmo toliko osjetljivi kad neko zađe u našu sferu života i poremeti njen balans. Odmah uočavamo da je pravda jedna od najuzvišenijih čovjekovih težnji. Šta je to zapravo pravda?
Pravda predstavlja vrednosno načelo raspodjele koja određuje koliko dobara i koliko tereta odnosno prava i obaveza treba dati subjektima društvenih odnosa. Pravda je takođe i koncept pravičnog i moralnog postupanja prema svim osobama. Na pravdu se često gleda kao na stalni napor da se čini ono što je “ispravno”. U najvećem broju slučajeva ispravnim se smatra ono što misli i osjeća većina, ono što je logično, ili što zalazi u nadprirodno, mistično. Read the rest of this entry »
Božićno pismo – Vidimo se uskoro!
January 2nd, 2009
Ljubljeni moji,
kao što dobro znate, u ovo doba godine veliki broj ljudi slavi moj rođendan. Na taj dan se svake godine održava praznik u moju čast, a biće ga i ove godine. Mnogo dana pre tog praznika, ljudi sumanuto kupuju – troše velike pare, a na radiju i televiziji, stalno govore o tome da se moj rođendan približava.
Lepo je znati da barem jednom godišnje neki ljudi misle na mene. Kao što znate, proslava mog rođendana započela je još pre mnogo godina. Na početku je izgledalo da ljudi razumeju i da su zahvalni za sve ono što sam ja za njih učinio, ali danas, izgleda da niko ne zna šta je pravi razlog svog tog praznovanja.
Tih dana, porodica i prijatelji se okupljaju i lepo se zabavljaju, bez toga da znaju pravi smisao i značenje tog praznika. Sećam se da je tim povodom prošle godine bila velika proslava. Sto za ručak je bio prepun ukusne hrane, pečenja, pića, kolača, voća… da se nahrani masa ljudi…
I da vam priznam nešto? Na praznik koji obeležava moj rođendan, ja nisam bio pozvan… Trebalo je da budem počasni gost, a oni se nisu setili ni da mi pošalju pozivnicu. To je praznik koji se održava mene radi, a ja sam bio zaboravljen napolju. Zatvorili su vrata, a ja sam želeo da budem sa njima – da večeram sa njima.
Uistinu, to me nije mnogo iznenadilo, zato što mi se u poslednjih nekoliko godina sve češće ovo dešava. Budući da nisam bio pozvan, odlučio sam da sâm dođem, i da me niko ne primeti. Ušao sam i stao sam u ugao sobe. Read the rest of this entry »
