Marširanje za san

»28 Avgusta 1963. preko 200.000 ljudi okupilo se u Vašingtonu, glavnom gradu SAD-a da bi marširalo za jedan san. Toj masi ljudi obratio se jedan od najvećih sanjara i vizionara onog doba, jedan od najvećih boraca za prava crnaca u SAD. Njegovo ime je bilo dr Martin Luter King. Tom prilikom je rekao čuvene reči koje su ušle u anale borbe za ljudska prava:

Imam san da se jednoga dana ova nacija uspravi i živi istinski smisao svog verovanja…  Imam san da jednoga dana na crvenim brdima Džordžije sinovi bivših robova i sinovi bivših robovlasnika budu sposobni da sednu zajedno za isti sto bratstva…  Imam san da četvoro moje dece jednoga dana žive u naciji gde im se neće suditi po boji kože nego po kvalitetu njihovih karaktera.«

4 Aprila 1968. u jednom hotelu u Memfisu ovaj sanjar je bio ubijen snajperskim hicem.  Ubili su sanjara, ali san nisu mogli ubiti. Trebalo je čekati još neko vreme do ostvarenja sna o jednakosti u ljudskim pravima, bez obzira na boju kože, veroispovest, i sve ostalo što je delilo ljude na građane prvog i drugog reda.

Izgleda da su sanjari i vizionari često smetali i da je zbog toga trebalo da budu sklonjeni.  Njih su sklanjali ali njihove snove i vizije nisu mogli, zato što su oni dalje nastavili da žive u onima sa kojima su ih podelili, kod kojih su posejali seme tih snova i vizija. Ti snovi i vizije su imali za cilj unapređenje društva, ljudskih prava, itd. Sanjari su uvek donosili drugačiji ukus društvu u kojem su živeli. Poput soli, koja je u stanju da u umerenim količinama potpuno promeni ukus jelu od bljutavog u nešto veoma ukusno…

Svako društvo bi bilo bljutavo da nije sanjara, da nije te male količine soli koja popravlja ukus. Hristos je kazao svojim sledbenicima, a nadam se da se i mi možemo ubrojati u tu grupu,  »Vi ste so svetu… i vi ste videlo svetu…« (Mat. 5.13,14). Zašto smo mi so i svetlost svetu?  Zašto bi trebalo da popravljamo ukus ovom bljutavom svetu? Zato što bi trebalo da unosimo svetlost nade u bolje danas i bolje sutra za ljude oko nas i ovaj svet koji srlja u tamu beznađa.

Zato što bi trebalo da smo sanjari. Da sanjamo san o novoj zemlji, o svetu bez greha, bez smrti, suza, straha, bez nemaštine, siromaštva i oskudice, bez trzavica i svađa… To je ono što bi trebalo da prenesemo ljudima i ovom svetu, da bismo mu popravili ukus. Želite li da budete sanjar? Ja želim… I ne samo sanjar, nego i onaj koji će biti deo ostvarenja tog sna…

Sanjam san da se jednoga dana ova crkva uspravi i živi istinski smisao svog verovanja…  Sanjam san da ova crkva ispuni istinski smisao svog postojanja, da se svaki vernik i propovednik u skladu sa svojim duhovnim darovima uključi u aktivnu službu ljudima u svetu i u crkvi… Sanjam san da svako od vernika bude sposoban da prepozna i odgovori na potrebe svojih bližnjih sa kojima dolazi u susret… Sanjam san da prestanu sve crkvenopolitičke prepirke, sva licemerstva, i zavlada duh bratske ljubavi i sloge predvođene Duhom svetim u spašavanju ljudi od sila zla… Sanjam san da uz Božju pomoć, udruženih snaga i stari i mladi, svi zajedno, dovršimo Delo na ovoj zemlji i da nam dođe Gospod Isus Hristos, da konačno nasledimo zemlju koju nam je pripremio…  Sanjam san…

Budite sanjari… Usudite se da sanjate san i da ga prenesete na druge koji još ne znaju za njega… Iako će ovom bljutavom svetu taj san smetati, vi i dalje sanjajte jer to popravlja ukus… Delite svoj san sa drugima, jer to daje boju, to daje smisao, to unosi svetlost u ovaj mračni svet… Možda će ubiti sanjara… ali san će nastaviti da živi sve do svog ostvarenja….

»I evo ću doći skoro, i plata moja sa mnom, da dam svakome po djelima njegovijem.«, »I Duh i nevjesta govore: dođi. I koji čuje neka govori: dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života zabadava..«, »I Duh i nevjesta govore: dođi. I koji čuje neka govori: dođi. I ko je žedan neka dođe, i ko hoće neka uzme vodu života zabadava.« (Otkrivenje 22)

Posted in Propovednikov Blog Tagged with: , , , , , , , , , , , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*