Bogosluženje u porodici

Bogosluženje u porodiciAko je ikada bilo vreme da svaka porodična kuća bude molitveni dom, to vreme je upravo sada. Neverovanje i skepticizam preovlađuju na sve strane.

Bezakonje se sve više množi. Izopačenost i razvrat teku životnim tokovima duše, a pobuna protiv Boga razara i same izvore života. Porobljene grehom, moralne sile potčinjene su sotoninoj tiraniji. Dušu čoveka on pretvara u igračku svojih kušanja; i da se moćna ruka Hristova nije ispružila da ga izbavi, čovek bi nastavio da nemoćno srlja tamo kuda ga vodi arhibuntovnik.

Pa ipak, i pored svega toga, neki od onih koji tvrde da su hrišćani ne održavaju porodično bogosluženje. Oni ne odaju čast i slavu Bogu u svom domu; ne uče svoju decu da ljube Boga i da Ga se boje. Mnogi su se toliko udaljili od Boga da se osećaju optuženima kad Mu se približe. Oni ne mogu da pristupe “slobodno prijestolu blagodati” (Jev. 4,16), “podižući svete ruke bez gnjeva i dvoumljenja” (1.Tim. 2,8). Pošto ne održavaju živu povezanost sa Bogom, oni imaju samo “obličje pobožnosti, a sile su se njezine odrekli” (2.Tim. 3,5).

Ideja da molitva nije bitna predstavlja jedno od sotoninih najuspešnijih lukavstava da upropasti dušu. Molitva je razgovor duše sa Bogom, koji je Izvor mudrosti, svemoćne sile, mira i sreće. I sam Hristos se molio Ocu “uz vapaje bolne praćene suzama” (Jev. 5,7). Apostol Pavle bodri i podstiče vernike: “Molite se Bogu duhom bez prestanka” (Efes. 6,18); “U svemu molitvom i moljenjem sa zahvaljivanjem da se javljaju Bogu iskanja vaša” (Filib. 4,6). “Molite se Bogu jedan za drugoga”, naglašava Jakov, “jer neprestana i usrdna molitva pravednoga mnogo može pomoći” (Jakov 5,16).

Iskrenim i usrdnim molitvama roditelji treba da podižu zaštitnu ogradu oko svoje dece. U nepokolebljivoj veri, bez ikakve sumnje, oni treba da se mole Bogu da On bude i ostane s njima, i da sveti anđeli čuvaju njih i njihovu decu od sile sotonine.

U svakoj porodici treba da postoji određeno vreme za jutarnje i večernje bogosluženje. Kako je lepo i prikladno kad roditelji pre doručka okupe svoju decu oko sebe da se zahvale nebeskom Ocu za zaštitu u toku minule noći, i da u molitvi zatraže Njegovu pomoć, vođstvo i zaštitničku brigu u novom danu! Kako dolikuje hrišćanima da se roditelji i deca uveče ponovo okupe pred Njim da se zahvale za blagoslove primljene u toku dana!

Otac ili, u njegovom odsustvu, majka, treba da vodi bogosluženje, odabirajući uvek neki zanimljiv i lako razumljiv odlomak iz Svetih spisa. Te službe treba da budu kratke. Kada se čita neko dugačko poglavlje i upućuju duge molitve, bogosluženje postaje zamorno, tako da se kraj istoga jedva dočeka. Kada je čas porodičnog bogosluženja suvoparan i nezanimljiv, kada postane tako zamoran da ga se deca zaista plaše, time Bog biva obeščašćen.

Očevi i majke, nastojte da čas porodičnog bogosluženja učinite što interesantnijim. Nema nikakvog razloga da taj čas ne bude najprijatniji i najpoželjniji u toku celog dana. Malo više pažnje u pripremi bogosluženja osposobiće vas da ga učinite i zanimljivim i korisnim. Neka služba s vremena na vreme u nečemu bude malo drugačija. Iz samog teksta koji pročitate iz Svetih spisa možete postaviti neko pitanje ili ubaciti neku prikladnu primedbu. Može se otpojati i neka pesma zahvalnosti. Molitve treba da budu kratke i određene.

Onaj koji upućuje molitvu treba jednostavnim rečima da se zahvali za primljene blagoslove i da zatraži Njegovu pomoć. Kada to dozvoljavaju okolnosti, i deca treba da učestvuju u čitanju Božje Reči i u molitvi.

Samo večnost će otkriti svu korisnost i blagoslove kojima su praćeni časovi ovakvog bogosluženja.

Život Avrama, prijatelja Božjeg, bio je život molitve. Gde god bi razapeo svoj šator, podigao bi neposredno pored njega i oltar, na kojem je redovno prinosio jutarnju i večernju žrtvu. Kada je uklanjao svoj šator, oltar je ostajao. I kada je kasnije neki od Hananejskih nomada naišao na takav oltar po tome bi prepoznao ko je pre njega bio na tom mestu. čim bi tu razapeo svoj šator, popravio bi napušteni oltar i klanjao se Bogu živome.

Tako i domovi hrišćana treba da budu svetiljke u duhovnoj tami ovoga sveta, Bogu iz njih treba da se svakog jutra i svake večeri uzdižu molitve kao prijatan miomiris tamjana. I Njegova milost i blagoslovi spustiće se na molitelje poput jutarnje rose.

Očevi i majke, okupljajte oko sebe svoju decu svakog jutra i svake večeri i u smernosti srca tražite od Boga pomoć i zaštitu za vaše drage koji se stalno kušaju. Prepreke i neugodnosti obasipaju životni put i mladih i starih. Oni koji žele da u životu uvek budu strpljivi, ljubazni i prijatno raspoloženi moraju se mnogo moliti za to. Pobedu nad sopstvenim “ja” možemo zadobiti samo ako stalno tražimo i dobijamo pomoć od Boga.

Svakog jutra u molitvi posvetite Bogu i sebe i svoju decu za dan koji je pred vama. Ne opterećujte se brigom i predračunima za mesece i godine unapred; to nije u domenu vaših moći. U današnjem kratkom danu, koji vam je darovan od Boga, radite za Njega kao da vam je to poslednji dan u životu. Sve svoje planove iznesite pred Boga spremni da ih – u skladu sa nagoveštajima Njegovog proviđenja, ostvarite ili pak napustite. Prihvatite Njegove planove umesto svojih, čak i ako to zahteva odustajanje od vaših omiljenih projekata. Tako ćete se u životu i karakteru sve više i više oblikovati prema božanskom Uzoru; a “mir Božji, koji prevazilazi svaki um, da sačuva srca vaša i misli vaše u Gospodu Isusu” (Filib. 4,7).

Izvor: „Svedočanstva za crkvu 7“ Ellen G. White

Posted in Duhovnost
One comment on “Bogosluženje u porodici
  1. Branko Zivkovic says:

    ‘Nasa srca na Tvom dlanu, dragi Boze,
    Tvoj duh u zagrljaju s nasim umom’

    najcesci je koncentrat molitve u nasem obiteljskom krugu.

    Kao sto inzulin (kod secerasa) otvara ( i regulira sirinu ) vrata tjelesnih stanica da primi spasonosnu glukozu/gorivo za njihov rad i time zivot cijelog tijela, tako i molitva otvara vrata naseg duha/uma za prihvat spasonosne sile koja pokrece nasu dusu i plodno oblikuje nas zivot po Bozjem nacrtu.

    I kao sto bez inzulina tijelo umire, tako i bez molitve nasa dusa i duh se susi,polako nestaje i okamenjuje po kalupu izvana nametnutog kulturoloskog,ljudskog obrasca.

    Zato molimo se, oduprimo se i budimo zivi!

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

*

*