Loš dan? Pričajte mi o tome!

Loš-dan-Pričajte-mi-o-tomeDa li vam se dešavalo da gledate nešto, recimo film, i pošto je neka scena previše napeta, potresna, i slično, vi je jednostavno preskočite? Poznajem osobu koja to uvek čini! Ako je film previše dugačak, ona preskače scene da bi što pre došla do kraja! Ako je scena tužna, ona je preskače! Ako je scena strašna, ona je preskače!  Ako je scena suviše napeta i haotična, ona je preskače! Ko od nas to nije radio?  Neki su u stanju da preskoče čitave epizode u nekoj seriji da bi ogledali konačan kraj i rasplet koji se najčešće događa u poslednjoj epizodi!

Mi bismo želeli da tako bude i u našem životu, ali je to nemoguće! Mi nemamo daljinski upravljač pa da prebacimo loše trenutke našeg života! Mnogo ljudi sam čuo kako kažu: „Zašto ne mogu ovo samo da prespavam, probudim se, a ono prošlo, i sve je drugačije!“ Koliko od vas bi volelo da se može tako?

Međutim, ja verujem da se mi borimo sa našim životnim pričama zato što pokušavamo da preskočimo scene koje čine bitnim naš život! Naš život nije film koji možemo da zaustavimo ako nam se ne sviđa. Svaka scena našeg života ne može da se ubrza ili jednostavno preskoče scene, jer je to nemoguće! To je stvaran život! To je Bogom dani život!

OK! Šta onda uraditi sa lošim scenama? Imaju li svrhe „loši dani“ u filmu našeg života? Ako pogledate biblijske priče o ljudima koje je Bog vodio, uvek je postojao konflikt između onoga što je Bog želeo da oni urade, i onoga što su oni želeli da urade! Nije loša stvar želeti nešto! Pitanje je samo šta želimo i da li je to po Božjoj volji? Ali više od svega bi trebalo da želimo da ispunimo Božju volju!  Više od svega bi trebalo da želimo da proslavimo Boga kroz naš život!

Dobro, gde onda da smestimo loše scene iz našeg života, ili ono što mi nazivamo „lošim danom“? To je ono kada vam sve krene naopako. Kada se sve okrene protiv vas. Kada vam mnogi, ako ne i svi, okrenu leđa. Kada vam život postane toliko jadan da biste ga najradije prespavali i probudili se tek kada prođe!

U tim trenucima, u tim danima, mi vapimo, tražimo Boga i najčešće sa čuđenjem posmatramo kako je moguće da se nama dešavaju takve stvari? Čime smo to zaslužili? Zašto nas je Bog zaboravio? Zašto nas Bog kažnjava? Šta smo pogrešno uradili? Šta sa tim kada se loše stvari dešavaju dobrim ljudima?

Prvu stvar koju bih voleo ovde da spomenem je da ne budete prevareni teologijom da se vernima dešavaju samo dobre stvari, a ako vam se dešavaju loše stvari onda ste sigurno to i zaslužili. To je teologija Jovovih prijatelja! To je teologija mnogih hrišćana! A upravo tu ideju sotona koristi da bi oslabio vašu veru i poverenje u Boga!  I zato hajde da posmatramo ovo iz jednog drugog ugla.

Posmatrajmo „loše dane“ našeg života kao nešto kroz šta Bog želi da nas provede i pouči.  Mi hoćemo da ih preskočimo jer nisu prijatni, ali Bog kaže: „Ne!  Ovo su scene tvog života koje će te poučiti da se oslanjaš na mene! Ono kroz šta danas prolaziš načiniće te boljim čovekom, boljim vernikom, boljim hrišćaninom. Dovešće tvoj život do kraja kakav ja želim da bude! Samo se osloni na mene!“

Mi danas sa uživanjem čitamo nadahnute poslanice apostola Pavla, i sa uzbuđenjem Dela apostola, jer vidimo kako ga je Bog silno vodio i štitio u nevoljama. Ko bi od vas danas bi na njegovom mestu?

„Jesu li Jevreji? I ja sam. Jesu li Izrailjci? I ja sam. Jesu li seme Avramovo?  I ja sam. Jesu li sluge Hristove? Ja sam još više. Više sam se trudio, više sam boja podneo, više puta sam bio u tamnici, mnogo puta sam dolazio do straha smrtnoga; od Jevrejea primio sam pet puta četrdeset manje jedan udarac; triput sam bio šiban, jednom su kamenje bacali na me, tri puta se lađa sa mnom razbijala, noć i dan proveo sam u dubini morskoj. Mnogo puta sam putovao, bio sam u strahu na vodama, u strahu od razbojnika, u strahu od rodbine, u strahu od neznabožaca, u strahu u gradovima, u strahu u pustinji, u strahu na moru, u strahu među lažnom braćom; u trudu i poslu, u mnogom nespavanju, u gladovanju i žeđi, u mnogom pošćenju, u zimi i golotinji; osim što je spolja, navaljivanje ljudi svaki dan, i briga za sve crkve.“ 2.Korinćanima 11:22-28.

Šta mislite da je apostol Pavle mogao da preskoči sve ove scene koje je opisao?  Kakvo ohrabrenje bismo imali ti i ja danas da se loši dani događaju i nekome kao što je bio apostol Pavle, a ne samo tebi i meni?!

Bože, možemo li nekako da preskočimo ove loše stvari, ove loše dane u našem životu? Ne! – kaže Bog. Ne, zato što je raspeće učinilo vaskrsenje mogućim i efikasnim. Da Isus nije umro za tebe, ne bi mogao ni da ustane za tebe, a da nije ustao ne bi mogao ni da živi kroz tebe i u tebi.

Zamislite samo jednu scenu sa Isusom – scenu u Getsimaniji! Isus se moli i kaže: „Oče, ako je moguće da me mimoiđe čaša ova!“ Drugim rečima: „Ako je moguće da preskočim ovu scenu. Da preskočim ono što sledi!“ A zatim dodaje: „Ali ne moja volja, nego Tvoja!“

Bog vodi naš život, i trebalo bi da živimo sa poverenjem u Njegovu mudrost da će on dovesti naš život do veličanstvenog kraja gde ćemo nastaviti dalje sa njim kroz večnost. Zato je Pavle mogao da kaže: „Ali se ni za što ne brinem, niti marim za svoj život, nego da svršim tečenje svoje s radošću i službu koju primih od Gospoda Isusa: da posvedočim jevanđelje blagodati Božje.“ Dela 20:24

Do samog kraja, život apostola Pavla je bio ispunjen „lošim danima“. Čak se i njegov život završio tako što je svoje poslednje godine proveo u tamnici u Rimu, i na kraju mu je odsečena glava. Međutim, Pavle nam je ostavio zapis o Božjoj metodi da ga održi poniznim i da ga spreči u samouzdizanju.

„I da se ne bih poneo za premnoga otkrivenja, dade mi se žalac u meso, anđeo sotonin, da me ćuša da ne ponosim. Zato triput Gospoda molih da odstupi od mene.“  2.Korinćanima 12:7.8

Pavle se triputa molio, baš kao i Isus u Getsimaniji, da Bog ukloni od njega taj „trn“ – šta god on značio. Ali Bog upotrebljava trnje u našem životu za naše dobro na svoju slavu. Bog je u stanju da iz zla izvuče dobro i da istovremeno ukori našeg neprijatelja i sačuva nas od zla. Bog nas voli i zato želi da nas sačuva od ponosa svake vrste, a posebno od duhovnog ponosa. Zato verujem da su nam potrebni nekad „loši dani“. Prihvati trnje u svom životu, osloni se na Boga i veruj mu. Bog kaže: „Dosta ti je moja blagodat; jer se moja sila u slabosti pokazuje sasvim.“  2.Korinćanima 12:9a

Crkva je mesto za ljude sa problemima. Svi imamo probleme, samo mnogi odbijaju to da priznaju. Crkva je za bolesne ljude – bolesne od greha, i svima nam treba iscelenje. Crkva je mesto za ljude sa trnjem. Tu smo da primimo Božju blagodat koja će nam pomoći da idemo kroz ovaj život oslonjeni na Njega. Crkva je mesto za ljude sa maskama, jer je upravo to pravo mesto gde bi mogli da ih skinu.

Pavle zaključuje ovaj deo rečima: „Zato sam dobre volje u slabostima, u ruženju, u nevoljama, u progonjenjima, u tugama za Hrista: jer kad sam slab onda sam silan.“  2.Korinćanima 12:10

Pavle kaže, upotrebite svoje trnje, upotrebite svoje loše dane na slavu Bogu! Neka se Bog proslavi kroz vaše slabosti.

Propovednik Milenko Tanurdžić

Posted in Propovednikov Blog
One comment on “Loš dan? Pričajte mi o tome!
  1. Marianna Maukovich says:

    Hvala za odličan duhovni tekst. Tako je.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*