Planeta uzvraća udarac ljudskoj vrsti

Bila je ovo godina u kojoj je planeta Zemlja uzvratila udarac. Zemljotresi, vrućine, poplave, vulkani, supertajfuni, snežne mećave, klizišta i suše usmrtili su najmanje četvrt miliona ljudi u 2010, najpogubnijoj godini u novijoj istoriji. U prirodnim katastrofama širom sveta poginulo je više ljudi nego u svim terorističkim napadima u proteklih 40 godina, saopštio je “Svis re”, švajcarsko reosiguravajuće društvo, jedno od najvećih na svetu, sa sedištem u Cirihu.

Žrtve

Prema podacima američkog Stejt departmenta i naučnoistraživačke Nacionalne laboratorije Lorens Livermor, između 1968. i 2009. od terorizma je poginulo oko 115.000 osoba. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) saopštila je da su poslednji put prirodne kataklizme bile ovako pogubne 1983. zbog suše i gladi u Etiopiji. “Svis re” naziva 2010. najpogubnijom godinom od 1976. Iako su zemljotres na Haitiju, požari u Rusiji i poplave u Pakistanu odneli najviše života, tlo se treslo i u Čileu, Turskoj, Kini i Indoneziji u jednoj od seizmički najaktivnijih godina za proteklih nekoliko decenija. Samo u poplavama udavilo se preko 6.300 ljudi u 59 država, uključujući Kinu, Italiju, Indiju, Kolumbiju i Čad. Supertajfun “Megi”, s vetrom jačine od preko 320 kilometara na sat, opustošio je Filipine i delove Kine.

Materijalna šteta

Prirodne kataklizme su u 2010. koštale privredu 222 milijarde dolara, što je više od celokupne ekonomije Hongkonga, saopštio je “Svis re”. Ova suma je veća od proseka, ali ne predstavlja rekord. Razlog se krije u tome što su ovogodišnje katastrofe često pogađale siromašna neosigurana područja poput Haitija. Primera radi, trosobna prizemna kuća, koja se srušila u Pakistanu za vreme poplava, ponovo je podignuta za 583 dolara, koliko mnogi Pakistanci zarade za pola godine.

Temperaturni ekstremi

Nakon što su mećave paralisale istočni deo SAD, a obilne snežne padavine “zatrpale” Rusiju i Kinu, temperature su “proključale”. Lako se može desiti da ova godina postane najtoplija od kada se vrše klimatska merenja ili barem zauzme jedno od prva tri mesta, saopštila je Svetska meteorološka organizacija.

Zašto se to dešava

Veliki broj žrtava nema toliko veze sa majkom prirodom koliko sa ljudskim faktorom. Neverovatna učestalost ekstremnih vremenskih uslova koji su dominirali u 2010. klasičan je simptom globalnog zagrevanja. Osim toga, zbog loše gradnje i neadekvatnog prostornog planiranja prirodne katastrofe su pogubnije nego što bi inače bile.

Mnogo ljudi živi u siromaštvu u nesolidnim građevinama u prenaseljenim gradovima. To znači da kada se zemlja trese, reke izlivaju ili duvaju tajfuni, gine više ljudi. Rodžer Bilam, geolog sa Univerziteta Kolorada, kaže: “Gradimo kuće koje nas ubijaju u trusnim područjima. Gradimo kuće koje nas dave u poplavnim područjima. Greška je što ne uzimamo u obzir te stvari. Zato nam Zemlja uzvraća udarac!”

„El Ninjo“ i „El Ninja“

Klimatsko-atmosferski fenomen „El Ninjo“ naziv je za zagrevanje površinskog sloja istočnog Pacifika. Javio se početkom 2010. i izazvao vremenske oscilacije “odgovorne” za klimatske ekstreme u celom svetu. Zatim je usledila el ninja, suprotna pojava koja se javlja na svakih pet godina i nastaje u tropskom delu Tihog okeana. „La Ninja“ dovodi do hlađenja tropskih mora i stvaranja haosa u vremenskim prilikama na planeti. Aktivnost „El Ninje“ počela je u julu i smatra se glavnim krivcem za jake uragane u Americi i katastrofalne poplave u Pakistanu. Klimatolozi ističu da je krajnje neuobičajeno da u istoj godini imamo oba ova fenomena.

Izvor: Blic/Beta

Posted in Zdrav Život

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*