Kušanje Kajina i Avelja

Kušanje-Kajina-i-AveljaKajin i Avelj, Adamovi sinovi, imali su različite karaktere. Aveljevo srce je bilo odano Bogu; on je uviđao da je Stvoritelj pravedan i milostiv u svom postupanju prema grešnom ljudskom rodu i zahvalno je prihvatao nadu u otkupljenje. Kajin je gajio buntovnička osećanja, gunđao je protiv Boga zbog prokletstva izrečenog Zemlji i ljudskom rodu posle Adamovog greha. Dozvoljavao je svojim mislima da teku istim smerom koji je sotonu doveo do pada – popuštao je želji za samouzdizanjem i sumnjao u Božju pravednost i božanski autoritet.

Oba brata su bila iskušana, kao i Adam pre njih, da se vidi hoće li verovati i hoće li slušati Božju reč. Bile su im otkrivene mere za spasenje čoveka i pokazan sistem žrtava, koji je Bog uspostavio. Znali su da svojim žrtvama treba da izraze veru u Spasitelja koga su žrtve predstavljale i istovremeno priznaju da im bez Njega nema oproštenja; znali su da će takvim prihvatanjem božanskog plana otkupljenja pružiti dokaz da su poslušni Božjoj volji. Bez prolivanja krvi nema oproštenja greha; trebalo je zato da svoju veru u Hristovu krv kao u obećano sredstvo pomirenja pokažu prinoseći prvence iz stada. Osim toga, trebalo je da prvine zemaljskih plodova prinesu Gospodu kao svoju zahvalnu žrtvu.

Oba brata podigla su slične oltare i svaki od njih je doneo i svoj dar. Avelj je prineo žrtvu iz stada, u skladu s Gospodnjim nalozima. »I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos.« Vatra je sevnula sa neba i spalila žrtvu.

Kajin, međutim, zanemarujući Gospodnju neposrednu i izričitu naredbu, prineo je na žrtvu samo zemaljske plodove. Zato nije stigao nikakav znak sa Neba da je njegova žrtva prihvaćena. Avelj je usrdno molio brata da izađe pred Gospoda na propisani način, ali su njegove molbe učinile da Kajin samo još odlučnije krene putem koji je izabrao. Kao starijem, bilo mu je ispod časti da primi savet mlađeg brata, pa ga je prezreo.

Kajin je izašao pred Boga gunđajući, sumnjajući u obećanu žrtvu i u neophodnost prinošenja žrtava. Svojim darom nije izražavao pokajanje za greh. Smatrao je, kao i mnogi danas, da bi pokazao slabost kada bi strogo sledio put koji je Bog obeležio, kada bi se za spasenje potpuno oslonio na delo pomirenja obećanog Spasitelja. Odlučio je da se osloni na sebe, da se pojavi pred Bogom sa svojim zaslugama. Nije želeo da donese jagnje, da njegovu krv pomeša sa svojim prinosom, već da prinese svoje plodove, proizvode svoga rada! On je prineo svoju žrtvu kao da čini uslugu Bogu, očekujući da time izazove Božje odobravanje. Kajin je poslušao i podigao oltar, poslušao je i doneo žrtvu; ali je pokazao samo delimičnu poslušnost. Nedostajao je najvažniji deo, priznanje da mu je neophodan Otkupitelj.

Što se tiče rođenja i verskog vaspitanja, braća su bila ravnopravna. Obojica su bili grešnici i obojica su priznavali da Bog ima pravo na poštovanje i obožavanje. Sudeći prema spoljašnjosti, do određene granice, njihova religija je bila ista, ali, prelaženjem preko te granice pojavila se velika razlika među njima. »Verom prinese Avelj Bogu veću žrtvu nego Kajin.« (Jevrejima 11,4) Avelj je shvatio velika načela otkupljenja. Sebe je smatrao grešnikom i uviđao da greh i kazna za greh, smrt, stoje između njegove duše i zajedništva s Bogom. Prineo je zaklanu žrtvu, žrtvovani život, i na taj način priznao zahteve prekršenog Zakona. U prolivenoj krvi gledao je buduću Žrtvu, Hrista, koji će umreti na krstu na Golgoti, i oslanjajući se na pomirenje koje će tako biti osigurano, dobio je svedočanstvo da se opravdao pred Bogom, da je njegova žrtva prihvaćena.

Kajin je imao istu priliku da sazna i prihvati iste istine koje je prihvatio Avelj. On nije pao kao žrtva neke samovoljne namere. Jedan brat nije bio izabran da bude prihvaćen pred Bogom, a drugi da bude odbačen. Avelj je izabrao veru i poslušnost; Kajin, neverstvo i pobunu. U tome je suština svega.

Kajin i Avelj predstavljaju dve vrste ljudi koje će postojati na svetu sve do kraja vremena. Jedna vrsta prihvata zasluge Žrtve koja je prinesena za greh; druga se drsko oslanja na svoje zasluge; njihova žrtva ne traži božansko posredovanje i zato nije u stanju da čoveku osigura Božju naklonost. Samo Isusovim zaslugama naši prestupi mogu da budu oprošteni. Oni koji ne osećaju nikakve potrebe za Hristovom krvlju, koji misle da bez božanske milosti svojim delima mogu osigurati božansko odobravanje, čine istu grešku koju je učinio Kajin. Ako ne budu prihvatili krv očišćenja, naći će se pod prokletstvom. Nema nijednog drugog načina da se oslobode okova greha.

Najveći deo sveta predstavlja vernike koji slede Kajinov primer, jer su skoro sve lažne religije utemeljene na istom načelu – da se čovek može osloniti na svoje napore i tako zadobiti spasenje. Neki tvrde da ljudskom rodu i nije potrebno spasenje, već razvoj – da je on u stanju da sam sebe oplemeni, uzdigne i obnovi. I kao što je Kajin nameravao da stekne božansku naklonost prinosom kojem je nedostajala krv žrtve i takvi pokušavaju da omoguće čovečanstvu da zadovolji božanska merila nezavisno od dela pomirenja. Kajinov primer pokazuje kakve moraju da budu posledice, šta čovek postaje bez Hrista. Ljudski rod nema snage da sam sebe obnovi. On ne teži da se uzdigne, da se poveže s onim što je božansko, već da se sunovrati, da se poveže sa onim što je sotonsko. Hristos je naša jedina nada. »Jer nema drugoga imena pod nebom, danoga ljudima, kojim bismo se mi mogli spasiti!« (Dela 4,12)

Istinska vera, koja se potpuno oslanja na Hrista, dokazuje se odanošću svim Božjim zahtevima. Od Adamovih dana pa sve do današnjeg vremena vođena je velika borba za odanost Božjem zakonu. Uvek je bilo onih koji su prisvajali pravo na Božju naklonost iako su kršili neku od Njegovih zapovesti. Biblija, međutim, izjavljuje da se vera usavršava delima i da je vera bez dela mrtva (Jakov 2,22.17). Onaj ko tvrdi da poznaje Boga, »a zapovesti njegove ne drži, laža je i u njemu istine nema«. (1. Jovanova 2,4)

Kada je Kajin uvideo da je njegova žrtva odbačena, naljutio se na Gospoda i na Avelja; razgnevio se na Boga što nije prihvatio ljudsku zamenu umesto žrtve koju je odredio, naljutio se na brata što je izabrao da bude poslušan Bogu, umesto da mu se pridruži u pobuni protiv Njega. Iako Kajin nije poštovao božansku zapovest, Bog ga nije ostavio, već je odlučio da razlozima odvrati čoveka koji se pokazao toliko nerazumnim. I Gospod reče Kajinu: »Što se ljutiš? Što ti se lice promenilo?« Preko anđeoskog vesnika bilo je izrečeno božansko upozorenje: »Nećeš li biti mio kada dobro činiš? A kada ne činiš dobro, greh je na vratima.« Izbor je bio prepušten Kajinu. Ako se bude oslonio na zasluge obećanog Spasitelja, ako bude poslušao Božje zahteve, uživaće Njegovu naklonost. Ali, ako bude uporno istrajavao u neverovanju i prestupu, neće imati prava da se žali što ga je Gospod odbacio.

Umesto da prizna svoj greh, Kajin je nastavio da se žali na Božju nepravednost i da zavidi i mrzi Avelja. Ljutito je prigovarao svom bratu, pokušavao je da ga uvuče u raspravu o Božjem postupanju prema njima. Krotko, ali neustrašivo i čvrsto, Avelj je branio Božju pravednost i dobrotu. Ukazao je Kajinu na njegovu zabludu i pokušao da ga ubedi da je krivica na njemu. Ukazao mu je na Božje sažaljenje, jer je poštedeo život njihovim roditeljima iako je trebalo da ih kazni trenutnom smrću, govorio mu je da ih je Bog voleo, jer inače ne bi dao svoga Sina, nevinoga i svetoga, da pretrpi kaznu koju su oni zaslužili. Sve je to doprinelo da se Kajinov gnev još više raspali. Razum i savest su mu govorili da je Avelj u pravu, ali ga je ljutilo to što se onaj koji je obično slušao njegove savete sada usuđuje da mu protivreči i što ne pokazuje nikakve simpatije prema njegovoj pobuni. Obnevideo od jarosti, ubio je brata.

Kajin je mrzeo svoga brata i ubio ga, ne zato što je Avelj činio zlo, već zato što »dela njegova behu zla, a brata mu pravedna«. (1. Jovanova 3,12) Tako su kroz sve vekove zli mrzeli one koji su bili bolji od njih. Aveljev život poslušnosti i nepokolebljive vere predstavljao je za Kajina stalni ukor. »Jer svaki koji zlo čini mrzi na videlo, i ne ide ka videlu da ne pokaraju dela njegovih.« (Jovan 3,20) Što je blistavije nebesko videlo koje odražava karakter Božjih vernih slugu, to se jasnije otkrivaju gresi bezbožnih i odlučniji postaju njihovi napori da unište one koji narušavaju njihov mir.

Ubistvo Avelja bilo je prvi primer neprijateljstva koje će, prema božanskoj najavi, vladati između zmije i ženinog potomstva – između sotone i njegovih podanika i Hrista i Njegovih sledbenika. Uz pomoć čovekovog greha sotona je zadobio vlast nad ljudskim rodom, ali će Hristos osposobiti ljude da zbace njegov jaram. Kad god, verom u Božje Jagnje, duša pokuša da prestane da služi grehu, raspaljuje se sotonin gnev. Aveljev posvećeni život svedočio je protiv sotonine optužbe da čovek ne može da drži Božji zakon. Kada je video da ne može da upravlja Aveljevim životom, Kajin se, pokrenut duhom nečastivog, toliko razbesneo da je uništio njegov život. I gde god se pojavi neko ko će ustati da brani pravednost Božjeg zakona, isti duh će se pokazati i protiv njega. To je onaj isti duh koji je podizao lomače i potpaljivao plamen na kome su goreli Hristovi učenici. Ali, surovost kojoj su izloženi Isusovi sledbenici samo je izraz nemoći sotone i njegovih četa u naporu da ih potčini svojoj vlasti. To je izliv besa pobeđenog neprijatelja. Svaki mučenik za Hrista umro je kao pobednik. Prorok kaže: »I oni ga pobediše (staru zmiju koja se zove đavo i sotona) krvlju Jagnjetovom i rečju svedočanstva svojega; i ne mariše za život svoj do same smrti.« (Otkrivenje 12,11.9)

Kajin ubica uskoro je bio pozvan da odgovara za svoj zločin. »Tada reče Gospod Kajinu: gde ti je brat Avelj? A on odgovori: ne znam, zar sam ja čuvar brata svojega?« Kajin je otišao tako daleko da je izgubio svest o stalnoj Božjoj prisutnosti, o Njegovoj veličini i sveznanju. Zbog toga se poslužio lažima da prikrije svoju krivicu. Gospod se ponovo obratio Kajinu: »Šta učini? Glas krvi brata tvojega viče sa zemlje k meni.« Bog je Kajinu pružio priliku da prizna svoj greh. Kajin je imao dovoljno vremena da razmisli. Bio je svestan težine dela koje je učinio i laži koju je izgovorio da bi ga prikrio; ali, i dalje se buntovno ponašao i kazna se više nije mogla odlagati. Božanski glas, koji je do tada izgovarao milostive pozive i preporuke, sada je izrekao strašne reči: »I sada, da si proklet na zemlji, koja je otvorila usta svoja da primi krv brata tvojega iz ruke tvoje. Kada zemlju uzradiš, neće ti više davati blaga svojega. Bićeš potukač i begunac na zemlji!«

Iako je Kajin zbog svog zločina zaslužio smrtnu kaznu, milostivi Stvoritelj ipak je poštedeo njegov život i pružio mu priliku da se pokaje. Međutim, Kajin je živeo samo da još više otvrdne u srcu, da podstiče pobunu protiv božanskog autoriteta i da postane rodonačelnik loze drskih, izopačenih grešnika. Ovaj otpadnik, pod sotoninim vođstvom, postao je kušač mnogima; svojim primerom i uticajem delovao je snažno, kvareći sve oko sebe, sve dok cela Zemlja nije postala tako izopačena i puna nasilja da je morala biti uništena.

Poštedevši život prvom ubici, Bog je celom svemiru održao predavanje o suštini velike borbe. Mračna istorija Kajina i njegovih potomaka postala je slika onoga što bi se dogodilo kada bi grešniku bilo dozvoljeno da večno živi, da nastavi svoju pobunu protiv Boga. Božje strpljenje podstaklo je grešnike da budu još drskiji i prkosniji u svom bezakonju. Petnaest stoleća posle izricanja presude Kajinu, svemir je gledao plodove njegovog uticaja i primera u zločinima i zagađenju, kojima je Zemlja bila preplavljena. Postalo je jasno da je smrtna presuda grešnom ljudskom rodu zbog kršenja Božjeg zakona, bila istovremeno i pravedna i milostiva. Što je čovek duže živeo u grehu, postajao je sve pokvareniji. Božanska presuda koja je skratila trajanje neobuzdanog bezakonja i oslobodila svet uticaja onih koji su otvrdnuli u pobuni, predstavljala je pre blagoslov nego prokletstvo.

Sotona je stalno na poslu, on ulaže krajnju snagu i nastupa pod hiljadu maski, da bi pogrešno predstavio Božji karakter i Njegovu vladavinu. Služeći se široko zamišljenim i sređenim planovima i čudesnom silom, on se trudi da stanovnike ovoga sveta podredi svojim prevarama. I Bog, svevideći i sveznajući, koji od početka predviđa kraj, načinio je sveobuhvatne i dalekosežne planove za borbu protiv zla. On namerava, ne samo da savlada pobunu, već i da celom svemiru pokaže njenu prirodu. Božji plan se ostvarivao, prikazujući istovremeno i Njegovu pravednost i Njegovo milosrđe, savršeno potvrđujući Njegovu mudrost i Njegovu pravednost u postupanju prema zlu.

Sveti stanovnici drugih svetova s velikim zanimanjem posmatrali su događaje na Zemlji. Stanje sveta pre Potopa pokazivalo im je kakve bi bile posledice vlasti koju je sotona pokušavao da uspostavi na Nebu, kada je odbacio Hristov autoritet i Božji zakon. Oholi grešnici pretpotopnog doba predstavljali su podanike kojima sotona gospodari. Sve misli čovekovog srca postale su svagda samo zle (1. Mojsijeva 6,5). Svako osećanje, svaka pobuda i svaka čovekova zamisao, bili su u ratu s božanskim načelima neporočnosti, mira i ljubavi. Bio je to primer užasne pokvarenosti koja bi zavladala kao posledica sotoninog nastojanja da Božja stvorenja oslobodi ograda Božjeg svetog zakona.

Činjenicama koje će se otkrivati u toku velike borbe, Bog će pokazivati načela po kojima se upravlja u svojoj vladavini, i koja je sotona, zajedno sa svima onima koje je prevario, lažno predstavljao. Njegovu pravednost konačno će priznati celi svet, iako će ovo priznanje doći suviše kasno da bi spasilo buntovnike. Bog uživa ljubav i odobravanje celog svemira, dok se Njegov veliki plan, korak po korak, približava konačnom ostvarenju. On će tu ljubav i odobravanje uživati i prilikom konačnog uništenja pobune. Svi će videti da su oni koji su odbacili božanske propise stali na sotoninu stranu; da su zaratili protiv Hrista. Kada bude bilo suđeno knezu ovoga sveta i kada svi koji su se ujedinili s njim budu podelili njegovu sudbinu, stanovnici celog svemira, kao svedoci na sudu, objaviće: »Pravedni su i istiniti putevi tvoji, care svetih!« (Otkrivenje 15,3).

Ellen G. White “Stvaranje, Patrijarsi i Proroci”

Posted in Duhovnost Tagged with: , , , , , ,
2 comments on “Kušanje Kajina i Avelja
  1. Branko Zivkovic says:

    Bogu prepustam sto cinim po njegovoj volji.
    Bog me prepusta onom sto cinim po svojoj volji.
    na ovoj svakodnevnoj sudbinskoj ostrici brusimo
    svoj karakter ili za vječnost ili za ovaj život.

  2. Vlada says:

    Postovani,
    lepo ste opisali Kusanje Kaina i Avelja,
    ALI,
    1 STIH se napisali,ali ne u glavnini.
    Pisete da je Kain imao razlicit KARAKTER od Avelja.Da vidimo sta znaci KARAKTER:Narav,Sustina,Obelezje,Odlika,Osobina,Doslednost,PRIRODA;
    Pisete da je Kain gajio buntovnicko osecanje i gundjao protiv Boga.
    Kao sto vidimo sta znaci KARAKTER(koji covek dobija samim rodjenjem),takodje cemo videti koji to stihovu u Pismu govore u prilog Kainovog karaktera:
    I Mojsijeva 3,1:”A Zmija bese Mudra;
    6:”Tada je zena VIDELA da je Plpd sa drveta ZIVOTA DOBAR za Jelo;
    14:”Na stomaku ces se VUCI;
    15:”Stavicu neprijateljstvo izmedju tvog SEMENA, i njenog SEMENA;
    I Jovanova 3,12-ovde treba da stoji i Sledece:”Ne budimo kao Kain koji je POTICAO od ZLOGA;
    Zamolio bi Vas da procitate,razmislite i odgovorite zasto je to bas ovako napisano i kakvu nam PORUKU Bog Salje kao ljudskoj vrsti?
    Svako Dobro.

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*