Poznati engleski filozof, Fransis Bekon, je kazao: „Znanje je moć!“ Naravno, slažem se sa njim, međutim, želim da pokušam da posmatram ovu izjavu iz jedne šire perspektive. Prvo, šta je znanje?
Voleo bih da vam dam jasnu definiciju, ali, danas se još uvek vode debate oko definicije znanja. Uglavnom, znanje se definiše kao skup činjenica, informacija i veština koje je stečeno kroz iskustvo ili obrazovanje, bez obzira da li je teoretsko ili praktično razumevanje dotičnog predmeta. Ono može biti implicitno (sa praktičnim veštinama ili stručnošću), ili eksplicitno(sa teoretskim razumevanjem predmeta). Da malo pobliže objasnimo.
Zemljoradnik zna kako da spremi zemlju za setvu. Zna kako i kada da poseje seme, zna šta se gde seje; kako se održava posejano; kako se ubire plod od posejanog, itd. To je implicitno znanje. Ali zemljoradnik nije u stanju da objasni biološki sastav semena, kao ni hemijske reakcije pri klijanju, rastu i sazrevanju semena i ploda. Tu sada na scenu nastupa naučnik, koji sve to može da objasni, (to je eksplicitno znjanje), ali ne zna kako da poseje, kako da održava, i kako da sakupi plod posejanog.
Znati opraviti pregoreli osigurač ili naprslu cev – poštedeće vas muka i uštedećete novac. Sve to znanje vam daje izvesnu moć. Međutim, da li poznavanje osnova mehanike, poljoprivrede, ili neke druge grane, daje moć? Kada je znanje moć?
Mnogi pojedinci i grupe, tajna društva i narodne vođe, oduvek su tragali za ISTINSKIM znanjem. Postoji li istinsko znanje koje daje istinsku moć?
Na početku Svetog pisma, drevni izveštaj nam saopštava tragediju naših praroditelja, Adama i Eve. Bili su iskušani, ni manje ni više nego, na polju znanja. „A zmija reče ženi: nećete vi umreti; nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svojemu, te i on okusi.“ 1.Mojs. 3:4-6.
Mogli bismo ovde govoriti i o apetitu i estetici kao iskušenjima, ali želja za znanjem je bilo ono što je presudilo da žena prekrši Božju zapovest. Želela je da zna više! Ko od nas ne želi? Zašto mladi ljudi, i pored upozorenja, posežu za duvanom, alkoholom, drogama, slobodnim seksom. Žele iskustvo. Žele da znaju više. Međutim, postoji li znanje koje daje istinsku moć?
U Sv. Pismu glagol „znati“ je od velike važnosti. Apostol Jovan, u svojoj prvoj poslanici, 32 puta koristi ovaj glagol. Međutim, ono što je još važnije, on iznosi činjenicu koje je znanje najvažnije. „Znamo da niko, ko je od Boga rođen, ne greši, nego od Boga rođeni čuva samoga sebe, i nečastivi ga se ne dotiče. Znamo da smo od Boga, a sav svet je u vlasti nečastivoga. Ali znamo da je Sin Božiji došao i dao nam razum da poznajemo Istinitoga; mi i jesmo u Istinitome, u Sinu njegovom Isusu Hristu. On je istiniti Bog i život večni.“ 1. Jovanova 5:18-20 (Čarnić).
Poslanica završava sa tri upečatljive izjave, potvrđujući istine koje znamo i sumirajući neke od najvažnijih tema poslanice. Tri puta Jovan napominje „znamo“! Očigledno je u pitanju veoma važno znanje. Svrha pisanja sve tri poslanice, bila je odbrana istine, razotkrivanje lažnih učitelja i uveravanje vernika u spasenje. Zašto? Zbog gnosticizma. Gnosticizam je bila jeres koja je u prva dva veka pravila velike probleme Hrišćanstvu. Glavno učenje gnosticizma je tvrdilo da je duh u potpunosti dobar dok je materija u potpunosti zla.
Iz ovog nebiblijskog dualizma sledilo je pet važnih grešaka:
- Ljudsko telo je zlo, zato što je materija.
- Spasenje je bekstvo iz tela, postignuto, ne zaslugom Isusa Hrista, nego posebnim znanjem (grčka reč za „znanje“ je gnosis, odakle dolazi gnosticizam).
- Isus je došao u prividnom telu, tj. da se božanski Isus pridružio zemaljskom Isusu, i da ga je napustio pre njegove smrti.
- Telo je zlo, i prema njemu treba postupati grubo.
- Paradoksalno zvuči, ali ovaj dualizam je vodio u razvrat.
Da li ste zapazili da su gnostici naučavali da se do spasenja ne dolazi kroz zaslugu Isusa Hrista, nego dosezanjem posebnog znanja! Jovan kaže: Da, do spasenja se dolazi znanjem, ali samo poznavanjem Gospoda Isusa Hrista, i ko ima to znanje ne greši više, rođen je od Boga. Sin Božji dao nam je razum da spoznamo Jedinog Istinitog Boga koji je život večni.
Fransis Bekon je bio u pravu – znanje je moć; moć za život večni, ali samo znanje o Isusu Hristu. Dobro je znati istoriju, filozofiju, psihologiju, astronomiju, matematiku, kvantnu fiziku, pa čak i teologiju, ali poznavati Njega je ono što grešnom čoveku daje uvid u najveću tajnu univerzuma – tajnu spasenja.
Propovednik Milenko Tanurdžić
