Čudesna vlakna

vlaknaPotražnja potrošača, za proizvodima koji su bogati vlaknima, znatno se povećala u posljednjih nekoliko godina. Fabrike proizvode razne prehrambene namirnice i tvrde da su bogate vlaknima. Polidekstroza koja se koristi za zaslađivanje krofni, celuloza koja se dodaje hljebu ili masa od rogača (guma) koja se dodaje u puding ili pavlaku – ovo su sve vlakna, ali nisu najoptimalniji način uključivanja vlakana u ishranu.

Koliko vlakana nam je potrebno? Zavisi od naše dobi i pola. Približno 20-35 grama na dan je preporučljivo za optimalno zdravlje, a nešto manje za malu djecu. Pola šolje mahunarki obično obezbjedi 4-8g, dok porcija hljeba od cijelog zrna ili musli mogu sadržati 2-7g vlakana. Voće i povrće obično nas snabdjeva sa 3-5g vlakana po porciji, dok 30g orašastih plodova sadrži 3g vlakana. Vlakna nam pružaju mnogo više zdravstvenih beneficija, pored olakšanja od zatvora.

Holandsko istraživanje nedavno je pokazalo, da za svakih dodatnih 10g vlakana na dan, za 9% opada mogućnost oboljevanja kod učesnika u istraživanju. Najveća prednost ovih ekstra 10g vlakana, je 17% umanjenje rizika od smrti izazvane srčanim oboljenjima.

Šta su vlakna? Vlakna su dio biljke koje organizam ne vari niti absorbuje. Slobodno prolaze kroz takna crijeva. Ipak, neophodna su za dobro zdravlje. Uzimanje mnogo vlakana sprečava pojavu hemoroida, jer vlakna pomažu formiranje mekše stolice. Hrana bogata vlaknima, kao što su kokice i orašasti plodovi, pomažu spriječavanju bolesti probavnog trakta. Zdrava količina vlakana takođe pomaže kod spriječavanja bolesti raka debelog crijeva.

Postoje razne vrste vlakana. Vlakna koja se ne rastapaju u vodi nalazimo u pšenici, riži, orašastim plodovima, povrću i ona pomažu regulisanje probavnog trakta. Vlakna koja se rastapaju u vodi nalazimo u voću, grašku, pasulju, lanu, šargarepi i ječmu, pomažu u kontroli i stabilizaciji krvne glukoze. Zato se preporučuju dijabetičarima.

Hrana koja je bogata probavljivim vlaknima pomaže smanjenju krvnog pritiska, snižavanju nivoa holesterola i umanjuje rizik od srčanih bolesti. Analiza obavljena na 24 klinička istraživanja, pokazala je da su učesnici koji su povećali unos vlakana samo u toku dva mjeseca, smanjili nivo krvnog pritiska.

Hrana bogata vlaknima pomaže održavanju tjelesne težine. Vlakna zahtjevaju izrazito žvakanje i povećavaju zasićenost, zato se osjećamo siti ranije ukoliko jedemo hranu koja obiluje vlaknima. Takođe, hrana koja je bogata vlaknima sadrži niske količine masnoća i kalorija. Ovo obično znači da ljudi jedu manje i stoga ne dobijaju ekstra kilograme, ukoliko biraju hranu bogatu vlaknima.

Winston J. Craig Ph.D. R.D Profesor nutricionizma, Andrews Univeristy, MI USA, Lake Union Herald April ‘09

Posted in Zdrav Život Tagged with: , , , , , , , , ,

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*