Ekonomska kriza utiče i na hrišćanske crkve – Anglikanska crkva nudi molitvu za spas od finansijske krize, a Vatikan poručuje da novac ometa čoveka na putu prema Bogu. “Strašna kazna stiže gramzive gospodare” – Jevanđelje po Luki.
Mnoge evropske zemlje napredovale su poštujući princip hrišćanske tržišne privrede, objasnio je verski analitičar Živica Tucić, podsetivši da je i Amerika primenjivala kalvinistički ideal odgovornosti poslovanja i hrišćanski moral privređivanja, koji je izgubio značenje u vreme sekularizacije.
Jevanđeljski princip i neumoljivost Hristova prema nepravednom bogatstvu, smatra Tucić, na Zapadu su potisnuti, a na Istoku, gde je postojala jedino državna i društvena imovina, a građani podučavani ateizmu, nikada nisu ni primenjivani.
Hristos je osuđivao srebroljublje, posebno kod onih koji su dužni da verne podučavaju u veri i, kako je zapisano u Jevanđelju po Luki, “strašna kazna stiže gramzive gospodare”, čija je dužnost da brinu, da pravedno plaćaju i budu zahvalni onima što za njih rade ispunjavajući poverene zadatke.
U tekstu koji je objavila Verska informativna agencija, podseća se i na poslovni moral u Srbiji gde novi bogataši, živeći u raskoši, zaboravljaju na bližnje i na one koji su u prošlosti, sa mnogo manje imetka, osećali odgovornost za svoj rod i veru i bili veliki zadužbinari.
Finansijske molitve preko interneta
Svet misli da ne može bez Vol strita koji diktira vrednosti svetskoj ekonomiji i sve više liči na savremeni Vavilon čije se propasti pribojavaju biznismeni i bankari koji ne čitaju Jevanđelje, već samo berzanske izveštaje, navodi Tucić.
Upozorivši da je reč o istorijskoj krizi koja podseća na apokalipsu ekominije, Tucić je naveo da je Anglikanska crkva, vlasnik mnogobrojnih nekretnina, akcija, investitor, ali i savetnik poslovnog sveta, ponudila molitvu preko interneta.
“Gospode, živimo u smutnim vremenima, širom sveta rastu cene, narastaju dugovi, propadaju banke, gase se radna mesta, naša sigurnost je ugrožena. Dragi Bože, usliši nas u našim bojaznima i počuj molitve naše, budi nam jaka tvrđava na ovome nesigurnom pesku, svetlost u tami…”
Na hiljade onih koji se pribojavaju za svoja radna mesto, otplaćivanje porodičnih kredita, za egzistenciju, mole se preko interneta.
Poruke velikodostojnika
Moskovka patrijaršija je iznela svoja viđenja o ljudskoj pohlepi i položaju onih koji zarađuju u trudu i znoju i ne učestvuju u svetskim kretanjima kapitala.
Drugi čovek ruske crkve, mitropolit Kiril podseća da se krize ponavljaju svakih 50 do 70 godina, da su one posledica “hronično obolelog savremenog ekonomskog sistema” i da ruska država mora da postupi mudro i spreči urušavanje privrede zemlje.
Komisija biskupskih konferencija Evropske unije je pozvala na uvođenje “politike reda” u ekonomiju zabrinuta za socijalnu sigurnost građana i evropski socijalni model koji može biti doveden u pitanje.
Francuska biskupska konferencija zahteva da se odnos prema novcu izmeni kritikujući brzu zaradu upozoravajući da mere bankara ne smeju pasti na teret društveno slabih.
Teolog Hans King u svetu poznat kao kritičar rimske crkve zahteva svetsku saglasnost oko određenih moralnih vrednosti, principa, merila i etike na koje treba da se obavežu države, svet banaka i biznisa.
Latinoamerička “teologija oslobođenja” sebe smatra bliskom “najmanjoj braći Hristovoj”, siromasima i ljudima kojima u životu nije pružena šansa. Zagovornici te ideje ističu da se život ne sme svoditi samo na ekonomiju i da u borbi protiv siromaštva i nepravde teologija svakako ima svoje mesto.
Smanjeni prihodi crkava
U zemljama gde postoji crkveni porez, smanjen je i prihod crkava, piše Tucić i navodi primer Nemačke gde je “Rimokatolička crkva prošle godine inkasirala 4,6 milijardi evra, a protestanti ravno četiri milijarde”.
Papa Benedikt XVI poručuje da ljudi u svojim srcima ne treba da sabiraju “prolazna dobra ovoga sveta” u koja ubraja i novac koji ometa čoveka na putu ka Bogu.
Papa je na ekonomsku krizu reagovao monaški, iako Vatikan poseduje, osim tona zlata, akcije u vrednosti od 520 miliona evra i 340 miliona u drugim papirima. Nekretnine Vatikana vrede milijardu i po evra, a pored toga se na Petrovdan, 29. juna svake godine, u svim katoličkim crkvama sveta prikuplja “Petrov novčić”.
Nakupi se na destine milona evra koje ova crkva, osim za kuriju, namenjuje razvoju i obrazovnoj delatnosti organizacije “Kor unum”, objašnjava Živica Tucić.
RTS Nov/02/2008
