Opasnost negativnog razmišljanja

Jakov 3:2-11.

Neko je jednom kazao: „Razlika između vođe sa vizijom i vođe bez vizije je da su obojca na istom mestu, imaju isti pogled o nečemu, jedan vidi samo ono što je tu ispred njega, dok drugi vidi horizont koji prevazilazi granice fizičkog.“

Da li ste nekada pokušali da živite bez ikakve negativnosti? Da li ste pokušali da uklonite iz svog života naviku kritikovanja, ogovaranja ili pričanja o drugima na negativan način?

Svako od nas ima tendenciju ili sklonost ka tome, priznali to ili ne? Sklonost da budemo negativni. Do sada sam video da naša crkva ima mnogo jakih strana i mnogo pokazatelja stvarnog duhovnog rasta. Ali postoje neke praktične strane na koje bi trebalo da obratimo pažnju.

Jedna od njih je, svakako, ljudska sklonost ka ogovaranju, ponavljanju glasina, i donošenju neosnovanih zaključaka. Ja priznajem da nisam nevin u tom području.  Niko od nas nije. Važno je priznati da naše uši vole ogovaranja…

„Oni koji čine zlo svojim ogovaračkim jezicima, koji seju seme nesloge sebičnim idejama i mislima, zavišću, zlim pretpostavkama, ili gramzivošću, oni žaloste Svetog Duha Božjeg, umesto da rade na ciljevima krsta sa Bogom, umesto da odgovaraju na Hristove ciljeve, umesto da odgovore na Hristovu molitvu da Njegovi učenici budu jedno kao što je On jedno sa Ocem. Oni u potpunosti rade u redovima koje je neprijatelj označio.“EGW.

„Živa crkva neće biti crkva koja ogovara, koja seje sumnje, pitanja, zle pretpostavke, i zavisti u srca i misli drugih. To će biti iskrena crkva koja radi. Njeni članovi će biti Bogom izabrani sudovi koji će nositi poruku spasenja drugima. Oni će biti Njegove svetlonoše.“EGW.

Zbog koliko takvih stvari je naša crkva trpila u prošlosti, i moralno i duhovno, i sve to kao rezultat ogovaranja i kriticizma. Koliko ljudi je povređeno ili razočarano kao rezultat neljubaznih reči! Samo će večnost pokazati rezultate takvog zla.

Bendžamin Frenklin je kazao: „Srce ludog čoveka je u njegovim ustima, ali usta mudrog čoveka su u njegovom srcu.“

Ogovaranje podrazumeva pričanje na način koji otvara pitanja ili sumenje o nekome ili nečijem karakteru. Ogovaranje je razgovor iza nečijih leđa, a što stavlja osobu o kojoj se priča u loše svetlo. To podrazumeva zlurade glasine, širenje informacija koje nanose štetu nekome, ili klevetanje.

Opadanje je đavolski posao, i oni koji se bave opadanjem ili klevetanjem su u njegovom timu. U stvari Biblija i kaže da je sotona „opadač braće“ (Otkrivenje 12:10).

Prema Pismu, svaki hrišćanin čija su usta izvan kontrole, nema ispravan odnos sa Bogom. „Ako koji od vas misli da veruje, i ne zauzdava jezika svojega, nego vara srce svoje, njegova je vera uzalud.“ Jakov 1:26.

Ogovaranje je rođak opadanju i klevetanju, a Božja reč ih stavlja u istu kategoriju sa ubistvom i drugim bezbožnim gresima koji zaslužuju smrt.

Saosećanje ili iskrena briga za nekoga nije opravdanje za ogovaranje.  Nema veze koliko su čisti ili nevini motivi, otvaranje pitanja o drugima i dalje uništava njihovu reputaciju.

Neko može kazati: „Ja sam zabrinut za to i to…“ „Ja imam problem sa tim i tim.“  „Čuo sam nešto o tome i tome. Da li znaš je li to istina?“ „Da li si čuo o tome i tome…?“ „Znam da je istina ono što kažem, dakle to nije ogovaranje.“ Odakle dolazi ta ideja da je nešto ogovaranje samo ako nije istina?

Ogovarač uništava reputaciju onog drugog, namerno ili slučajno. Najčuveniji izgovor za ogovaranje je:„Spomenuo sam to jer sam zabrinut…“

Izbegavajte druženje sa ljudima koji ogovaraju: Biblija kaže: „Ogovarač izdaje poverenje; zato se kloni čoveka koji previše priča“ Priče 20:19.

Verovatno se sećate one stare izreke koja kaže: „Ako nemaš da kažeš nešto dobro za nekoga, nemoj onda ništa da kažeš.“ Mudar savet ako želite da izbegnete greh.

Ogovaranje u crkvi može da postane ozbiljan problem među nama. Ako zajednica postane puna ogovaranja, iznošenja negativnih optužbi, vrlo skoro mi ćemo uništiti sami sebe. Kuća u kojoj vlada nesloga će pasti. I nemojte misliti da je ogovaranje samo prazne reči.

Priče Solomunove nas uče da ogovaranje pokreće neslogu i razdor, ali u Pričama 6:12-14 upoređuje „Čovek nevaljao i nitkov hodi sa zlim ustima, namiguje očima, govori nogama, pokazuje prstima; svaka mu je opačina u srcu, kuje zlo svagda, zameće svađu.“ Drugim rečima, naš govor tela može biti veoma uspešno ogovaranje.

Priče 18:19„Uvređen je brat kao tvrd grad, i svađa je kao prevornica na dvoru.“

Ogovaranje i opadanje ili klevetanje takođe diskvalifikuje osobe za duhovno vođstvo: „Tako i žene treba da su poštene, ne koje opadaju, trezne, verne u svemu.“ 1 Tim. 3:11; „Jer svi pogrešujemo mnogo puta.  Ali ko u reči ne pogrešuje, onaj je savršen čovek, može zauzdati i sve telo.“ Jakov 3:2.

Ogovarač često raste u tajnosti. Ogovarač uvek pomaže problemu ali nikad rešenju.  Ogovarač uvek izobličava i preteruje i nikada ne upotrebljava verodostojan izvor istine. Oni koji ogovaraju i kleveću nisu u ispravnom odnosu sa Bogom (Rimljanima 1:28-32).

Ako imate problema sa ogovaranjem, ispovedite svoj greh i tražite od Hrista da vam oprosti. „Pokajati se“ znači okrenuti se u novom pravcu i predati svoj jezik Hristu, nikada ne ogovarati ili koristiti loše priče o drugima (1. Jovanova 1:9; 1. Korinćanima 7:10).

Držite svoj nos podalje od tuđih poslova.  Ako ne možete kazati nešto dobro ili ohrabrujuće o nekome, onda držite svoja usta zatvorenim. (Efescima 4:29).

Klonite se društva osobe koja ogovara (Priče 20:19). „Rekoh: čuvaću se na putovima svojim da ne zgrešim jezikom svojim; zauzdavaću usta svoja, dok je bezbožnik preda mnom.“ Psalam 39:1.

Ako se osećate da ste povređeni ogovaranjem u crkvi, setite se da je skoro svaki sluga Božji prošao kroz ruke onih koji su se računali kao njihova braća: Josif, Mojsije, Jov, David, Jeremija, Nemija, Pavle, i iznad svega, Gospod Isus Hristos.

Car Saul je optužio Davida i Jonatana da su homoseksualci (1. Samuilova 20:30); Mirijam i Aron su optužili Mojsija (svog vlastitog brata) da je nemoralan (4. Mojsijeva 12:1). Komentar da je Mojsije bio najponizniji čovek na zemlji je dat u kontekstu optužbi koje su na njega izneli brat i sestra.

Biti isklevetan vodi nas do toga da naša izjava o našoj nevinosti nikada nije dovoljna, i da nas vodi do toga da naučimo nešto više o celom procesu opravdanja, približava nas mnogo bliže Ocu i Sinu.

Ako pokušavamo da pobegnemo od ispita u koji će nas Bog nekada staviti da bi razvio našu veru i ljubav prema Njemu. On će pokušati da nas pouči poniznosti na isti način; neće biti zaobilaznog puta oko krsta ako želimo da budemo kao Hristos.

Odbiti ono što je negativno u našoj crkvi može izgledati kao nemoguća misija, ali ja stavljam pred vas danas izazov da pokušate, da idemo iza onoga što danas izgleda kao nemoguće.

Zapamtite da nema ništa u našem životu što Bog ne može rešiti. Učinite Boga svojim partnerom i arhitektom svojih snova za vašu crkvu; ako ovo budete učinili, postaćete svedok ostvarenja stvari koje su juče izgledale nemoguće, a danas će postati realnost.

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*