Odmah nakon zemljotresa u Čileu, gde je poginulo skoro 800 ljudi, naišao sam na članak u kom se objašnjava da je zemljotres bio toliko snažan da je najverovatnije pomerio zemljinu osu, i da će dan trajati kraće za milioniti deo sekunde! Velika stvar, reći ćete, milioniti deo sekunde, pa to je skoro ništa! Da, skoro…

U istom članku čitam kako i led na polovima, koji se otapa, pomera zemljinu osu.  Kad već govorimo o ledu koji se otapa, verovatno ste čitali da se nedavno ledena ploča, veličine države Luksemburg, odlomila na Antarktiku i da postoji opasnost da se promeni putanja okeanske struje oko celog globusa. Posledice – drastične promene u klimi i ekosistemu uopšte.

Sa druge strane, vode okeana sve više gube kiseonik, i to je, kažu naučnici, još jedan znak osnovnih promena povezanih sa globalnim klimatskim promenama. Oni upozoravaju da je podvodni ekosistem okeana veoma složen ali i veoma osetljiv, naročito lanac ishrane. Na nekim tačkama pacifičke severozapadne obale Sjedinjenih Američkih Država (Washington i Oregon), došlo je do skoro potpunog nedostatka kiseonika što je prouzrokovalo smrt kolonija kraba, čiji leševi leže na dnu okeana, kao i smrt morskih zvezda, morskih anemona, i porast štetnih bakterija, koje bujaju u takvim uslovima.

Naravno, nije jedino pogođena zapadna obala SAD-a, tu su i druge obale Pacifika, Atlantika i Indijskog okeana.Nivo kiseonika drastično se smanjuje sa povećanjem temperature mora, to opet uzrokuje otapanje leda (već smo spomenuli), podizanje nivoa mora, promenu vodenih struja, pojačavanje klimatskog fenomena zvanog El Ninjo, kretanje toplih i hladnih vazdušnih struja koje stvaraju uragane, enormne količine kiše ili pak suše, itd.

U jednom članku postavljeno je pitanje, da li se zemljina kora trese danas više nego u prošlosti? Naučnici su odgovorili da to nije slučaj, nego mi danas imamo preciznije instrumente koji beleže svaki, pa i najmanji potres, i drugo, mi ljudi brzo zaboravljamo, pa smo zaboravili mnoge zemljotrese iz prošlosti!

Ne želim da budem ironičan, ali ovakav odgovor od strane naučnika, stvarno nema smisla. Ljudi ipak dugo pamte, barem katastrofe koje se dogode. Pamte se i erupcije vulkana, i zemljotresi, i ogromni talasi, kao i veliki požari i poplave. Niko ne može tek tako da zaboravi potrese koji su iza sebe ostavili na desetine, pa i stotine hiljada mrtvih. Ljudska istorija pamti katastrofalne zemljotrese koji su se dogodili u poslednjih 1.200 godina, kao i žrtve tih zemljotresa http://earthquake.usgs.gov/earthquakes/world/historical.php .

Činjenica je da su zemljotresi danas mnogo učestaliji nego što je to bilo pre 100 ili 200 godina. Pored zemljotresa, naveli smo i druge promene na našoj planeti koje su veoma ozbiljne po opstanak celokupnog lanca života. Nešto se događa! Nešto značajno se događa! Ne verujem u 2012-u i proročanstvo Maja, ali verujem Biblijskim proročanstvima koja su se do sada ispunjavala neverovatnom tačnošću, sve do jednoga, a ima ih na desetine (posebno ona koja se odnose na poslednje dane naše planete).

Biblija je navela da će se zemlja tresti po svetu i da će biti gladi i pomora (Matej 24:7), da će biti „nevolja velika kakva nije bila od postanja sveta, i da se dani oni ne skrate, niko ne bi ostao…“(Matej 24:21.22). Biblija spominje da će se i ’sile nebeske pokrenuti’ (Matej 24:29). Znaci u svetu prirode su samo jedan deo znakova pred drugi Hristov dolazak, ili, kako je među narodom to poznatije, „kraj sveta“. I zato ne mogu da prihvatim odgovor naučnika da se zemlja ne trese učestalije nego pre, nego je to samo zbog naših preciznih instrumenata.

Ako posmatramo budućnost kroz današnje događaje u svetu, shvatićemo da nam ona ne donosi ništa dobro i ohrabrujuće. Slika je prilično crna. Da, ja verujem u jednu opštu kataklizmu pred kraj sveta, ali verujem da će ljudska rasa preživeti.  Ne zahvaljujući sebi, nego Nekom drugom.

Pozivam vas da posmatramo budućnost kroz stranice Svetog pisma, Biblije. Ova knjiga spominje nevolje i nesreće u svetu, ali isto tako dodaje da to nije kraj ako smo u vezi sa Hristom, već danas. Hristos je taj koji nam obezbeđuje opstanak ili spasenje.  Čovek koji će živ izaći iz te opšte katastrofe, je promenjen, karakterno.  On je već danas promenjen verom u Isusa Hrista kao Spasitelja. Takav čovek se već danas trudi da ispuni ideal koji je Hristos ostavio u Sv. Pismu.

I zato danas zastanite za trenutak, sedite za tren, i pogledajte sebi u lice. Da li znaš šta će ti se sutra dogoditi? Ne znaš! Ni ja ne znam šta će se meni dogoditi! Razmisli o svom životu, samo za tren, i pogledaj da li je tvoj život ispunjen nečim kvalitetnim? Šta je to na šta se možeš osloniti i kazati: „Da, moj život je kvalitetan, ima smisla, i to mi daje mir!“ Iz mog skromnog iskustva, znam da novac, karijera, znanje, pa čak ni porodica, ne mogu da pruže potpuni mir i sigurnost. Jedino je Bog u stanju da ti da mir i sigurnost, kroz ispravan odnos sa Njim. Na osnovu svega oko nas vidimo da je kraj blizu. I zato ne gubi vreme. Okreni se ka Bogu, i potraži ga svim srcem. Pokušaj da razviješ odnos sa Njim. A On te neće odbiti! Možda je već pokušao da stupi u kontakt sa tobom, ali si ga odbijao… Oslušni, možda ti progovara baš sada…  Kroz događaje u svetu, kroz nešto divno ili tužno što ti se danas dogodilo, kroz nešto ili kroz nekog. I dok svet ide nepovratno ka svom kraju, onaj koji je sa Hristom, zna da posle toga dolazi Nova Zemlja i Novo Nebo.

„I videh nebo novo i zemlju novu; jer prvo nebo i prva zemlja prođoše… I Bog će otrti svaku suzu od očiju njihovih, i smrti neće biti više, ni plača, ni vike, ni bolesti neće biti više; jer prvo prođe… Evo sve novo tvorim… Koji pobedi, dobiće sve, i biću mu Bog, i on će biti moj sin.“ Otkrivenje 21:1.4.5.7.

Arheolog Eilat Mazar, profesorka na Jevrejskom univerzitetu, izjavila je da pronađeni delovi grnčarije ukazuju da su zidine nastale još u desetom veku pre nove ere.

Ukoliko se njena procena pokaže tačnom, ovo nalazište će pružiti dokaze da je u Jerusalimu postojala jaka centralna vlast budući da su za izgradnju gradskih zidina potrebni veliki resursi i organizacija. Ovo otkriće bi odgovaralo biblijskom računanju po kojem su carevi David i Solomun vladali tim područjem u desetom veku pre nove ere. To bi potvrdilo tezu grupe arheologa, kojima pripada i sama Mazar, da “biblijski carevi” nisu samo mitski likovi već da su zaista postojali.

Polazeći od starosti i mesta na kome se utvrđenje nalazi, Mazar veruje da je podignut u doba cara Solomuna. “Ovo je najznačajnije zdanje iz vremena prvog hrama u Izraelu. To znači da je u to doba, tj. u desetom veku, u Jerusalimu postojala vlast sposobna da sagradi impresivno i masivno utvrđenje”, istakla je ona, preneli su svetski mediji.

Monumentalno utvrđenje sa zidom dugim 70 metara pruža se nedaleko od starog jezgra Jerusalima gde se nalazi i jevrejski Sveti hram.

Izvor: Associated Press

Na glavnoj železničkoj stanici u Varšavi biće postavljena Sveta mašina koja liči na bankomat, funkcioniše poput bankomata, ali ne daje novac.

Vernici će pred mašinom moći da se ispovede počev od 4. marta. Automat će im potom odštampati dokaz na kojem će pisati da su na tom mestu rasteretili svoju dušu. Sveta mašina u programiranom meniju nudi i mogućnost da se, u pravoj crkvi, naruči misa.

Varšavljanka Kamila Šejnoh je idejni tvorac projekta za koji su je inspirisale virtuelne ispovedaonice na internetu. – Projekat je odgovor na potrebe ljudi u trenutku kada je crkva zaključana -kazala je gospođa Šejnoh.

Ispovedaonica-automat programirana je da “govori” četiri jezika – pored poljskog, još i engleski, nemački i francuski.

Budući da je “Sveta mašina” postavljena u samom centru Varšave, pred njom će moći da se ispovede i turisti, sa kojima poljski sveštenik u klasičnoj crkvi ne može da se sporazume zbog jezičke barijere.

Izvor: Glas javnost/Agencija Beta

„Ranija istraživanja su pokazala da stres loše utiče na imuni sistem i da se ljudi pod stresom teže bore s bolestima”, izjavio je nemački psiholog Heiko Šulc, navodeći da je cilj nove studije bio da se ustanovi da li pozitivni stav u životu može da smanji opasnost od bolesti.

Istraživači sa Univerziteta Hamburg-Ependorf u Nemačkoj i Rohempton u Engleskoj, pratili su 80 studenata podeljenih u dve grupe, pesimiste i optimiste, nekoliko dana posle ispitnog roka.

Ustanovili su da su optimisti bili ne samo pod manjim stresom od pesimista već da su pokazivali i daleko manji broj simptoma prehlade (začepljen nos, kašalj, upala grla…).

„Dok se optimisti koncetrišu na ispite, pesimisti teško izlaze na kraj s učenjem, više se forsiraju, izlažu većem stresu, pa su samim tim podložniji raznim viralnim oboljenjima”, objasnio je profesor Klaus Vegele sa Univerziteta Rohempton.

Izvor: Tanjug

„Srce veselo pomaže kao lek, a duh žalostan suši kosti“ (Priče Solomunove 17:22)

Posebno mi na um pada jedno mjesto iz Knjige proroka Isaije (60:11): „I tvoja će vrata biti svagda otvorena, neće se zatvoriti ni danju ni noću, da ti se dovede sila naroda, i carevi njihovi da se dovedu.“ To je biblijska riječ. Bog je tako rekao i on će ispuniti što je obećao.

Misija se zasniva na vjeri

Misiju možemo zasnivati na nekoj misijskoj organizaciji. Međutim, moramo otpočeti od gore. Vjerujemo da Bog obećava da će njegov narod moći da zbrine ostale narode, da će biti otvoren za njih. Ovakva otvorenost će imati svojih posljedica. Ona će se ogledati i na samom životu Božijeg naroda, jer će udahnuti nove podstreke za život samom tom narodu. On će imati ne samo otvorena vrata nego i posebnu silu.

Ne treba gledati iz onog ugla iz kog ljudi gledaju, nego gledati okom Božijim, onako kako Bog to vidi. On vidi narode koji još ne znaju za Hrista, čija su srca još uvek zatvorena. On vidi i nas i naša nekad zatvorena vrata. Vidi on i našu bojažljivost, nesposobnost da se pokrenemo i otvorimo prema velikim blaženstvima. To nam Gospod pruža. Na taj način naša vjera treba da jača. Molimo se kao i apostoli: “Dodaj nam vjere”. Gospode, dodaj nam vjere u misiju, jer vjerujemo da si ti Bog i da ti sve možeš.

Misija je stvar ljubavi

Sin Božiji je došao na zemlju iz ljubavi prema ljudima. Tako On i nas pokreće prema onima koje nismo znali, nismo voljeli. Odlazimo onima koje nismo vidjeli. Namjera nam je da činimo dobra onima koji to nama ne čine. Radujemo se onima koji se danas zatvaraju pred nama, ali mi treba da im svakako donesemo novi život.

Ako je neko nekad davno podigao česmu i napajao ljude koji su tuda prolazili, on je na taj način doprinosio životu zih ljudi. Nekad je između hotela “Moskva” i hotela “Balkan” u Beogradu bio jedan rezervoar odakle se voda razvodila prema starim dijelovima grada (starom Gradu i Savamali). Takvo razvođenje se turski zvalo “Terazije” i to je i danas naziv za središnji dio Beograda. I Terazijska česma je bila podignuta s namjerom da se žedni napoje i da se nečiji život održi. Neko je svojim radom želio da unese život među one koji dolaze.

U duhovnom životu trajni rad i vrijednosti su nadahnuti posebnom ljubavlju. Postoji želja da se život produži i obogati. Misija čini život drugačijim, ona ga čini vječnim. To je bila svrha Hristovog života. On ne kaže: “Ja sam došao da činim čuda” – iako je velika i neponovljiva čuda činio. On ne kaže: “Došao sam da vam kažem najljepše riječi” – iako je rekao riječi pred kojima svaka književnost ostaje zadivljena. Šta je On rekao? “…Ja dođoh da imaju život i izobilje” (Jovan 10:10).

Misija je djelo Svetoga Duha

Čije je djelo misija? Obično govorimo o velikim misionarima. Međutim, misija je djelo Svetog Duha. On djeluje u zajednici. On daje vjernima nadahnuće da krenu i svjedoče. U Djelima apostolskim čitamo kako Duh Sveti traži od zajednice vjernih da pojedince izdvoji za službu ne bi li se osvojile nove duše i nova prostranstva za Hrista.

Misija je veliko djelo. Moramo se dobro zamisliti nad njim. Kako učestvujemo u misiji? Da li učestvujemo kao zajednica? Da li učestvujemo kao pojedinci? Da li učestvujemo od sveg srca?

Upućeni smo na druge ljude. Treba da ih volimo. Treba da osjetimo iste patnje u kojima se oni nalaze. Njihove rane treba nas da zabole, njihova bijeda nas da osiromaši, njihovo nepoznavanje Hrista da nas podstakne i osvijesti: ljudima je potrebna vijest o Hristu, o Spasitelju koji ih ljubi i sebe žrtvuje za njih.

Mnogo je onih koji će nastaniti pakao. Ulaze u nj odbijajući spasenje. Možemo li za njih reći: “Bože, sve sam učinio za njih!?” Nismo učinili sve. Svako od nas se tu mora zaustaviti. Pomisli: “Šta to još možemo učiniti?” Možda neka mala stvar. Možda neko maleno praštanje. Možda podizanje neke male zavjese koja stoji kao smetnja između mene i mog bližnjeg.

Duh Sveti nas usmjerava na ispitivanje sopstvene savjesti. Na nama je posao, veliki zajednički posao na ostvarenju i delovanju Carstva Božijeg.
Božija milost nas svakog trenutka približava vječnosti. Sve što se događa dešava se njemu na slavu. Hrišćani ulaze u slavan život kad ga umnožavaju.

Neka nikom ne uzmanjka slava Božija. Hristos je došao u slavi. Hristos je otišao u slavi. Hristos će ponovo doći u slavi. Blago onima koji u toj slavi žive već danas.

Amin

„Iznećemo zahtev da krsta i raspeća ne bude ni u parlamentima, ni u školama, ni u drugim javnim institucijama. Iako se desnica ruga da bi mi najradije ukinuli i raskrsnice, nismo protiv krsta kao takvog. Ali njegovo mesto nije u javnom prostoru”, kazala je danas Senišin poljskoj televiziji TVP.info.

Zahtevom da se krst i raspeće kao simboli samo jedne vere, hrišćanstva, proteraju iz javnog prostora u crkve i privatnu sferu ti evroposlanici reaguju na prošlogodišnju presudu Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu da se iz škola u Italiji uklone raspeća.

Desnica u Evropskom parlamentu, takođe uz aktivno učešće poljskih evroposlanika pokušala je da se posebnom rezolucijom usprotivi toj presudi, ali evropski socijalisti su uspeli da odlože glasanje o toj rezoluciji dok se ne utvrdi da li EP uopšte može da zauzima stav u takvim pitanjima.

„EP treba da se izjašnjava o tim pitanjima jer se ona tiču velikog broja ljudi. To je njegova uloga. Predlog neformalne grupe za svetovnost nema šanse. Ta grupa nije zvanično telo EP i ne može sama da podnosi predlog niti da odlučuje da se stave na dnevni red”, kazao je evroposlanik konzervativne poljske partije Pravo i Pravda Konrad Šimanjski.

I u Poljskoj je jesenas odluka Evropskog suda izazvala burnu raspravu i emocije u javnosti, a Sejm poljskog parlamenta uprkos protivljenju opozicione levice usvojio je rezoluciju u kojoj traži od EP da ustane u odbranu prava krsta i raspeća da ostanu javnim institucijama.

Pobornici krsta i raspeća u poljskim školama, gde nije ni obavezan jer o tome odlučuje uprava škole i roditelji, kao i u ustanovama, podsećaju da za većinu Poljaka krst i raspeće nisu samo verski simboli, već i simbol slobode govora i ljudskih prava, pošto su ih nekoliko decenija silom zabranjivali komunisti.

Protivnici krsta u inače religioznoj Poljskoj gde se čak 98 odsto ljudi izjašnjavaju kao vernici, mahom katoličke vere, insistiraju da se presuda Evropskog suda posredno odnosi i na Poljsku.

Raspeće i krst u školama i javnim institucijama ima većinsku podršku i u susednoj Slovačkoj, te će rezolucija Joane Senišin naići i na otpor slovačkih poslanika. Prema novom istraživanju agencije Fokus, svega 10 odsto Slovaka pozdravilo bi zakon koji bi zabranio raspeće u javnim institucijama, a za 25 odsto njih takva eventualna zabrana ne bi predstavljala problem, objavili su danas rezultate ankete slovački mediji.

Čak dve trećine Slovaka su ipak odlučno protiv zabrane krsta i raspeća, kojih inače u slovačkim školama i javnim institucijama ni nema, pošto u njima na zidu visi portret predsednika države.

Izvor: Novinska agencija Beta

Priprema: Pavle Slankamenac

To nije jedina stvar koja ga izdvaja od njegovih rivala. On ima urođene prednosti koje većina njegovih rivala ne poseduje. Na primer, on je visok 6,4 stopa, a razmak njegovih ruku je 6,7 stopa. Veličina njegovih stopala je broj 14, malo više od uobičajenog čoveka – i mogu se pomerati više od 15 stepeni, više nego što drugi ljudi mogu. Dodajte ta peraja duplom paru kolena i razumećete zašto je poznat kao “ljudski delfin.”

Ali to nije sve. Ova mašina za plivanje potroši više od 12,000 kalorija dnevno. Njegov doručak, ručak, i večera su bile vrednje pažnje da su bile televizijski praćene za vreme letnjih olimpijskih igara u Pekingu 2008 godine. Njegov uobičajeni doručak sastojao se od tri pržena jajeta, sa sirom, salatom, paradajzom, prženim lukom i majonezom; plus tost, omlet, 3 palačinke, i dve šolje kafe. I to je samo doručak.

Verovatno ste do sada shvatili o kom super-sportisti se ovde radi. Njegovo ime je Majkl Felps (Michael Phelps), i smatra se da je on jedan od najvećih sportista svih vremena koji je bio na Olimpijskim igrama. I zaista svi se slažu da je Felps jedan od najboljih plivača svih vremena, i da je to uspeo da ostvari kombinacijom prirodnih darova i sa 110% procenata posvećenosti da bude najbolji.

Felps nije jedini koji se posvetio i uložio sav trud da bude najbolji. Najbolji izvođači u svim oblastima idu uvek ekstra milju da bi ostvarili najbolje rezultate. Jedan od glavnih odgovornih urednika, Fortune Magazine, Geoffrey Colvin je izjavio, ”čak je i najuspešnijim ljudima potrebno 10 godina napornog rada pre nego što postanu veoma uspešni, to vreme je istorijski veoma učestalo i zato ga istraživači zovu pravilo od 10 godina.” Vinston Čerčil, jedan od najvećih govornika 20 veka, vežbao je svoje govore neprekidno.  Vladimir Horovic (jedan od najvećih pijanista svih vremena) jednom je izjavio: “Ako ne vežbam samo jedan dan, ja ću znati. Ako ne vežbam dva dana, moja žena će znati. Ako ne vežbam samo tri dana onda će čitav svet znati.”

Ako sportske zvezde, političari, muzičari, poslovni ljudi, i svi drugi osećaju potrebu da posvete sebe da bi bili najbolji u tome što rade, koliko mi, koji izjavljujemo da smo hrišćani, posvećujemo vremena da bismo sledili Isusa Hrista?  Od čega se sastoji naš dnevni trening?  Koliko smo ozbiljni u nameri da budemo najbolji sledbenici Boga koji je koračao ovom planetom?

Verovali ili ne, Bog želi da uspemo sledeći Njega.  Razmotrite poruku koju je Bog dao Mojsiju koju je trebalo da podeli sa Izrailjcima dok su se pripremali da uđu u Obećanu Zemlju.“Čuj Izrailju: Gospod je Bog naš jedini Gospod.Zato ljubi Gospoda Boga svojega is svega srca svojega i iz sve duše svoje i iz sve snage svoje. I neka ove reči koje ti ja zapovedam danas budu u srcu tvom. I često ih napominji sinovima svojim, I govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kada ustaješ. I često ih napominji sinovima svojim, i govori o njima kad sediš u kući svojoj i kad ideš putem, kad ležeš i kad ustaješ. Veži ih sebi na ruku za znak, i neka ti budu kao počeonik među očima. I napisi ih na dovratnicima kuće svoje i na vratima svojim.”

To je to, dragi moji. Upravo ste pročitali najvažniju zapovest u celoj Bibliji. Kako to znamo? Zato što je to Isus rekao.  Jednog dana, jedan Farisej upitao je Isusa koja je najveća zapovest od svih. I Isus mu reče: Ljubi Gospoda Boga svojega svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svom misli svojom. A ovo je prva i najveća zapovest.

Šta znači voleti Boga sasvim?  Sa svim svojim obavezama, prijateljima i porodicom, našim poslovima koje bi trebalo da završimo, vremenu koje posvećujemo društvenom životu, da li Bog zaista želi da mi ostavimo sve to i da odemo da Ga obožavamo na nekoj planini? Ne! To se neće dogoditi, zar ne?

Ono što Bog stvarno želi je ono što je Mosije rekao da Bog želi. Mojsije je govorio o najvećoj zapovesti, on je govorio roditeljima, govoreći im da uče njihovu decu kako da vole Boga, a poruka je ista i za tinejdžere kao i za mlade ljude. Ako bi Mojsije govorio nama danas, on bi možda rekao: “Najveća zapovest koju mi je Bog rekao da vam kažem je ova; ‘On je vaš jedini Bog, I trebalo bi da Ga volite potpuno, počevši od danas. To znači da bi trebalo da uzmete vremena da ga upoznate. To je mnogo lakše danas, jer imate Njegovu reč, Sveto Pismo. Čitajte ga svakoga dana. Razmišljajte o stihovima i poglavljima i pitajte Ga da vam pokaže kako da ih primenite u svom sopstvenom životu. Nemojte nikada uskratiti svoje vreme u druženju sa Bogom.

Kad Bog želi da ga volimo svim svojim srcem, dušom, umom, snagom, to znači da bi trebalo da ga povedemo sa nama gde god idemo. Ako Bog ne bi išao na određena mesta, ili slušao određenu muziku, ili gledao određeni TV program, onda ne bi ni vi trebalo. Umesto toga uključite se u aktivnosti koje će biti na korist drugim ljudima, koje će učiniti sve boljim mestom – aktivnosti koje će otkriti ko je i kakav je Bog.

Možda nećete osvojiti zlatne medalje kao što je Majkl Felps, svirati klavir kao Vladimir Horovic, govoriti kao Vinston Čerčil, igrati golf kao Tajger Vuds, ili igrati fudbal kao Dejvid Bekam. Ono što ćete dobiti nije propadljivo. Bog će ti dati mesto i ispunjenje tvog života. On će napisati tvoje ime u knjizi života. I onda će te jednog dana, uskoro, kada bude došao, uzeti da živiš sa njim za svu večnost.

Zar to nije bolje nego zlatna medalja?
Dajte Bogu 110% u 2010 godini!

Dwain Esmond – Insight Magazine

Priprema i obrada: Pavle Slankamenac

Patrijarh SPC Irinej najavio je da bi Srpska pravoslavna crkva pozdravila dolazak pape u Srbiju na proslavu godišnjice Milanskog edikta 2013. godine. Prema najavama, Srbija u Nišu, rodnom gradu rimskog cara Konstantina, planira da organizuje obeležavanje proslave ovog značajnog datuma kada je hrišćanstvo priznato kao religija.

Novoizabrani patrijarh kaže da bi dolazak pape na proslavu ovog događaja i njegov susret s predstavnicima pravoslavnih crkava dao počasno mesto Srbiji i njenoj ulozi u obeležavanju 1.700 godina od donošenja Milanskog edikta.

Prvi susret posle 10 vekova

„Ne znam da li će poglavar Rimokatoličke crkve 2013. posetiti Srbiju, ali postoji želja pape da do susreta dođe baš u Nišu. To je pre svega njihova stvar (Katoličke crkve), ali mi smo imali prilike da čujemo da je želja pape da se susretne s predstavnicima pravoslavnih crkava ovde, što bi dalo počasno mesto ulozi Srbije u takvom događaju. Čak postoji želja, mada to nije zvanično saopšteno, da do susreta dođe baš ovde u Nišu gde je rođen car Konstantin. To bi bio i prvi susret posle 1054. kada je došlo do raskola između istočne i zapadne crkve“ – rekao je Irinej.

Iako se SPC ranije protivila dolasku pape u Srbiju, novi patrijarh kaže da bi ovog puta „pozdravili posetu pape Srbiji”. „Ovo bi bio dolazak pape sa posebnim razlogom i SPC bi ga pozdravila. To bi bila prilika, ne samo za ekumenski susret, nego i za dijalog. To bi možda bila i prilika da se postavi pitanje ponovnog ujedinjenja i počne razgovor o tome. To jeste jedan dug put i proces, jer je toliko vekova prošlo od deobe i podeljenosti, ali bez prvog koraka nema ni onog poslednjeg“ – rekao je patrijarh SPC Irinej.

Predlog o dolasku pape Benedikta XVI u Srbiju na godišnjicu obeležavanja Milanskog edikta 2013. godine izneo je predsednik Srbije Boris Tadić prilikom posete Vatikanu 14. novembra prošle godine. Predsednik Tadić je posle sastanka sa poglavarom Rimokatoličke crkve izjavio da je „susret sa papom veoma važan i zbog ekumenskog dijaloga medu crkvama”. On je tada rekao da poziv papi da poseti Srbiju i dalje ostaje otvoren i da se sa njim saglasio da bi vreme obeležavanja Milanskog edikta, 2013. godine, bilo idealno za tu posetu.

Šta je Milanski edikt

Milanski edikt je zakon koji je doneo car Konstantin Veliki kojim je proglašena verska ravnopravnost i prestanak gonjenja hrišćana. Zakon je proglašen je u Mediolanu (današnji Milano) 313. godine. Time hrišćanstvo nije postalo državna religija, već je hrišćanima dozvoljeno da bez posledica javno ispovedaju svoju veru. Milanski edikt nije samo zabranio progon hrišćana, već je naredio i da im se vrati sva oduzeta imovina.

SPC i Srbija planiraju zajedno da organizuju obeležavanje godišnjice Milanskog edikta, a na čelu ovog odbora biće novi patrijarh. Plan je da se u Nišu organizuje centralna proslava za Srbiju, ali nije isključeno da ona bude centralna i za ostale crkve i države, praktično za Evropu.

„Dobro nedošao”

Dok je na čelu SPC bio patrijarh Pavle, nekoliko puta se postavljalo pitanje dolaska pape u Srbiju, ali on nikada nije uputio takav poziv. Prilikom papine posete BiH 22. juna 2003. umalo nije došlo do susreta patrijarha Pavla i pape Jovana Pavla II u Banjaluci. Međutim, patrijarh je odustao od sastanka jer je centralna proslava dolaska pape u BiH organizovana u samostanu Petrićevac, odakle su ustaše 1942. krenule u pokolj nad Srbima u selima Drakulić, Motike i Šargović. Vladika Lavrentije je posle izjavio da je tada propuštena šansa za istorijski susret: „Patrijarh tamo već, zbog tih dubokih rana, nije mogao da ode”.

Nije bila tajna da patrijarh Pavle, koji se u Patrijaršiji sastajao sa mnogim izaslanicima Vatikana, nije bio za dolazak pape u Srbiju. U jednom razgovoru sa državnim funkcionerima čak je poručio da „država slobodno pozove papu” i da se on neće protiviti. Ali, kad su mu rekli da papa neće doći ukoliko Crkva ne da svoj pristanak, patrijarh je rekao: „Onda, dobro nedošao”.

Đorđević: Zaokret u politici srpske crkve

Sociolog Mirko Đorđević smatra da istup tadašnjeg vladike Irineja niškog, patrijarha Irineja, koji je tri dana pred izbor novog patrijarha najavio dolazak pape u Srbiju, pokazuje da Srpska pravoslavna crkva, pravi zaokret u odnosu na politiku koju je zastupao patrijarh Pavle.

„Vladika Irinej je tada najavljivao da će ko god da bude izabran za novog patrijarha morati da povlači nove poteze, da okrene crkvu prema evropskim integracijama, da sarađuje sa katolicima, protestantima. Do sada je stav SPC bio „za posetu pape Srbiji još se nisu stekli uslovi”. Jer, predsednik Tadić je tokom posete Vatikanu obnovio poziv papi da poseti Srbiju 2013. Odgovor je uvek isti, da će papa rado prihvatiti poziv, ali ne bez saglasnosti SPC. Sada je jasna najava da će država i crkva blisko i sinhrono da deluju“ – priča Đorđević.

Fakti

- Na prostoru današnje Srbije, ali i Rusije, nikad u istoriji nije bilo nijedan papa
- U Raveni 2007. svi predstavnici pravoslavnih crkava priznali su papi pravo da bude „prvi među jednakima”, to su odbili samo Rusi
- Pre Borisa Tadića, predsednik SCG Svetozar Marović pozvao je 2003. papu da poseti Srbiju i Crnu Goru

Đorđević podseća i da je vladika šabački Lavrentije već izjavljivao da bi papin dolazak za Srbiju bio pozitivan, a da je Irinej bački 2004. izjavio da se nada da će ubuduće uloga predvodnika pripasti episkopu grada Rima. Ali, on dodaje da u SPC postoji struja koja se protivi bližoj saradnji sa Vatikanom, među kojima su mitroplit Amfilohije, vladike raško-prizrenski Artemije i banatski Nikanor.

Izvor: Press

Već danima vi i ja smo, slomljenih srca, pratili tragediju koja se odvija među ljudima  Haitija. Lično sam imao priliku da razgovaram sa mnogim članovima Illinois Konferencije, koji vuku korijene sa Haitija. Bol sa kojim se oni nose je neopisiv. Na primjer, jedna od naših sestara je bila samnom u kontaktu u vezi sa njenim ocem kojega nisu mogli da pronađu. Zamislite samo kolika je bila njena radost kada je saznala da je živ. Njen brat je otišao sa Haitija samo nekoliko sati prije zemljotresa. Bio je tamo u posjeti.

Upravo sam primio izvještaj od predsjednika Srednjoameričke Divizije, Izrael Alitoa, po njegovom povratku sa Haitija. Ovaj izvještaj poslan je starješini Jan Paulsenu, predsjedniku Generalne Konferencije Adventista Sedmoga Dana, i starješini Don Šnajderu, predsjedniku Sjeverno Američke divizije. Ovo što slijedi je kratak sadržaj njegovog izvještaja.

On zahvaljuje Generalnoj Konfereciji i Sjeverno Američkoj Diviziji na izlivanju podrške i  saosjećanja koje su ukazali članovima na Haitiju. Najjača konferencija u Haiti Uniji je i najjače pogođena. Slijedećeg ponedjeljka oni će pokušati da daju platu radnicima crkve na Haitiju, ali izazov je veliki zbog potpunog uništenja bankovnog sistema. Srednjoamerička divizija je odlučila da pomogne radnicima sa stipendijom dok se situacija ne normalizuje.

Dominikanska Unija, (drugi dio ostrva Hispaniola), takođe ustupa svoje izvore i osoblje za pomoć članovima na Haitiju. Portorikanska Unija šalje kombije, natovarene materijalom za pomoć, trajektom koji vozi na relaciji između Dominikanske republike i Portorika. Evo nekih od detalja uništenja:

Tačno 115 crkava su potpuno uništene. Šezdeset drugih su pretrpjele znatnu štetu, i neće biti otvorene  dok se ne izvrši bezbjednosna inspekcija. Pet škola su potpuno uništene a 60 ostalih su znatno oštećene. Citiramo riječi pastora Leitoa: ”Ukoliko ste gledali izvještaj na Fox News vijestima, crkva koja je spomenuta, je crkva koja se nalazi preko puta predsjedničke palate gdje je i škola u kojoj su bila sva ona djeca za koju smo mislili da su nestala. U toj školi samo je čuvar stradao, pošto se kupao u vrijeme kada je zemljotres pogodio područje, i nije bio u mogućnosti da napusti zgradu. Kada se crkva srušila sva djeca su istrčala napolje iz škole da vide šta se događa i u tom trenutku škola se urušila. Četrnaest tijela su izvađena iz druge velike crkve gdje su dva različita hora imali probu u vrijeme zemljotresa. Trebalo nam je toliko godina da izgradimo našu crkvenu infrastrukturu, koja je uništena za samo nekoliko sekundi.” –rekao je Leito.

Do sada se provjereno zna da je 600 članova adventističke crkve izgubilo živote u ovom zemljotresu. Drugih 600 su ozbiljno povrijeđeni i mnoge povrede su rezultirale gubitkom jednog od ekstremiteta. 15,000 adventista ostali su bez svojih domova. 27,000 se nalaze u izbjegličkim kampovima. Dok su nekoliko pastora povrijeđeni, a nekoliko njih su izgubili sve što su imali.

“Univerzitet je ostao bez krova na zgradi Internata za djevojke, a ostale zgrade su znatno oštećene. Većina industrijskog dijela univerziteta je veoma oštećena, tako da ovo onemogućuje ostale izvore prihoda za univerzitet.” – dodao je Leito.

ADRA (Adventistička humanitarna organizacija), veoma je aktivna na tlu Haitija. Brine se o izbjegličkim centrima, pomaže adventističkoj bolnici na Haitiju koja je, kao i mnoge druge zdravstvene ustanove, preplavljena povrijeđenima. Mnoge od naših bolnica u Americi mobilizuju radnike, kako bi udruženim snagama pomogli da se ogroman broj povrijeđenih tretira.
Zaključne riječi pastora Leitoa iz ovog izvještaja su:„ Od strane crkve sa Haitija, želim da vam zahvalim na vašoj podršci, svaka pomoć je dalje dobro došla.“

Najbolje što mi možemo u ovom trenutku odavde da uradimo jeste da se molimo i finansijski podržimo ADRA-u, kao i mnoge druge organizacije koje pomažu na području Haitija. Mnogi od članova su mi izrazili želju da volontiraju. Doćiće vrijeme u mjesecima i godinama koje slijede, kada će naša crkva  ponovo izgraditi škole, crkve i ostale institucije, ali to će sada morati da sačeka. Sada je vrijeme da se spase životi i podrže ljudi Haitija u naporu da se donekle vrate normalnom životu.

Dajte! To možete učiniti putem interneta www.adra.org.

Molim vas da date koliko god možete, kako bismo pomogli unesrećenim ljudima Haitija!

Pastor Ken Denslow
President of the Illinois Conference of Seventh-day Adventists
Westmont, Illinois, United States

Samit je pripreman više od godinu dana. Mesecima unazad, na različitim lokacijama u Kopenhagenu, tekli su raznovrsni ekološki događaji i konferencije, a sve u cilju pripremanja atmosfere za, ovaj, istorijski događaj. Svi su pridavali veliki značaj novom klimatskom sporazumu, svesni njegovih dugoročnih posledica za svakodnevni život. Ali, izgleda da je propala stvar. 

Komentatori s negodovanjem konstatuju da je najprogresivniji američki predsednik novijeg vremena Barak Obama došao na najvažniji međunarodni skup od Drugog svetskog rada da bi održao govor koji je mogao da pošalje i preko telefona sa plaže na Havajima. Predstavnik zemlje, koja spada u red najvećih zagađivača, Kine, nije se ni pojavio na skupu, iako je bio prisutan u gradu, jednostavno je poslao svoje zamenike. S jedne strane su razvijene kapitalističke zemlje (poput Amerike), s druge, zemlje u razvoju (poput Kine i Indije), i niko ne želi da se odrekne svog dela kolača. Sve je na klackalici između interesa zapadnih sila i zemalja u razvoju čiji bi ekonomski napredak novi klimatski sporazum mogao usporiti.

Izgleda da malo njih razmišlja o katastrofalnim posledicama koje će pogoditi našu planetu, a oni koji imaju stvarnu moć da nešto učine razmišljaju uglavnom o profitu, o procentima smanjenja CO2 koji se mere milionima i milijardama evra troškova.

Žao mi je što moram da kažem, ali većina onoga što političari rade na polju klimatskih promena jeste ekološko pranje ruku – njihovi predlozi zvuče dobro, ali oni istovremeno varaju i nas i sebe. Političari misle ako je stvar teška, onda je kompromis najbolje rešenje. Na žalost, sa prirodom i fizičkim zakonima nema kompromisa – oni su ono što jesu. I zato bi trebalo da priznamo što pre da nam je hitno potrebna promena pravca. Stručnjaci kažu da je ovo naša poslednja šansa.

Naša planeta, sa svojim izuzetnim nizom života, sada je u neposrednoj opasnosti od ekološke propasti. Pa ipak, političari ne smeju napred, oni se ustručavaju jer su u pitanju veoma veliki ulozi, ali zaboravljaju da je ipak, najveći ulog, opstanak naše planete i života na njoj.

Kada je Bog stvorio planetu Zemlju i sav životni svet na njoj, čovek, poslednje biće u nizu stvaranja, stvoren po slici Božjoj, bio je zadužen od Boga da „gospodari Zemljom…, da je radi i da je čuva“ (1 Mojsijeva 1:26; 2:15). To znači da je nama, ljudskoj rasi, planeta Zemlja poverena na brigu i čuvanje. Na žalost, omanuli smo u onome što nam je povereno. Naša pohlepa za profitom, novcem i što većom dobiti, stavljena je iznad pitanja našeg opstanka kao ljudske rase. Oni koji danas upravljaju ekonomijom, svetskim kapitalom i proizvodnjom koja neminovno uključuje i zagađenje okoline, potrošnju fosilnih goriva (nafta, ugalj, gas), jednostavno ne misle o budućnosti svoje, a kamo li, naše dece i unučadi. Iz tog razloga, ovaj članak nosi naslov „Korumpirani čuvari planete zemlje“.

Isus je na nekoliko mesta ispričao slične priče o pristavu-sluzi, kome je povereno imanje njegovog gospodara, ali on nije brinuo o tome na odgovarajući način. Šta više, zloupotrebio je ono što mu je bilo predato da radi i da čuva, i iz tog razloga njegov gospodar ga kažnjava. Priča se odnosi na sve one kojima su poverena dobra Gospoda Boga. U ta dobra možemo da uključimo naše talente, život, decu, vreme, ali i naše okruženje, tj. planetu. Pitanje je kako ćemo se odnositi i upravljati onim što nam je dato od Boga.

U poslednjoj knjizi Biblije, u Otkrivenju, ima jedan zanimljiv stih: „I neznabošci se progneviše, i dođe gnev Tvoj, i vreme mrtvima da se sudi, i da se da plata slugama Tvojima, prorocima i svetima, i onima koji se boje imena Tvojega, malima i velikima, i da se pogube oni koji zemlju pogubiše.“ Otkrivenje 11:18.

Ova izjava je data u kontekstu poslednjeg vremena, tj. neposredno pred drugi Hristov dolazak. Oni što su pokvarili zemlju biće pogubljeni, oni koji nisu ispravno upravljali dobrima koja su im poverena biće kažnjeni.

Kada čitate Otkrivenje 16 glavu, opis sedam zala ili sedam čaša gnjeva Božje, uviđate da se sva ona dešavaju u svetu prirode i da je njihov uticaj na stanovništvo veoma bolan: rane po ljudima, sva voda na planeti se pretvara u krv (neka vrsta zagađenja), sunce žeže ljude ognjem (povećanje temperature), tama, reke koje presušuju, zemljotres od kojeg se potresa cela planeta praćen gradom veličine ljudske glave, itd. Dakle, neposredno pred drugi Hristov dolazak, upravo zbog poremećaja u klimi, čovečanstvo će osetiti posledice svog nemara.

Sveto pismo je jasno: Zemlja će doći svome kraju, pre ili kasnije. Ono što nam se kaže nije da će Zemlja doći svome kraju zbog ekološkog zagađenja, globalnog zagrevanja i otapanja leda, nego zbog greha celog čovečanstva koji je navršio svoju meru. Međutim, to još uvek ne povlači našu odgovornost za očuvanje naše životne sredine. Naša planeta, naše okruženje, pa i mi sami smo Božje vlasništvo. Šta ćemo uraditi sa tim što nam je povereno?

Mi smo svi čuvari ove planete, jer smo rođeni na njoj, i nama je poverena na čuvanje… Ono što rade u Kini, utiče na klimu u Americi, ono što rade u Americi utiče na klimu ostrva u Tihom Okeanu, ono što se radi u Evropi utiče na klimu Severnog pola, sve je nerazdvojivo povezano.

Šta mi možemo da uradimo? Iskreno, ja nisam stručnjak za životnu sredinu, klimu ili ekologiju, niti sam sposoban da pokrenem mase u cilju očuvanja životne sredine.  Međutim, ono što mogu da uradim jeste da promenim sebe u pogledu određenih stvari i navika, a to je ono što bih savetovao i vama. Gasite svetla i štedite struju, zavrnite slavine i štedite vodu. Smanjite vožnju automobilom a sa time i emitovanje izduvnih gasova, i umesto toga hodajte pešice gde god možete. Vozite bicikl ili koristite gradski prevoz. Organizujte dobrovoljce iz vaše ulice, škole, ili sa posla u akciji prikupljanja smeća iz parka, sa obala reka, u sadnji drveća i sl. Reciklirajte ambalažu, papir, staklo, metal, plastiku, itd. Sve su ovo sitnice i detalji koji mogu pojedinačnim naporima učiniti razliku u vašem okruženju, u vašem gradu, zemlji, pa i na celoj planeti. Ali iznad svega, posvetite se Bogu.

Ako mislite da ste suviše maleni da bi ste nešto uradili, i da bi to učinilo neku razliku, onda verovatno nikada niste legli u krevet sa komarcem u sobi. Dovoljan je jedan, maleni komarac, pa da ne spavate celu noć i da se ujutro probudite prekriveni crvenim plikovima. Možda primer nije baš odgovarajući, ali razumeli ste šta sam želeo da kažem, zar ne?

Mi imamo moć da promenimo svet, jer sve što učinimo ili kažemo, menja svet.  Ali moramo da počnemo od sebe. Kao adventistički hrišćanin, koji veruje u skori, drugi Hristov dolazak, ne verujem da će se svet iščupati iz krize u kojoj se nalazi.  Mislim na ekološku, ekonomsku, a ponajviše na moralnu krizu. Ali to ne znači da bi trebalo da prestanemo da se brinemo o svojoj okolini, baš zato što imamo odgovornost, i drugo, ne znamo kada će Hristos doći. Pored valjanog vaspitanja i dobrog karaktera, dužni smo da ostavimo našoj deci i unucima i čistu životnu sredinu, da budemo verni i odgovorni pristavi dobra koje nam je povereno.