Skoro polovina jevanđelja po Jovanu je posvećena poslednjoj sedmici Isusovog života. Šta više, poglavlja od 13-19. su posvećena samo jednom danu (periodu manjem od 24 časa), od četvrtka uveče do petka popodne. Periodu koji se u narodu naziva Veliki petak (u engleskom ‘Good Friday’ ili Dobri petak).
Međutim, čitajući delove jevanđelja koji govore o tom danu, nisam mogao da pronađem ništa veliko ili dobro, posebno ne za Isusa! Dozvolite mi da objasnim.
Isus je tog četvrtka uveče bio u Gornjoj sobi sa svojim učenicima na Pashalnoj večeri, oprao im je prljave noge i služio im tokom večere. Obavljao je poslove koje je trebalo oni da obave, ili neko od slugu. Zatim su otišli u Getsimaniju gde se Isus molio, sam, u vreme kada je najviše trebao svoje zemaljske prijatelje, ni jednoga nije bilo, svi su spavali.
Nakon što su ga uhapsili, odveli su ga u sudnicu (tokom noći, naravno), gde su Fariseji organizovali namešteni proces. Tu su ga naravno ponižavali, pljuvali i ismevali, da bi ga zatim odveli kod Pilata, pa kod Iroda, i onda opet kod Pilata. Rimljani su ga išibali sa 39 udaraca (bič načinjen od kožnih kaiševa u koje su bile upletene oštre kosti životinja i olovne kuglice), ponizili ga i povredili stavljajući mu trnov venac na glavu, tukući ga bambusovim prutom po glavi, pljujući ga i ismevajući ga.
Nakon presude, stavili su na njega teški drveni krst koji je trebalo da nosi kroz ulice Jerusalima do Golgote. Na gubilištu su ga skinuli do gola, proboli ruke i noge pribivši ga na krst. Na krstu je Isus proveo oko 6 sati nakon čega je umro
Možda ćete pomisliti kako se nešto veliko desilo za Isusove učenike? Ali to je daleko od istine. Svojim primerom u Gornjoj sobi, Isus im je pokazao šta znači prava poniznost. Pokazao im je duh poniznosti, kako u Gornjoj sobi, tako i na krstu. Cela atmosfera te noći odisala je napetošću jer su se učenici borili između sebe za položaje i prvo mesto u Isusovom carstvu.
U Getsimaniji su svi spavali dok se Isus molio, i nakon toga su pobegli pošto su fariseji uhapsili Isusa. Jevanđelje nam kaže da su samo dva učenika bili prisutni na suđenju (Petar i Jovan), a samo Jovan kod krsta. Isusovim raspećem i smrću, sve njihove nade u Njegovo carstvo na zemlji su pale u vodu.
Pa zašto je onda Veliki petak „velik“? Ili šta je to toliko značajno i dobro u ovom danu koji obeležava celo hrišćanstvo? Dozvolite mi da pokušam da objasnim.
Sve što se dogodilo Velikog petka, veliko je za nas! Svaki detalj koji se dogodio Isusu toga dana bio je prorečen u proročanstvima i ispunjen. Međutim, oduzeće nam puno vremena i mesta ređajući događaje, zatim starozavetna proročanstva i novozavetna ispunjenja. Ali ono što moram na ovom mestu da spomenem je da smo svi sagrešili. Biblija kaže:
„Kao što je napisano: Nema pravednoga – baš ni jednoga; nema razumnoga, nema toga koji Boga traži. Svi su skrenuli, svi su zajedno postali beskorisni; nema toga koji čini dobro, nema baš ni jednog. Njihovo grlo je otvoren grob, varali su svojim jezicima, zmijski otrov je pod njihovim usnama; usta su im puna kletve i gorčine. Noge su im brze na krvoproliće, pustoš i beda je na njihovim putevima, a put mira ne poznaše. Pred njihovim očima nema straha od Boga.“ Rimljanima 3:10-18.
Još od Adama i Eve, Bog je obećao Spasitelja. Nekoga ko će nas spasiti od našeg grešnog stanja, od naše propasti, od naše bede. U simbolu jagnjeta, ljudi su mogli da prepoznaju da problem greha nije ništa naivno. Neko bi trebalo da plati za greh. Biblija napominje: „Plata za greh je smrt, a dar Božji je život večni u Hristu Isusu Gospodu našemu.“ Rim. 6:23.
Isus je platio ovu cenu. On je bio voljan da dođe, da nam pokaže kakav je Bog zaista, i da umre za nas. Njegovom smrću i vaskrsenjem načinjen je most nad ponorom koji je greh načinio između Boga i nas. On je omogućio svakome da dođe Bogu kroz veru.
„Svi su sagrešili i tako su lišeni slave Božije, te se opravdavaju za badava – Njegovom blagodaću – na osnovu iskupljenja u Hristu Isusu, koga je Bog postavio kao žrtvu izmirenja – njegovom krvlju – koja se verom usvaja, da se pokaže njegova pravednost, jer je Bog u svojoj strpljivosti opraštao grehe učinjene u prošlosti, da bi svoju pravednost pokazao u sadašnje vreme, da bude sam pravedan i da opravda onoga koji veruje u Isusa.“ Rimljanima 3:23-26.
Kakva tvrdnja! Kakav tekst! Maks Lukado je u jednoj fiktivnoj priči ispričao o anđelu koji je pokušao da pronađe neki drugi put spasenja: „Pogledao je na brdo i sagledao čitav prizor. Tri figure su visile na tri krsta. Raširenih ruku. Glava oborenih na grudi. Jecali su zajedno sa vetrom. Ljudi zaogrnuti religijom stajali su po strani… arogantni, uobraženi. Žene, zaogrnute tugom okupile su se u podnožju brda. Lica nakvašenih suzama. Celo nebo je bilo spremno da se bori. Sva priroda je bila spremna da izbavi. Celokupna večnost željna da zaštiti. Ali Stvoritelj nije izdao nikakvo naređenje. „To mora da se uradi…“, rekao je On, i povukao se.Anđeo je ponovo progorovio. „Moglo je da bude manje bolno…“ Stvoritelj ga je nežno prekinuo. „Ali to onda ne bi bila ljubav.“
Dragi moji prijatelji, zbog tog razloga, taj petak raspeća je zaista Veliki petak, jer je to bio dan našeg spasenja!
Propovednik Milenko Tanurdžić
