Da li je Subota promenjena sa sedmog dana u prvi dan sedmice? Zapravo, i jeste i nije. Hajde da razmotrimo najpre zašto nije.
Bog, “u kojega nema promijenjivanja ni mijenjanja vidjela i mraka“ (Jakov 1:17), se ne menja (Malahija 3:6). Izraelci su primili dva zakona od Mojsija: Zakon Mojsijev sa uredbama i ceremonijama; i Zakon Božiji, predstavljen kroz Deset Zapovesti, koje predstavljaju odraz Božijeg karaktera. Ako je Bog nepromenljiv, i Njegov zakon je nepromenljiv. “Neću pogaziti zavjeta svojega, i što je izašlo iz usta mojih neću poreći.” (Psalam 89:34). “Doznah da što god tvori Bog ono traje dovijeka, ne može mu se ništa dodati niti se od toga može što oduzeti;“ (Propovednik 3:14). “Djela su ruku njegovijeh istina i pravda; vjerne su sve zapovijesti njegove; Tvrde su za vavijek vijeka, osnovane na istini i pravdi.“ (Psalam 111:7,8).
Bog je Izraelcima dao svoj zakon na planini Sinaj. Usred grmljavine i bljeskova, gust oblak prekrivao je planinu uz oglašavanje truba. Dim je izlazio kao iz peći i cela planina se tresla dok su se trube oglašavale sve jače i jače. Mojsije je poveo Izrailjce van njihovog prebivališta da bi se mogli sresti sa Bogom, i svi do jednoga su drhtali. Tada je Bog progovorio (2.Mojs.19:16-19 ; 20:1). Ako je ovaj zakon trebao biti promenjen, bilo bi logično očekivati da sam Bog to objavi i da razloge za tu promenu usred te velike ceremonije. Ipak, nema nikakvih indikacija u pismu, takve jedne objave..
Kako stvari stoje sa Novim Zavetom?
U Novom Zavetu sedmi dan sedmice se naziva Sabbath (Subota); spominje se 58 puta. Prvi dan sedmice (nedelja) se spominje 8 puta. On se jednostavno naziva prvi dan sedmice i uvek je odvojen od Subote. To samo po sebi dokazuje da validnost sedmog dana ne prestaje.
Pisci jevanđelja zabeležili su da je Isus, odlazio u Sinagogu “po običaju svome” (Luka 4:16). Isus je rekao “kao što ja održah zapovijesti oca svojega“ (Jovan 15:10). Žene koje su se spremale da pomažu njegovo telo, nakon njegove smrti, odmarale su se u Subotu po zakonu (Luka 23:56). Skoro svi slučajevi zabeleženih propovedi apostola, dogodili su se u sedmi dan – Subotu. Od svih optužbi koje su Jevreji imali protiv apostola nijedna nije bila upućena za kršenje subote.
Neki uče da je nakon Hristove smrti i vaskrsenja, Stari zavet prestao da važi i da je Novi zavet zauzeo njegovo mesto. Ali Isus je sam rekao, “Ne mislite da sam ja došao da pokvarim zakon ili proroke: nijesam došao da pokvarim, nego da ispunim. Jer vam zaista kažem: dokle nebo i zemlja stoji, neće nestati ni najmanjega slovca ili jedne title iz zakona dok se sve ne izvrši.“ (Matej 5:17,18). Zakon Mojsijev, koji je nagoveštavao Hristovu žrtvu, zapravo je postao beznačajan, ali Pavle navodi da se Zakon Božiji poštuje, iako smo sada pod milošću. “Kvarimo li dakle zakon vjerom? Bože sačuvaj! nego ga još utvrđujemo.” (Rimljanima 3:31).
Kako se to desilo?
Ipak nakon više od 2000 godina, milioni Hrišćana svetkuju nedelju. Zar je subota promenjena iz sedmog u prvi dan sedmice? Hajde da pretpostavimo da jeste…
Bog je oduvek znao da će biti onih koji će tvrditi da mogu promeniti Božiji zakon. Preko Danila, On je upozorio upravo na takvog čoveka. Opisujući “snagu malog roga” (Dan. 7:8), Danilo kaže, “I govoriće riječi na Višnjega, i potiraće svece višnjega, i pomišljaće da promijeni vremena i zakone;”(Danilo 7:25). Pavle je napravio slično predviđanje: “Da se ne date lasno pokrenuti od uma, niti da se plašite, ni duhom ni riječju, ni poslanicom, kao da je od nas poslana, da je već nastao dan Hristov. Koji se protivi i podiže više svega što se zove Bog ili se poštuje, tako da će on sjesti u crkvi Božijoj kao Bog pokazujući sebe da je Bog. Jer se već radi tajna bezakonja, samo dok se ukloni onaj koji sad zadržava.“(2. Solunjanima 2:3,4,7)
Pavle je upozorio da je to bogohuljenje već prisutno, i da će doći ne spoljašnjim uticajem, već iz same crkve (2. Solunjanima 2:7, Dela 20:28-30). Nedugo nakon Pavlovog vremena, pojavilo se otpadništvo u crkvi.
Negde oko 100 godina pre Hrišćanstva, Mitraisti su uveli festival sunca, posvećen suncu za vreme Rimskog Carstva. Kasnije, kako je Hrišćanstvo raslo, crkveni lideri su želeli da prošire crkvu. U nameri da se jevanđelje što atraktivnije ponudi ne-Hrišćanima, paganski običaji su ušli u crkvene ceremonije. Običaj nedeljnog obožavanja, bio je dobrodošao kod Hrišćana, koji su čeznuli da sebe odvoje od Jevreja koje su prezirali, jer su oni odbacili Spasitelja. Prvi dan sedmice počeo je da se prihvata kao religiozni i kao civilni praznik. Do kraja drugog veka, Hrišćanstvo je počelo da smatra grešnim obavljati posao u nedelju.
Rimski imperator Konstantin, bivši obožavaoc sunca, preobraćen je u Hrišćanstvo, iako njegove naredne akcije sugerišu da je to bio više politički potez, nego istinska promena srca. Konstantin je imenovao sebe crkvenim Biskupom i doneo prvi građanski zakon u vezi svetkovanja nedelje 321. nakon Hrista. “Na prečasni dan sunca neka se sudije i narod što živi u gradovima odmara, i neka svi poslovi prestanu. U zemlji, međutim, lica koja se bave poljoprivrednim radom, mogu slobodno i zakonito nastaviti svoj posao; zbog toga što se često dešava da drugog dana nije tako pogodna situacija za uzgajanje žita ili sadnju vinove loze; da ne bi zanemarujući pogodan trenutak za takve akcije, izdašnost neba bila izgubljena.” (Schaff’s History of the Christian Church, vol. III, chap. 75.)
Treba zapaziti, da Konstantinova zapovest nije čak ni spomenula Šabat već se poziva na “prečasni dan sunca”. I kako je bio ljubazan da dozvoli ljudima da ga svetkuju na jedan tako pogodan način. Kontrast tome je Božija zapovest koja se odnosi na svetkovanje subote “i od oranja i od žetve počini“ (2.Mojs. 34:21). Za samo četiri godine kasnije, 325. nakon Hrista, Papa Silvester je zvanično proglasio nedelju “Gospodnjim Danom”, i 338. godine, Eusebije, Konstantinov biskup je napisao, “Sve odredbe, koje god da su, a imale su obavezu da se čine na Šabat (sedmi dan sedmice), mi (Konstantin, Eusebije i drugi biskupi) prebacili smo na Gospodnji Dan (prvi dan sedmice), koje na više odgovarajući način pripadaju njemu”.
Umesto skromnog života spremnog na samopožrtvovanost pa i progon, kao što su to činili apostoli, crkveni poglavari sada uzvisuju sebe umesto Boga. “i ovaj je antihristov, za kojega čuste da će doći, i sad je već na svijetu.“ (1. Jovanova 4:3)
Katehizam
Prisetite se ceremonije sa kojom je Bog učinio prepoznatljivim Njegov zakon koji sadrži blagoslov sedmog dana – Subote, preko kojeg će biti suđeno celom čovečanstvu. Uporedite to sa nenajavljenim, neprimećenim, sasvim suprotnim poduhvatom, putem koga je crkva postepeno prisvojila nedelju kao zapovest Hrišćanskog Imperatora i Rimskog biskupa. I oni sasvim slobodno priznaju da su promenili subotu u nedelju.
U “Preobražaju Katehizma Katoličke Doktrine” (Convert’s Catechism of Catholic Doctrine) se navodi:
P. Koji je dan “Šabat”?
O. Subota je “Šabat”.
P. Zašto mi svetkujemo nedelju umesto Subote?
O. Mi svetkujemo nedelju umesto Subote zato što je Katolička Crkva, na saboru u Laodikeji (336. godine nove ere) prenela svetost sa Subote na nedelju.
P. Zbog čega je Katolička Crkva promenila Subotu u nedelju?
O. Crkva je zamenila Subotu u nedelju zato što je Hristos vaskrsao u nedelju, i Sveti Duh se spustio na Apostole u nedelju.
P. Sa kojim autoritetom je Crkva zamenila Subotu za nedelju?
O. Crkva je zamenila Subotu za nedelju, puninom božanske sile koju joj je Isus Hristos podario.
Rev. Peter Geiermann, C.SS.R., (1946), p. 50.
Iz knjige “Upućeni Katolički Hrišćanin” (Catholic Christian Instructed)
P. Da li (Katolička) crkva poseduje moć da pravi promene u Božijim zapovestima?
O. Umesto sedmog dana, i drugih festivala koji se tiču starog zakona, crkva je propisala nedelju i svete dane da budu izdvojeni za službu Bogu; i mi imamo dužnost da to čuvamo kao važnu Božiju zapovest umesto starovekovnog Šabata.
Rt. Rev. Dr. Challoner, p. 211.
Iz “Skraćena Hrišćanska Doktrina” (An Abridgment of the Christian Doctrine)
P. Kako možete dokazati da crkva ima moć da određuje praznike i svete dane?
O. Samim činom promene Subote u nedelju, koji Protestanti odobravaju i na taj način oni protivreče naivno sami sebi, striktnim držanjem nedelje, a kršeći većinu drugih svečanosti zapoveđenih od iste crkve.
P. Kako dokazujete to?
O. Zbog držanja nedelje, oni potvrđuju crkvenu moć da određuje praznike i da im zapoveda pod greh; i ne poštujući ostatak (praznika) koje je ona zapovedila, oni opet zabranjuju, zapravo istu moć.
Rev. Henry Tuberville, D.D. (R.C.), (1833), page 58.
U knjizi “Doktrinalni Katehizam” (A Doctrinal Catechism)
P. Možete li na bilo koji drugi način dokazati da Crkva ima moć da uvodi praznike po naredbi?
O. Kada ne bi imala takvu moć, ona ne bi mogla učiniti to sa čime se svi moderni religionisti slažu sa njom. Ona ne bi mogla da zameni svetkovanje nedelje prvog dana sedmice, za svetkovanje Subote sedmog dana, jer je to promena za koju ne postoji autoritet u Svetom Pismu.
Rt. Rev. Dr. Challoner, p. 211. Rev. Stephen Keenan,(1851),p.174
U Katehizmu Koncila u Trentu (Catechism of the Council of Trent)
“Crkva Božija je smatrala da je dobro preneti proslavljanje i svetkovanje sa Subote u Nedelju!”
Rt. R p 402, second revised edition (English), 1937. (First published in 1566)
Augzburgško Ispovedanje Vere (Augsburg Confession of Faith)
„Oni (Rimokatolici), navode da je Subota promenjena u nedelju, Gospodnji dan, nasuprot Dekalogu, kako se čini; Nigde ne postoji nijedan primer više hvaljen od promene Subotnjeg dana. Velika je, oni kažu, to moć i autoritet crkve, s’ obzirom da je uspela da se oslobodi jedne od deset zapovesti.“
Martin Luther, Augsburg Confession of Faith, Art. 28, Par.9.
Bog je upozorio da će bogohulna sila “gledati da promeni vremena i zakone,” a Katolička Crkva otvoreno priznaje da to čini i čak se time hvali. U propovedi Koncila u Trentu 1562, Nadbiskup Reggie Caspar del Fossa, tvrdio je da Katolička Crkva, ceo svoj autoritet bazira na činjenici da je ona promenila Subotu u nedelju. Zar to ne ispunjava proročanstvo Danila i Pavla?
“Tokom vekova, milioni Hrišćana su se sakupljali da proslave Boga prvog dana sedmice. On je milostivo prihvatio to bogosluženje. On je izlio svoj blagoslov na Hrišćanski narod jer su izabrali da mu služe. Ipak, prilikom jednog istraživanja pisma, oni su prinuđeni da prepoznaju, da nedelja nije dan sastanka sa Bogom… to nije utemeljeno na Svetom Pismu već se pojavilo sasvim kao rezultat običaja”, rekao je Frank H. Yost u “Rana Hrišćanska Subota”
Frank H. Yost, Ph.D.The Early Christian Sabbath.
Ako bismo opet postavili to pitanje: Da li je Subota promenjena sa sedmog dana sedmice u prvi? Biblija je jasna: “zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga” (2. Mojs. 20.11). Ako je Bog nameravao, da neki drugi dan postane to što je bila Subota, onda bi morao da ukloni i blagoslov sa sedmog dana i prenese ga na dan koji će ga zameniti. Ali, kada Bog daruje blagoslov, to traje zauvek.“jer kad ti, Gospode, blagosloviš, biće blagosloven dovijeka.” (1. Dnevnika 17:27). “Gle, primih da blagoslovim; jer je on blagoslovio, a ja neću poreći.“ (4. Mojsijeva 23:20). Vaš rođendan je uspomena vašeg rođenja i ne može biti promenjen, iako ga vi možete i slaviti nekog drugog dana. Takođe i Subota, koja je uspomena na stvaranje (2.Mojsijeva 20:11), ne može biti promenjena, iako je neki mogu proslavljati nekog drugog dana.
Bog je naložio Mojsiju da izgradi zemaljsku svetinju, sve njene predmete i kovčeg prema slici koja mu je pokazana (2. Mojs.25:9| 40). Kovčeg je nazvan “kovčeg zavjeta” (4. Mojs.10:33| 5. Mojs.10:8| Jevrejima 9:4), i “kovčeg svjedočanstva“ (2. Mojs.25:22), zbog toga što je Mojsije u njega stavio kamene ploče na kojima je Bog zapisao Njegov zakon (2. Mojs. 25:16| 31:18). Jovan, u Otkrivenju opisuje scenu koja mu se prikazala kada “otvori se crkva Božija na nebu“ i kovčeg zaveta u nebeskom svetilištu (Otkrivenje 11:19). David je zapisao, “Dovijeka je, Gospode, riječ tvoja utvrđena na nebesima“ (Psalam 119:89). Sa sigurnošću se može zaključiti da Božiji zakon ostaje da obitava u kovčegu zaveta u nebeskom svetilištu.
Kada Bog kaže, “A sedmi je dan (Šabat) odmor Gospodu Bogu tvojemu;“ (2. Mojs. 20.10), to okončava sve kontroverze. Ne možemo menjati Božiju Reč iz svog ličnog ubeđenja. “Ako li vam nije drago služiti Gospodu, izberite sebi danas kome ćete služiti” (Isus Navin 24:15)
Izvor: subotasedmidan.org
