Da li ste se skoro odmarali?

Većina pronalazaka izmišljeno je da bi pomogla čoveku, da mu olakša posao, da bude produktivniji, da mu pruži više vremena za odmor, itd. Međutim, predviđanja u prvoj polovini XX veka, da će radna sedmica brojati manje od tridesetak sati krajem veka, nisu se ispunila. Svi pronalasci nisu nam pomogli da smanjimo vreme provedeno u radu, naprotiv, povećalo ga je i učinilo nas robovima!

Problem je što smo zaboravili na sirovu snagu ljudske pohlepe i na naš nemilosrdni nagon da posedujemo stvari i akumuliramo imanje. Koliko puta do sada ste kazali: „Voleo bih da imam samo par sati više u danu!“ I šta biste onda uradili sa njima?  Još biste više radili!

Danas su retki ljudi koji znaju šta je običan mobilni telefon jer većina poseduje neku vrstu „pametnog“ telefona koji ima kameru, internet, elektronski čitač knjiga, mogućnost da gledate filmove, itd. Umesto da nam tako pametna stvarčica omogući da brže uradimo posao, imamo više vremena za odmor, mi vremena imamo sve manje. Došli smo mesta kada predpostavljamo da svi žele da budu zauzeti svo vreme.

Naravno da želimo da imamo pristup našem e-mejlu na godišnjem odmoru. Naravno da želimo da budemo u stanju da preko Blutut slušalice budemo na poslovnom sastanku dok obavljamo jutarnju šetnju. Naravno da mi nikada ne bismo poželeli da budemo isključeni. Naša tehnologija je postala pomalo kao pupčana vrpca, neprestano nas hrani informacijama tokom celog dana. Plašimo se šta bi nam se dogodilo ako bi se ta vrpca iznenada prekinula – ako bi nestalo struje ili Internet konekcije na nekoliko sati. Da li bismo iskusili neke simptome, možda čudan nemir?

Pitajte ljude kako su, ili šta rade? Devetoro ljudi od deset reći će vam: „Toliko sam zauzet!“ Mi ne možemo da se isključimo, ne možemo da kažemo ne, i ne možemo da pustimo stvari iz ruku. Rezultati su tako katastrofalni po ljudsku porodicu. Imamo više od onih pre nas, ali nikada nismo bili nesrećniji. Ljudi sa kojima se srećemo svakog dana su razdražljivi ili nenaspavani. Srčana oboljenja, prouzrokovana našim prevelikim nivoom stresa, postala su ubica broj jedan u Americi (i u drugim krajevima), uzrokujući smrt svakih 34 sekunde. U odsustvu prezauzetih roditelja (koji su iscrpljeni da bi odgovarajuće ispunili uloge Mame i Tate kada su kod kuće), mnoga deca su prepuštena samoj sebi, što vodi do čitave serije društvenih problema koji su bili potpuno strani našim precima.

U XXI veku, život je postao suviše bučan. Pokušajte da pronađete mesto koje nije zagađeno ljudskom civilizacijom. Osim ako ne pripadate malom broju srećnika koji žive duboko u divljinama, videćete da je pronaći takvo mesto skoro nemoguće. Ako odete na kampovanje, kamper do vas uključiće svoj stereo sistem. Ako odete da planinarite u šume, u čućete zvuk motorne testere ili terenskog vozila u daljini.  Hodajte plažom, i iznad vas ćete čuti zvuk aviona. Ne možete pobeći od buke!

Kao da neko namerno želi da nas neprestano drži zauzete i u buci ovog modernog sveta zato što ako zaustavimo ovaj neprestani krug aktivnosti na trenutak samo, otkrićemo nešto neverovatno: Božje prisustvo.

Ako budete čitali Bibliju, otkrićete da Bog baš i nije ljubitelj buke. Bog se otkriva ljudima na čudnovate načine, ali najviše u tišini kada su i u stanju da čuju njegov glas. Zato bi trebalo da zastanemo na trenutak i oslušnemo da li nam Bog nešto govori.

Međutim, mi smo počeli da razmišljamo da je neprestana aktivnost nešto plemenito.  Nosimo crne podočnjake kao medalje časti, i iako se u potaji bunimo protiv prekovremenog rada, mi se zapravo osećamo krivim ako provodimo vreme ne radeći ništa posebno. Setite se kada ste poslednji put pokušali da organizujete svoje slobodno vreme. Da li ste uhvatili sebe kako odbijate da kažete ljudima da ste uzeli slobodno? Da li se izvinjavate objašnjavajući drugima da ćete u stvari biti veoma zauzeti tokom svog slobodnog vremena? Da li vam je prvi dan na plaži protekao teško?

Ako jeste, niste sami. Milioni ljudi pate od krivice godišnjeg odmora. Mi merimo vrednost osobe po tome koliko su on ili ona zauzeti. Ako nismo zauzeti, osećamo se loše.

Međutim, to nje zdravo. Biblija nam otkriva da neprestani rad nije bio Božji originalni plan za čoveka. On želi da budemo u ravnoteži kada su u pitanju naša dostignuća i naš odmor u Njegovoj prisutnosti. Pogledajte ovaj tekst: „I uzevši Gospod Bog čoveka namesti ga u vrtu edemskom, da ga radi i da ga čuva.“ 1. Mojs. 2:15

Nema sumnje, mi smo stvoreni da budemo produktivni, da radimo. Stvoreni smo sa božanskom iskrom u našim srcima da ostvarujemo. Adam i Eva su uređivali Edemski Vrt po svojoj volji i mašti, i uživali su u tome jer su, siguran sam, stvarali predivne stvari, baš kao i svako od nas što uživa u tome.

Bog nam je dao mentalne sposobnosti da uzmemo materijal u ruke i da učinimo nešto više sa njim. U stanju smo da sadimo biljke tako da njihova lepota i red oduzimaju dah. Možemo da napravimo muzički instrument i stvorimo simfonije koje uskomešaju ljudsku dušu. Možemo da učinimo bilo šta što nam dođe na pamet i zašta smo sposobni. Do današnjeg dana, naša težnja da sledimo korake našeg Stvoritelja je još uvek živa u našim srcima. I dalje imamo želju da budemo aktivni.

Međutim, Biblija nam otkriva da je nakon aktivnosti, i šest dana stvaranja, Bog prestao sa aktivnostima na jedan dan. „I svrši Bog do sedmog dana dela svoja, koja učini; i počinu u sedmi dan od svih dela svojih, koja učini; I blagoslovi Bog sedmi dan, i posveti ga, jer u taj dan počinu od svih dela svojih, koja učini.“ 1. Mojs. 2:2.3.

Nakon šest dana stvaranja, Bog je uzeo dan odmora. Zašto? Da li je bio iscrpljen od posla? Naravno da ne. Biblija nam kaže da se Bog nikada ne umara (Isaija 40:28).  Pa šta je onda? Jednostavno je želeo da nam ostavi primer.

Vi koji ste roditelji, setite se koliko ste puta morali da odete u krevet sa vašom decom dok su još bili mali, i da se pretvarate da spavate pored njih, iako niste bili ni malo umorni, da biste im pokazali primerom da se treba odmarati i da im je san potreban.

Bog je zbog toga prestao sa svojim aktivnostima na sedmi dan da bi nam ostavio primer da se odmaramo i da taj dan posvetimo Njemu, porodici i prijateljima. Tekst nam kaže da je Bog „blagoslovi“ taj dan i da ga je „posvetio“. Ovo znači da je ovaj dan posebno svet i odvojen. Sedmi dan nije kao drugih šest dana u sedmici; on je blagosloven od Boga i odvojen za posebnu svrhu. On je svet.

Niko nije bio zauzetiji od Isusa. Za samo tri i po godine osnovao je crkvu i izneo najvažniju misiju koje će ikada jedno ljudsko biće učiniti. Bog u ljudskom obliku našao je vreme da se odmori. Proveo je četrdeset dana u molitvi i razmišljanju pre nego što je započeo svoju misiju. Sa neprekidnim pritiskom da služi ljudskim potrebama iz minute u minutu, rekao je svojim učenicima: „I reče im: Dođite vi sami nasamo, i počinite malo“ Marko 6:31. Odvajao je vreme da bi bio u sinagogi ili hramu svake subote (Luka 4:16). Čak i sa svojim napakovanim rasporedom i voljom da pomaže ljudskoj rasi, Isus je primer uravnoteženosti.

Pročitajte pažljivo četvrtu zapovest, i pronaći ćete u njoj Božji uravnoteženi plan za nas ljude: „Sećaj se dana od odmora da ga svetkuješ. Šest dana radi, i svršuj sve poslove svoje. A sedmi je dan odmor Gospodu Bogu tvom; tada nemoj raditi nijednog posla, ni ti, ni sin tvoj, ni kći tvoja, ni sluga tvoj, ni sluškinja tvoja, ni živinče tvoje, ni stranac koji je među vratima tvojim. Jer je za šest dana stvorio Gospod nebo i zemlju, more i šta je god u njima; a u sedmi dan počinu; zato je blagoslovio Gospod dan od odmora i posvetio ga. 2. Mojs. 20:8-11.

Šest dana je za posao. Jedan je za odmaranje. To je krug usađen u ljudsku vrstu od strane Stvoritelja lično. U svetu koji je preplavljen srčanim udarima, čirevima, i slomom živaca, mi zanemaruje odmor na našu štetu. Kada nas je Bog stvorio, stvorio nas je sa osmehom na licu. Možda ste primetili da je osmeh ono što nedostaje većini ljudi. Poštujući Božju subotu, i vi ga možete dobiti natrag.

Propovednik Milenko Tanurdžić

 

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*