Osnovni prinicipi zdrave ishrane

Pravilna i zdrava ishrana postala je jedan od najvažnijih problema savremenog čoveka. Čovekovo zdravlje, kreativnost, efikasnost i raspoloženje direktno su uslovljeni načinom ishrane koji svakodnevno primenjuje. Pravilna i zdrava ishrana pomaže pojedincu da se lakše suoči sa životnim teškoćama i da se zaštiti od mnogobrojnih fizičkih i psihičkih bolesti. Zdrava ishrana u porodici omogućava mnogo pravilniji fizički i duhovni razvoj dece i više radosti i ljubavi u međusobnoj komunikaciji i zajedničkom životu.

Od davnina je poznato da smo onakvi kakvu hranu uzimamo, jer sve što postoji na našoj planeti ima svoju vibraciju i dejstvo na okolinu. Tako, od onog što unosimo u svoj organizam zavisi funkcionisanje našeg celokupnog sistema, naše misli i osećanja, ponašanje, odnos prema celokupnom životu i naravno, zdravlje. Još je poznati grčki lekar Hipokrat rekao: “Tvoja hrana biće tvoj lek”. Savremena medicina je nakon decenija istraživanja došla do zaključka da je uzrok čovekovih bolesti upravo hrana koju jede ili ona koju ne jede.

Zdrava hrana je ona hrana koja u sebi ne sadrži previše belančevina i masti (posebno životinjskog porekla, kakve se nalaze u mesu, jajima, siru, ribi), a bogata je ugljenim hidratima, vitaminima i mineralima, a to je biljna hrana, voće, integralne žitarice, semenke. U Prvoj knjizi Mojsijevoj, koja se zove Postanje, kaže se: “I još reče Bog: evo, dao sam vam sve bilje što nosi sjeme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose sjeme; to će vam biti za hranu.”(1.Moj. 1.29).

Zdrava ishrana znači jesti što jednostavnije, ne mešati namirnice različitog sastava, kao što zdrava ishrana takođe znači jesti u umerenim količinama, ne prebrzo i halapljivo, već sa svešću o važnosti unošenja hrane u organizam, vodeći računa da hrana nije suviše hladna, niti suviše vruća, preslana, prekisela ili prezačinjena.

Uzimanje što raznovrsnije hrane, ali pravilno kombinovane, ima suštinski značaj za pravilnu ishranu. Da bi organizam normalno i zdravo funkcionisao moraju se uneti svi sastojci neophodni za obnavljanje ćelija u što idealnijim količinama. Nije svaki organizam isti i ne zahteva isti odnos hranljivih materija, pa je neophodno tzv. “osluškivanje” organizma, saradnja sa njim i poštovanje njegovih potreba. Kada bismo bili u stanju da upoznamo i pratimo potrebe svog organizma i da se u skladu s tim hranimo, izbegli bismo bolesti i starenje organizma. Preteranim unošenjem namirnica (posebno mesa i mlečnih proizvoda) i pogrešnim odnosom prema ishrani mi nesvesno trujemo, uništavamo svoje telo i skraćujemo mu prirodni vek zdravlja i trajanja.

Da bismo se hranili pravilno, veoma je važno da se pridržavamo odgovarajućeg vremena za obrok i da ne uzimamo hranu nekontrolisano, u svako doba, bez razmišljanja. Međutim, obroke ne treba preskakati i dovoditi organizam u stanje izgladnelosti, jer tada dolazi do uništavanja određenih moždanih ćelija, nestabilnosti nervnog sistema i smanjenja  otpornosti  celokupnog  organizma.

Deset saveta za pravilnu ishranu:
1.    Jesti raznovrsnu hranu.
2.    Održavati optimalnu težinu.
3.    Smanjiti unošenje zasićenih masnih kiselina (masti životinjskog porekla).
4.    Povećati unos polinezasićenih masnih kiselina (prečišćeni puter, nerafinisana hladno ceđena ulja, puteri od semenki: kikiriki, suncokret, susam, badem, lešnik, bundeva).
5.    Smanjiti unos holesterola (masne vrste mesa, masni sirevi, jaja).
6.    Povećati unos složenih ugljenohidrata i dijetalnih vlakana (povrće, voće, integralne žitarice).
7.    Redovno unošenje tečnosti: voda, čajevi, prirodni sokovi.
8.    Smanjiti unošenje šećera, naročito belog rafinisanog, zameniti ga medom i malteksom.
9.    Smanjiti unos soli, posebno stone kuhinjske.
10.    Izbegavati unos kafe, alkohola i duvana.

Posted in Zdrav Život

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*