Vest da će papa doći u Srbiju, tačnije u grad Niš 2013. godine, na proslavu 1700 godina od potpisivanja Milanskog edikta, izazvala je dosta oprečnih mišljenja. Jedni su da se ta jedinstvena prilika iskoristi kao mogućnost obnove odnosa između dve podeljene crkve, nakon gotovo 1000 godina od Velike šizme (1054.), dok su drugi ogorčeno protiv toga. Sam patrijarh Srpske Pravoslavne Crkve, kazao je da će Sabor SPC odlučiti ko će sve biti pozvan od verskih poglavara na ovu proslavu, ali da bi trebalo pozvati sve predstavnike crkava i crkvenih zajednica priznatih zakonom.
Govoreći o Milanskom ediktu, veoma je važno da spomenemo, da je ovo bio isključivo politički potez cara Konstantina. On je prepoznao trenutak, i vešto ga iskoristio radi uspostavljanja mira u carstvu. Shvatio je da je sve više hrišćana i u carstvu, ali i na njegovom dvoru, tražio je zajedničku kariku između hrišćanske i stare paganske religije, i na taj način spojio i jedno i drugo. Ovim ediktom je u stvari proglašena verska tolerancija i data sloboda svim religijama (među kojima je i Hrišćanstvo) da slobodno služe svojim božanstvima i na način na koji im to odgovara, bez straha od progona.
U bici kod Milvikijskog mosta (312.), Konstantin je navodno doživeo viziju krsta i čuo reči “U ovom ćeš znaku pobediti”. Međutim, većina istoričara se slaže da to što je on “video”, tj. 
upotrebio kao znak svoje pobede, bio stari egipatski znak Tau, koji samo sliči krstu. Grafički izgleda poput slova T sa krugom iznad. Znak je bio veoma poznat u paganskom svetu i predstavljao je ključ života, i nalazi se na svakoj slici boga Ra u njegovoj ruci. Kasnije su Grci a i Rimljani preuzeli i znak i božanstvo nazvavši ga Apolon.
Sam car Konstantin nikada nije postao hrišćanin. Do kraja života je zadržao pagansku titulu “pontifeks maksimus” (koju danas ima i papa). On se krstio tek na samrtničkoj postelji i to od strane arijanskog sveštenika, a arijanci su bili jeretici jer nisu prihvatali Hristovo božanstvo, i zbog toga je i bio sazvan prvi vaseljenski sabor u Nikeji 325 godine. Na tom saboru biskup Arije i njegovi sledbenici su osuđeni za jeretike, a Arije je prognan iz Vizantije na Balkan.
Istina je da je progonstvo hrišćana prestalo nakon Milanskog edikta (u stvari prestalo je mnogo ranije, 310 g.), međutim veoma brzo crkva se iskvarila i prihvatila mnoštvo paganskih običaja i rituala, a ubrzo su počela progonstva od strane same crkve onih ljudi ili naroda koji nisu želeli da prihvate paganske ideje i rituale koje je sama crkva nametala. Upravo je Katolička crkva prednjačila u tome. I zato ona ima najviše razloga da obeleži ovaj događaj iz prostog razloga jer su ovim dokumentom i Konstantinovim povlačenjem prestonice iz Rima u Konstantinopolj, rimskom biskupu ostavljene odrešene ruke. I Katolička crkva je to itekako iskoristila… Samo 225 godina kasnije, Imperator Justinijan je dekretom predao Rimskom biskupu prevlast nad celom crkvom.
Više od 1200 godina, papstvo je dominiralo Evropom i s punim pravom i autoritetom postavljalo i skidalo careve, zatiralo čitave narode, spaljivalo sve one koji bi mu se suprotstavili, i gušilo svaki napredak, inteligenciju i slobodno razmišljanje. Otuda se s pravom taj period i naziva “mračni Srednji Vek”.
Lepo je podsetiti se istorije, i obeležiti potpisivanje Milanskog edikta i davanje mogućnosti hrišćanima da slobodno ispovedaju svoju veru. Međutim, nemojte nikada zaboraviti da se sve menja, ali Papstvo, nikada. “Rimska Crkva se sada prikazuje kao miroljubiva, ona pokušava da opravda izveštaj o svojim surovostima. Obukla se u obličje pobožnosti, ali se nije promenila.”(Velika Borba, 462). Papstvo će promeniti samo svoju taktiku, a sve ono što ga je pokretalo tokom skoro dva milenijuma, i danas stoji do kraja sveta.
“Rimska crkva ima dalekosežne planove i načine delovanja. Ona se služi svim sredstvima da proširi svoj uticaj i da poveća svoju silu; ona se priprema za žestoku i odlučnu borbu da ponovo zadobije prevlast u svetu.”(Velika Borba, 457) “I bi joj dano da dade duh ikoni zverinoj, da progovori ikona zverina i da učini da se pobiju koji se god ne poklone ikoni zverinoj.” Otkrivenje 13:15.
