Čime se menja čovek?

Čime-se-menja-čovekJoš kao dete gledao sam gospodina Rašu Popova u nekim dečijim TV serijama. Uživao sam u njegovim dečije-naivnim, ali mudrim komentarima koje je delio u interakciji sa klincima. I zato, kada sam porastao, bio sam više nego prijatno iznenađen shvativši da je čovek pravi filozof, veoma mudar, skroman i odmeren.

Nedavno sam odgledao jedan intervju tokom njegovog gostovanja u emisiji „Hoću da znam“ autorke Nataše Odalović (TVB92). Gospodin Popov je govorio o vestima koje svakodnevno prate srpsku javnost. Intervju počinje na dirljiv način tako što voditeljka pita Rašu kako je, na šta on odgovara da je dobro i da je tu noć sanjao svoju pokojnu ženu kako ga zove, a zatim se zaplače (supruga mu je nedavno preminula).

Raša u intervjuu citira pesnika Oskara Daviča u poemi „Čovekova čoveka“ gde je ispitao druge mogućnosti čoveka. „Ako pogledamo sadašnje ljude ili čitamo hroniku onda se moramo zamisliti otkuda revolucionarima ideja da će se čovek promeniti, promenom političkih odnosa u društvu. Stranke veruju da se ovim promenama menja i čovek.  Mi smo sada partokratsko društvo (društvo u kojem političke partije igraju bitnu ulogu).  Kada se promeni politička konstalacija izborima, članovi jednih partija se povlače a drugi dolaze. Institucije se menjaju a ne čovek. To je bila utopija i zabluda da će se revolucijom stvoriti drugačiji čovek“ – kazao je gospodin Popov.

U redu, ako se revolucijom ne menja čovek, čime se onda menja? Ovo je važno pitanje iz prostog razloga što mnoge stvari u našem ljudskom društvu ne valjaju, a najveći razlog smo upravo mi, ljudi, koji živimo u tom društvu. Osnovni problem je, dakle, u nama samima. Da bismo došli do rešenja, trebalo bi prvo da definišemo problem. Dakle, šta je problem?

Već smo spomenuli da je problem u nama samima. Problem je u našoj ljudskoj prirodi koja je grešna. Čovek je po svojoj prirodi grešan, a samim tim ima sklonost ka zlu i nepravdi. Poznata nam je svima priča o Adamu i Evi, njihovoj neposlušnosti prema Bogu i padu u greh (koji se definiše kao neposlušnost prema Bogu). Apostol Pavle je zapisao: „Jer svi sagrešiše i izgubili su slavu Božju!“ (Rimljanima 3:23). Samo tri poglavlja kasnije u 6:23 on kaže da je „plata za greh smrt“.

I tako smo se našli u veoma nezgodnoj situaciji kao ljudski rod. Svi smo sagrešili, izgubili smo slavu Božju i pravo da prebivamo u Njegovoj blizini, a samim tim kao posledica došla je smrt. Ljudsko društvo bi želelo da se oslobodi problema smrti pa je zato, kroz različite religijske i filozofske pravce, pokušavalo da ponudi rešenje, a jedno od njih je i, gore pomenuta, revolucija društva.

Revolucija u svojoj definiciji znači nasilno rušenje vlade ili društvenog poretka u želji da se uspostavi novi sistem. U Marksizmu revolucija predstavlja klasnu borbu od koje se očekuje da će dovesti do političke promene i pobede komunizma. Mi, sa prostora bivše Jugoslavije, poznajemo komunistički sistem koji nije uspeo da promeni naše društvo na bolje, isto kao niti u drugim zemljama gde ovaj sistem postoji. Zatim Francuska revolucija za koju su ljudi mislili da će učiniti veliku razliku u čovečanstvu, i jeste, ali u negativnom smislu. Ideja za koju se borio francuski čovek toga doba bila je sažeta u tri reči: “Sloboda, jednakost, bratstvo.“ Godine koje su usledile su bile godine terora u kojem je stradalo na desetine hiljada nevinih ljudi (uglavnom na giljotini). Navodno je uspostavljeno demokratska republika, što se pretvorilo u autoritarnu, vojnu monarhiju dolaskom Napoleona Bonaparte.

Možete redom ići kroz istoriju i videti da niti jedna revolucija nije promenila čoveka; menjale su se vlasti, institucije, društveni sistemi, ali ne i sam čovek. Grešnu prirodu čoveka može da promeni samo Bog, i to ako mu se čovek dobrovoljno podčini. Još je prorok Jeremija postavio retoričko pitanje: „Može li crnac promeniti kožu svoju ili leopard šare svoje? Možete li vi činiti dobro naučivši se činiti zlo?“ Jeremija 13:23. Kasnije, preko proroka Jezekilja, Bog kaže: “Daću vam novo srce, i nov ću duh metnuti u vas, i izvadiću kameno srce iz tela vašeg, i daću vam srce mesno. I duh svoj metnuću u vas, i učiniću da hodite po mojim uredbama i zakone moje da držite i izvršujete.“ Jezekilj 36:26.2.

Zlo koje postoji u nama i koje đavo svojim prevarama umnožava u nama, samo Bog može da ukloni, i da nas očisti. Apostol Jakov je dao jednostavno rešenje: „Pokorite se, dakle, Bogu a protivite se đavolu i pobeći će od vas. Približite se k Bogu, i On će se približiti k vama. Očistite ruke, grešnici, popravite srca svoja, nepostojani. Ponizite se pred Gospodom, i podignuće vas.“ Jakov 4:7.8.10.

Koliko god se, možda, nekima od vas ovo činilo suviše jednostavnim, ili možda suviše neozbiljnim, molim vas primetite da je ovo biblijski savet za istinsku i pravu promenu čoveka, a ne moj savet. Znam iz ličnog iskustva da nije ni malo jednostavno učiniti tu promenu, i znam da je to svakodnevna borba, ali vredi! Vredi pokoriti se Bogu i dopustiti mu da učini tu čudesnu promenu u vama; da ukloni zlobu iz vašeg srca i učini ga dobrim.

Biblija to naziva novorođenjem, kada stari čovek umire, a rađa se novi, drugačiji u kvalitativnom smislu. To je prava revolucija, a ona se dešava isključivo u tvom i mom srcu, umu. Duhovna revolucija koju Bog čini u našem biću je jedino sredstvo istinske ljudske promene. Duhovni revolucionari ne ubijaju svoje protivnike; oni razapinju sami sebe svakodnevno, umirući sebi, a živeći na slavu Bogu i ljudima na korist. Pristalice ove revolucije neće prisiljavati svoje protivnike na promenu, nego će im svojim dobrim primerom svedočiti o kvalitetu onoga što im se dogodilo. Svedočiće im svojim životom zašto vredi upustiti se u avanturu zvanu „hodanje sa Bogom“.

Propovednik Milenko Tanurdžić

Posted in Propovednikov Blog

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*