Isus uskoro dolazi!
January 28th, 2009
„Isus uskoro dolazi!” – to je poruka stara koliko i Hrišćanska crkva. Apostoli su verovali u to, rana crkva, mnogi kroz vekove, pioniri Adventističke crkve, naše bake i dedovi, ali i mi danas. Da li to znači da Isus kasni ili da smo mi možda požurili sa ovakvom tvrdnjom. Niti jedno, niti drugo.
Od Isusovog vaznesenja na zemlji je poslednje vreme, ili vreme pred drugi Hristov dolazak. Ali mi danas, nesumnjivo, živimo na kraju poslednjeg vremena. Znači koje su prorekli starozavetni proroci, znači koje su nam ostavili zapisane novozavetni pisci, i na kraju sam Isus, ispunjavaju se ili su se već ispunili. Ostalo je još veoma malo toga. Read the rest of this entry »
Božićno pismo – Vidimo se uskoro!
January 2nd, 2009
Ljubljeni moji,
kao što dobro znate, u ovo doba godine veliki broj ljudi slavi moj rođendan. Na taj dan se svake godine održava praznik u moju čast, a biće ga i ove godine. Mnogo dana pre tog praznika, ljudi sumanuto kupuju – troše velike pare, a na radiju i televiziji, stalno govore o tome da se moj rođendan približava.
Lepo je znati da barem jednom godišnje neki ljudi misle na mene. Kao što znate, proslava mog rođendana započela je još pre mnogo godina. Na početku je izgledalo da ljudi razumeju i da su zahvalni za sve ono što sam ja za njih učinio, ali danas, izgleda da niko ne zna šta je pravi razlog svog tog praznovanja.
Tih dana, porodica i prijatelji se okupljaju i lepo se zabavljaju, bez toga da znaju pravi smisao i značenje tog praznika. Sećam se da je tim povodom prošle godine bila velika proslava. Sto za ručak je bio prepun ukusne hrane, pečenja, pića, kolača, voća… da se nahrani masa ljudi…
I da vam priznam nešto? Na praznik koji obeležava moj rođendan, ja nisam bio pozvan… Trebalo je da budem počasni gost, a oni se nisu setili ni da mi pošalju pozivnicu. To je praznik koji se održava mene radi, a ja sam bio zaboravljen napolju. Zatvorili su vrata, a ja sam želeo da budem sa njima – da večeram sa njima.
Uistinu, to me nije mnogo iznenadilo, zato što mi se u poslednjih nekoliko godina sve češće ovo dešava. Budući da nisam bio pozvan, odlučio sam da sâm dođem, i da me niko ne primeti. Ušao sam i stao sam u ugao sobe. Read the rest of this entry »
Ogovaranje – usta govore ono čega je srce puno
December 26th, 2008
Mnoge vrijedne misli su izgovorene na račun jedne od najprisutnijih stvarnosti, o našem govoru i njegovom naličju – ogovaranju. Ogovaranje je staro koliko i čovjek. Da nam ne donosi toliko zla, skoro bi ga proglasili prirodnim. Ali ono to svakako nije. Često bezazleno u svakodnevici uživamo u njemu. Ali kada nas zli jezici opeku svojim otrovom, nimalo nam nije svejedno. Ogovaranje, bilo zasnovano na neistini ili na istinitim činjenicama, je sastavni dio ljudske pale prirode. Posljedice mogu biti nesrazmjerne i zastrašujuće.
Pojedinci kao žrtve ogovaranja sebi su oduzimali život. Porodice su bile razorene. Ljudi su se obračunavali fizički, a često postajali i ubice. Materijalna šteta i egzistencijalna ugroženost kao posljedica ogovaranja nisu rijetkost. Prijatelji su zamrzili jedan na drugoga radi ogovaranja. Ljudi su mijenjali prebivališta ili radna mjesta da bi pobjegli od zlonamjernog klevetanja.
Ne poznajem nikoga lično da nije na svojoj koži iskusio ogovaranje i klevetu. Nažalost, ma šta mislili o sebi po ovom pitanju, podležemo zajedničkom pravilu, a to je da većina ogovara i većina su ogovarani. Pa ako nam nije svejedno šta i kako pričaju o nama, ako često patimo zbog drugih, već nam je jasno da je ljudski govor sveta stvar. Jer kažu, jezik je često oštriji od mača. Njime možemo nekog sahraniti živog, ili vaskrsnuti iz javne nemilosti – ako smo dovoljno sposobni. Read the rest of this entry »
